piše : Aleksandra Vujić
Mokoš, Mokoška ili Mokoša, boginja je plodnosti i sudbine, koja je, uz Svaroga, zaslužna za stvaranje ljudskog roda. Najpoznatija je po tome što je zaštitnica žena i ženskih poslova, ali i ovaca i vune. Ona je nadgledala vođenje domaćinstava, kućne poslove, porođaje, kao i decu. Obilazila je kuće i nagrađivala vredne, a kažnjavala one koje to nisu.
Prikazivana je kao vitka žena duge kose, obučena u lepu haljinu, ali velike glave i dugih ruku i prstiju. Ovakav prikaz ne treba da čudi, s obzirom na to da, kao zaštitnica predilja, ona često drži preslicu, vreteno i kudelju. Zbog toga je bila povezivana i sa Suđajama. Naime, pošto predilje koriste vreteno i preslicu, verovalo se da Mokoš pomoću njih ispreda niti sudbine. Mokošin dan je petak i petkom je ženama zabranjeno da predu jer će time razljutiti ovu boginju.
Sigurno ste upoznati sa običajem zastupljenim na ovim prostorima da se bebama vezuje crveni konac oko ruke koji treba da ih sačuva od uroka. E, pa, taj konac je zapravo molba Mokoši da ih sačuva od zla.
Da bi ova boginja bila uvek dobro raspoložena, prinosile su joj se žrtve – žene su u vodu bacale kudelju. Takođe se pod noge njenog kipa stavljala vuna, makaze i bosiljak, kako bi se zaštitili jaganjci i vuna.
Isprva je ona bila zaštitnica vedrog duha, vezivana za pozitivne i lepe stvari, međutim, pod uticajem hrišćanstva, to se menjalo. Istoričar Volmer ju je opisao kao izuzetno ružnu vešticu koja je povezivana sa lošom magijom. Drugi prikaz je bio još užasniji i Mokoš je prema njemu bila boginja sastavljena od životinjskih ostataka, telo joj je bilo ružno, prljavo i groteskno i simbolizovalo je sve ljudske strasti. Ponekada je poistovećivana sa Baba Jagom, zlom staricom koja ima kokošije noge, plaši decu i čini loše stvari. Sa pojavom hrišćanstva, mnogi bogovi slovenskih naroda su naruženi i nastojalo se da im se uloga promeni, a što je božanstvo bilo značajnije u paganizmu, to je hrišćanstvo nastojalo da ga preokrene. Sudeći po tome, Mokoša je bila vrlo uticajna boginja. U današnje vreme funkcije Mokoše preuzela je Sveta Petka, a njen praznik se slavi 27. oktobra.
Iako je Mokoša jedna od bitnijih boginja slovenskog panteona, o njoj nema mnogo zapisa. Razlog za to može biti već pomenuto nastojanje hrišćanstva da potisne sve paganske bogove, ali može biti i zbog toga što su Mokošu uglavnom poštovale žene, a pisanjem hronika su se bavili muškarci.
oktobar, 2020.
