Intervju vodila: Marija Kovačević Kuzmanović
Kako čitamo na sajtu izdavačke kuće Veseli četvrtak, početkom dvehiljaditih vladalo je uverenje da su stripovi deo prošlosti i da se više nikad neće vratiti na kioske. Smatralo se da junaci poput Zagora, Dilana Doga, Mister Noa i drugih više nemaju publiku u Srbiji i da je uopšte strip osuđen na skupa, teško dostupna izdanja. Međutim, Veseli četvrtak je uspeo da stripove vrati u ruke domaćim čitaocima i ponudi ih po pristupačnim cenama, rušeći stereotipe o stripu kao zastareloj ili neozbiljnoj umetnosti.
Ovog jula razgovarali smo sa glavnim urednikom izdavačke kuće Veseli četvrtak, Dušanom Mladenovićem o tome kako se rodila njegova ljubav prema stripu, šta strip čini jedinstvenim u odnosu na druge vidove umetnosti, te kako biraju naslove koje će objaviti. U nastavku teksta čekaju vas i vrsne preporuke stripova, ali i drugih umetničkih dela!
1. Da li možeš da opišeš taj prvi trenutak kada si se zaljubio u strip?
Slično kao i u slučaju većine sredovečnih obožavalaca stripova sa ove geografske tačke, dva su ključna događaja iz moje najranije prošlosti odgovorna za ovu kletvu koja me i dalje drži taocem: postojanje Mikijevih Zabavnika i Almanaha i susret sa crtežima Roberta Raviole Magnusa u Alanu Fordu i Družini od vješala. Postoje tu još neke ključne koordinate zakucane u vremenu i prostoru, naravno, ali na ovo se moramo svesti kada pričamo o prvim koracima. Ne moramo odmah o traumama koje su u meni probudili crteži Montanarija i Grasanija.
2. Šta strip čini jedinstvenim u odnosu na ostale vrste umetnosti?
Vizeualno-narativni kovitlac zahuktaniji od svakog Remarkovog, Selinovog i Bucatijevog romana, eho glasniji od svakog albuma Ajron Mejdena, Pantere i Slejera, huk melodičiniji od bilo koje kompozicije Vivaldija, Cimera i Bitlsa, muk tiši nego Langovi, Murnauovi i Ajzenštajnovi filmovi. Dobar strip se voli isto onoliko koliko se voli dobra radio-drama, bioskopska predstava, knjiga ili pesma i koji ima moć da nas dovede u posebno stanje svesti. Na nama je da odaberemo koji je put do tog planinskog vrha i da procenimo šta da obučemo.
3. Smatraš li da su filmovi bazirani na stripovima doprineli pozitivnoj ili negativnoj komercijalizaciji stripa?
Pedantni Art Špigelman lepo je jednom prilikom primetio kako ozloglašeni Roj Lihtenštajn svojom pop-art umetnošću nije doprineo popularnosti stripa kao medija ništa više nego što je Endi Vorhol doprineo popularnosti supe kao medija. Mislim da se slično dešava – odnosno ne dešava – i danas, pola veka kasnije. Kada pričate sa zagriženim fanovima video-radova nastalih iz kuhinja kuća kao što su Marvel ili DC, oni se često ponose time kako ne čitaju stripove i taj svoj adut vrlo rado guraju pod nos prilikom upoznavanja umesto rukovanja. Kao da je čitanje nešto što nije kul, nešto što vas u očima sagovornika stavlja u određenu ne naročito poželjnu kategoriju onih koji čitaju stripove.
Tako i komercijalizaciju stripa ne doživljavam kao nešto što stvarno postoji, barem ne u onom iskonskom značenju. Strip je tu, svuda oko nas. Na nama je kako ćemo se kroz njega životno izraziti ili nećemo. Parametri procene uspešnosti takvih procesa odavno su zamuljani do granice nečitljivosti usled porasta dioptrije. Olakšavajuća okolnost prilikom iznošenja ovako smelih tvrdnji jeste da ih ipak izgovaram sa bezbedne sigurnosti visokih bedema srpskog tržišta, na kome su trocifreni tiraži i dalje konstanta, garant stabilnosti i bezbrižne budućnosti.
4. Kako si postao glavni urednik u okviru izdavačke kuće Veseli četvrtak?
Čistom srećom i duševnim oboljenjem. Nekada davno sam ušao u redakciju i nikad više nisam izašao iz nje. I odjednom se stvorilo nekih hiljadu i po različitih izdanja oko mene. Tamni vilajet je mala beba za Veseli četvrtak.
5. Koje su vam vrednosti važne prilikom odabira stripova koje ćete objaviti?
Budući da kuća za koju radim mahom objavljuje stripove nastale u produkciji fabrike snova zvane Boneli, deo posla koji se odnosi na odabir naslova svojevrsna je alhemija. Pre svega traje konstantno. Danju, noću, dok radite, spavate, jedete, bežite, ljubite. Zatim je tu najbitnija stvar – princip odbrane. Svaku ideju morate odmah i po svaku cenu odbaciti, a tek onda joj se (ako sreća kojim slučajem dopusti) pingvinski gegajućim hodom nekoliko dana kasnije vratiti dok pod vama pucketaju kosti na groblju ubijenih nada. Morate pomiriti eventualnu potražnju, možebitne tržišne kapacitete, vrlo, vrlo niske realne mogućnosti, neutaživo zadovoljstvo čitalaca i sopstvenu kolekcionarsku hladnu rupu u grudima iz koje pulsira jeza, baš na onom mestu gde bi srce trebalo da se nalazi. A zatim naći način kako da što više podvalite svima uvezanim u ovaj uvrnuti koloplet. I sve da napravite tako da niko ne primeti, kako biste sutra mogli to ponovo da uradite.
Slično važi i za naslove koji ne dolaze iz Bonelija – bitno je da postoji konsenzus u glavi oko toga da li je to grafički roman koji je neophodno objaviti na srpskom jeziku, u određenom tretmanu kako smo ga zamislili. Kada se to raščisti, sve ostalo su sitnice.
6. Koji su najčešći izazovi sa kojima se suočavate kao izdavačka kuća?
Rad i život. Povremeno sa cenom štampe i distribucije.
7. Koji savet najčešće dajete mladim strip autorima?
Da budu tvrdoglavi optimisti i sumanuto srljaju ka svom cilju – gotovom stripu. Nema veze što je čitav svet protiv vas, ima li bolje potvrde od toga da ste na pravom putu? Doba je društvenih mreža i svako sa dobrom idejom i čvrstim uverenjem može postati uspešni autor stripova. Ne znam šta više čekate i zašto dalje čitate ovaj intervju kad ste dosad već mogli da nacrtate bar dve table svog stripa…
8. Kako bi opisao strip scenu u Srbiji? Možeš se osvrnuti na popularnost, umetnike, publiku i doprinos svetskoj sceni.
Kao osobu koja se nije suočila sa svojim problemima na vreme, ali uprkos tome se trudi da bude funkcionalna, pije dosta tečnosti, izbegava slatkiše, ne pije više od tri kafe dnevno, jede zdravo i redovno trenira, ali i dalje ne spava koliko bi trebalo. Drugim rečima: super, mada ima tu i prostora za napredak.
Svaka čast svim domaćim umetnicima koji su se izborili za svoj put nevezano za scenu: Jovanu Ukropini, Stevanu Subiću, Aleksi Gajiću, Milanu Jovanoviću, Mirku Čolaku, Ivici Stevanoviću, Leu Pilipoviću…
9. Postoje li festivali, paneli ili meet up-ovi na kojima ljudi mogu da čuju i saznaju nešto više o stripovima i aktuelnostima u tom svetu?
Nažalost, niko se ozbiljnije nije posvetio tome još od kada je ukinut festival TRAS!. Internet je potencijalno zanimljivo mesto za takve stvari, premda i po njemu vrebaju kojekakvi mučeni nemači pojma lažno odenuti pod šinjele stručnjaka i poznavalaca prilika u nameri da vam pojedu vreme i energiju. Istini za volju, krajem juna održali su se književni festivali Krokodil i Art anima koji su deo svog programa posvetili i devetoj umetnosti. Sve ostalo su povremene ad hok promocije koje organizuju sami izdavači, autori i entuzijasti. Hvala im na tome.
10. Koje stripove bi preporučio čitaocima?
Zavisi od million preduslova. Nekome su najdraži Bonelijevi stripovi, nekom drugom mange, nekom trećem američki, a nekom četvrtom francuski stripovi. Pa hajde da preporučimo po jedan naslov iz svake kategorije: Dilan Dog u diptihu Zidovi uma / Do poslednjeg daha (LMS #15), Macumotova manga Tokyo These Days, Batman The Long Halloween – The Last Halloween #6 Enrikea Marinija i poslednje poglavlje Maršala Basa Darka Macana i Igora Kordeja – Crépuscule.
Bonus preporuke za izdanja koja su tek u štampi: Marti Misterija – Boje nemogućeg; Zagor – 65 godina avanture; Dilan Dog – Smrt, ljubav, smrt i konačni krosover Martija i Nejtana u epskim Multiverzumima.
8. Poslednje pitanje, koje postavljamo svim sagovornicima i sagovornicama – možeš li čitaocima i čitateljkama KUŠ!-a da preporučiš knjigu, film, predstavu, muzičku numeru i umetnika ili umetničko delo kojem bi trebalo da posvete pažnju?
Knjiga: Ubod pčele Pola Mareja; film: Sinners Rajana Kuglera; epizode How Zeke Got Religion iz četvrte sezone Love death and robots i USS Callister: Into Infinity iz nove sezone Black Mirror; predstave: Mihael Kolhas i Sirano u JDP-u; muzika: The Hives – Paint A Picture, Viagra Boys – Man Made of Meat, a umetnik na koga bi trebalo obratiti pažnju, ako već niste, jeste Rafael Grampa.
jul, 2025.
