Minerva, ilustracija: Jelena Marašković

piše: Aleksandra Vujić

Minerva je rimska boginja mudrosti, pravde, pobede, medicine, zanatlija, trgovaca i umetnika. Njen kult dobija na snazi nakon što nastupi nagli razvoj zanatstva i  trgovine. Sve brojnijim zanatlijama i trgovcima potrebno je božanstvo koje će im biti zaštitnik, a to mesto zauzima Minerva. Ona je takođe i boginja ratnika, ali na miroljubiv način – zaštitnica je ratnika koji se brane od napada, ne onih koji napadaju. Poistovećivana je sa Atinom u grčkoj mitologiji.

Zajedno sa Jupiterom i Junonom, Minerva čini kapitolsku trijadu. Ova trijada zamenila je do tada poštovanu arhajsku trijadu (koju su činili Jupiter, Mars i Kvirin) i specifična je jer se u njoj nalaze čak dve boginje, što je do tada bilo neuobičajeno.

Minerva je često prikazivana sa sovom koja, naravno, simbolizuje mudrost i znanje. Iako je kult bio raširen, u Rimu je Minerva imala isključivo ratnički karakter, pa je tu prikazivana sa štitom i u oklopu, noseći kacigu.

Minervu je moguće videti i na ulicama Beograda. Naime, ukoliko stanete ispred Kapetan Mišinog zdanja i pogledate levo i desno iznad ulaza, videćete Minervu i Apolona koji su tu da simbolizuju umetničku, obrazovnu i naučnu namenu građevine.

Minerva je umešana u nastanak jedne od najpoznatijih ličnosti grčke i rimske mitologije – Meduze. Meduza je nekada bila prelepa Minervina sveštenica. Ipak, izneverila je Minervu oskrnavivši njen hram u kojem je vodila ljubav sa Neptunom. Kada je to saznala, Minerva ju je pretvorila u čudovište sa zmijama umesto kose i sa ogromnim zubima i kandžama. Sem lepote, izgubila je i mogućnost da ikada pogleda nekoga u oči, a da ga ne pretvori u kamen. Naposletku ju je ubio Persej koji je pomoću štita izbegao njen pogled i zatim joj je odrubio glavu. Od kapljica krvi koje su pale na zemlju nasto je Pegaz, kojeg je Minerva pripitomila. Meduzinu glavu Persej je odneo kao dar Minervi, koja ju je stavila na egidu, Jupiterov štit.

Praznik pod nazivom Kvinkvatri je Minervin praznik i spada u najstarije rimske praznike. Isprva je trajao jedan dan i Minerva ga je delila sa Marsom, ali je kasnije proslava produžena na pet dana. Za vreme praznika, Minervi su prinošene žrtve u vidu kolača i meda, čime se obeležavao njen rođendan, a održavale su se i gladijatorske igre, u čast toga što je boginja rata. Poslednji dan proslave, zanatlije su joj prinosile razne žrtve da bi joj se umilile. Minerva je i zaštitnica učitelja, pa su na taj dan, simbolično, đaci donosili učiteljima svoju godišnju školarinu (minerval).

Postojao je i mali Kvinkvatri koji je bio posvećen Jupiteru i Minervi i praznovali su ga uglavnom frulaši, koji su maskirani prolazili gradom i svirali okupljenom narodu. Ovaj praznik je isprva trajao jedan dan, ali kako su Rimljani voleli da se zabavljaju, produžen je na tri dana.

septembar, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.