piše: Zorana Laketić
Izvor slika: sveoarheologiji.com
Pre nekoliko godina, tačnije 2023. godine, naučnu i širu javnost obradovala je vest Muzeja Srema o otvaranju privremene izložbe. Možda su neki od čitalaca naše skromne rubrike i stajali u redu ispred Lapidarijuma (arheološkog odeljenja Muzeja Srema) i prolazili kroz nekoliko nivoa obezbeđenja i provera. Izložba je bila otvorena na samo četiri dana, i to za ograničen broj posetilaca. Tokom tog perioda, ali i perioda pre otvaranja, činilo se kao da je centar grada postao filmska kulisa i svima je bilo jasno da se radi o predmetu neprocenljive vrednosti. Ipak, vrednost je procenjena – milion evra. Eho ove cifre čuje se i danas, tri godine kasnije. Da bismo znali o čemu je reč i čemu tolika fama, moramo se vratiti u prošlost, ali ne toliko daleku.
Godina je 1997. i, kako to često biva na području Srema, ilegalna iskopavanja i korišćenje metal-detektor uređaja doveli su do još jednog predmeta iz zemlje. Mesto nalaza je neposredna blizina Sremske Mitrovice, selo Divoš. Monetarna vrednost je očigledno bila evidentna, jer je ubrzo dogovorena kupoprodaja između ilegalnog kopača i trgovca antikviteta u Beogradu. Međutim, tokom transakcije predmeta, usledila je policijska intervencija i zaplenjeni predmet stigao je u ruke stručnjaka u Muzej Srema. Arheolozi su, svesni potencijalnog naučnog doprinosa ovog predmeta, odmah izašli na teren. Na navodnom mestu pronalaska otvorena je sonda (arheološki pravougaoni/kvadratni prostor unutar koga se vrše iskopavanja) ali pronađeni su fragmenti praistorijske keramike. Nakon toga, ostalo je da se pojas analizira i rezultat te obrade bila je monografije Ivane Popović iz 1997. godine u izdanju Muzeja Srema i Arheološkog instituta.
Sada nam ostaje da se vratimo u daleku prošlost. Godina je 582. naše ere i nekada slavna i mnogoljudna majka gradova (ovako istoričar Amijan Marcelin opisuje Sirmijum), zvanično pada pod avarsku vlast. Da bi se razumeo značaj ovakvog predmeta, potrebno je posmatrati ga u širem istorijskom okviru. Avari (nomadi evroazijskih stepa) u izvorima se pojavljuju tokom 6. veka i ubrzo postaju jedna od najznačajnijih političkih i vojnih sila u prostoru srednjeg Podunavlja. Njihova država obuhvatala je veliki deo Karpatskog basena, a veze sa Vizantijom bile su obeležene istovremeno sukobima, pregovorima i razmenom dobara. Opšte je prihvaćena podela perioda njihove dominacije na prvi i drugi avarski kaganat. Prvi se upravo i vezuje za period 6. veka a najveći vrhunac dostiže se za vreme vladavine kagana Bajana.
Korpus arheoloških predmeta sa lokaliteta iz ovog perioda pokazuje da je među avarskom elitom postojala izrazita potreba za reprezentativnim predmetima, posebno za raskošno ukrašenim delovima konjske opreme i pojaseva. U takvom svetu pojas nije bio samo praktičan deo odeće. Način izrade, materijal, ukras i pravo na nošenje određenih predmeta mogli su da označavaju položaj pojedinca u društvu. Upravo je pojas iz Sirmijuma opisan kao luksuzni predmet. Pojasna garnitura sastoji se iz jedanaest delova, zlatnih elemenata, među kojima su kopče, pseudokopče, okovi i završni delovi. Prema tumačenjima zasnovanim na analizi predmeta, pojas pokazuje karakteristike vrhunske zlatarske izrade i povezuje se sa vizantijskim zanatskim krugovima. Moguće je da je izrađen u carskoj radionici, a u avarsku sredinu mogao je dospeti kao naručeni predmet ili diplomatski poklon.
Ovaj predmet, iskopan u okolini Sirmijuma, svakako dodatno potvrđuje avarsko prisustvo. Ali upravo ovde dolazimo do jednog od najvećih problema ovog nalaza, koji je svakako vrlo očigledan. Osim činjenice da nam potvrđuje odnos sa Vizantijom, mi, u suštini, od ovih milion evra nemamo ništa. Ono o čemu stalno pričamo je kontekst, tj. mesto i uslovi nalaza predmeta. Naučnici pretpostavljaju da je ovaj pojas bio deo grobnog priloga i da je pohranjen uz pokojnika, možda čak i samog kagana Bajana, ali čini se da se na ovaj način samo teše jer znaju šta je moglo biti. A istina je takva da je prava vrednost ovog predmeta neprocenljiva. Ovaj predmet i njegov kontekst dali bi nam mnogo više od nekoliko kilograma zlata. Dali bi nam uvid u način sahranjivanja, društvenu podelu, vremena krize i tome slično. Odškrinuo bi nam prozor kroz koji bismo mogli da zavirimo u prošlost.
Da li je pojas bio deo grobnog asemblaža ili je u ostavi čekao da dođu neki bolji dani, to nikada nećemo znati. Zlatni avarski pojas iz okoline Sirmijuma pokazuje jedan od osnovnih postulata arheologije: vrednost nalaza ne leži isključivo u samom predmetu, već i u informacijama koje ga okružuju. Zlatni predmet bez konteksta može biti spektakularan i veoma vredan za istoriju umetnosti i tipološka istraživanja, ali njegova mogućnost da govori o konkretnom događaju, osobi ili prostoru mnogo je manja. Iz ovog razloga arheolozi prate jasnu metodologiju, dok korišćenje metal-detektora i divlje kopanje sve informacije koje smo mogli da umrežimo ostavlja u zemlji. Zasigurno znamo da je čupanjem iz zemlje ovaj predmet neprocenljive vrednosti dobio cifru od milion evra.
Literatura
Ковачевић, Ј., 1977. Аварски каганат. Београд: Српска књижевна задруга.
Popović, Ivana. 1997. Zlatni avarski pojas iz okoline Sirmijuma. Sremska Mitrovica: Narodni muzej; Arheološki institut.
septembar, 2026.
