piše: Mia Matković
Izvor fotografija: merrygospelchoir.com
Kad neko kaže gospel, većina nas odmah pomisli na hor u crkvi, ljude koji ustaju s klupa i tapšu u ritmu, na pevače u haljinama koji šire više energije nego pun stadion pevajući glasom jačim od pojačala, i onu jednu ženu iz drugog reda koja peva kao da joj život od toga zavisi. I često – zavisi! Gospel nije samo muzika koja se peva, nego proživljava. Ako vam je ikada srce zaigralo dok neko peva Oh Happy Day s toliko strasti da vas obuzme čitava paleta emocija – snažnih, iskrenih i duboko ljudskih – dobro došli u svet gospela. Ova muzika nije stvorena da se sluša tiho – ona se oseća i grli. U nastavku teksta – malo istorije, malo duše, i dosta ritma, jer gospel, dragi čitaoče, dolazi kako bi nas naterao da ustanemo – makar iznutra.
Gospel muzika ima duboke i složene korene, koji su upleteni u istoriju američkih crnačkih zajednica i njihove borbe za slobodu, identitet i duhovno oslobođenje. Sve je počelo tokom perioda ropstva u Sjedinjenim Američkim Državama u 17. veku. Naime, Afrikanci dovedeni kao robovi doneli su sa sobom bogatu tradiciju pevanja i rituala, u kojima je muzika igrala ključnu ulogu u očuvanju zajednice i duhovnog života. U vezi sa time, u novim uslovima, njihove tradicionalne pesme su se stapale sa hrišćanskim himnama koje su im propovednici donosili. Ove rane forme muzike, poznate kao spirituali, predstavljale su kombinaciju afričkih muzičkih elemenata i biblijskih priča. Kroz spirituale robovi su izražavali i tugu i nadu, bol i želju za slobodom, često skrivajući poruke o bekstvu i otporu unutar stihova, te je pevanje služilo kao sredstvo zajedništva i snage, ali i kao tajni način komunikacije u uslovima represije.
Nakon građanskog rata i ukidanja ropstva gospel je postajao sve popularniji među crnačkim zajednicama, naročito u crkvama. Početkom 20. veka dobija nove oblike i obogaćuje se stilskim elementima džeza, bluza i diksilenda: najveći zamah gospel doživljava u prvim decenijama 20. veka, kada muzičari poput Tomasa Dorsija uvode bluz elemente u duhovne pesme, stvarajući prepoznatljiv zvuk koji spaja duhovnost i emocionalnu ekspresiju.
Uloga gospel muzike prevazilazi samo crkvene okvire. Postala je simbol otpora prema diskriminaciji i rasizmu, glas nade i vere tokom teških vremena, kao i pokretač društvenih promena. Njeni uticaji danas se mogu prepoznati u mnogim popularnim muzičkim žanrovima širom sveta.
Gospel je gotovo sinonim za radost. Ovde ne mislimo na površnu, instant sreću, već onu dublju vrstu radosti – kad te uhvati pesma iznutra, pa moraš da tapšeš, pomeraš se, zapevaš, makar ti i glas bio nesiguran. To je muzika koja ne traži savršenstvo, nego istinu. Sa druge strane, mnogi gospel tekstovi govore o patnji, borbi, gubitku – mada, gotovo uvek uz poruku nade. Upravo ta kombinacija tuge i utehe čini da se slušalac ne oseća sam, već shvaćen i podržan. Kako je, istorijski gledano, gospel nastao iz borbe – kao glas afro-američke zajednice u teškim vremenima – i danas nosi istu snagu, otpor, poruku da se može i mora ići dalje.
Kada peva hor od pedesetak ljudi, a zvuče kao da ih je petsto – osećaš da možeš sve. Gospel je duhovna muzika, te nije čudo što nosi emociju vere: bilo da se odnosi na Boga, ljude, život ili svetlo na kraju tunela. Pesme su često molitve u melodiji, a pevanje svojevrsni oblik zahvalnosti. I to se oseća, uprkos tome da li je čovek religiozan. Kad više glasova peva kao jedan, i publika postaje deo tog trenutka. Gospel briše granice između izvođača i slušaoca. On okuplja, podiže i spaja. Možda baš zbog toga često ostavlja utisak da smo bili na nekom događaju – a ne samo na koncertu.
Gospel je odavno izašao iz crkve i, poput dobrog refrena, prošetao svetom: od džez klubova, preko festivala. Danas ga nalazimo u filmovima, viralnim klipovima, pa čak i u remiksima pop zvezda: onaj stari duh i dalje živi, ali je dobio nove obrise – elektronsko pojačanje, hip-hop ritmove i globalnu publiku.
Ukoliko ste mislili da se gospel peva samo preko okeana, grešite! Možemo se pohvaliti da kod nas postoji sastav koji prenosi ovu energiju na svoju publiku. Merry gospel hor već godinama dokazuje da (gospel) muzika ne zna za granice. Prvi srpski gospel hor osnovan je 2001. godine u Beogradu pod vođstvom Marije Kuburić Borović, stalne dirigentkinje. Od tada, ovaj hor je postao prepoznatljiv po svojoj energiji koja pomera granice između publike i izvođača. Marija se zalaže da gospel ne bude rezervisan samo za religijske krugove – njena ideja je da ova muzika bude javni događaj, mesto okupljanja različitih kultura i energija, gde niko nije stranac. Hor je osnovan iz čiste ljubavi prema muzici. Okupio je ljude iz mnogobrojnih sredina, različitih zanimanja i uzrasta, sa zajedničkim ciljem: kad zapevaju, sve staje – osim publike, koja se uživi i učestvuje u muziciranju, te stvaranju nezaboravnih trenutaka.
Merry Gospel nastupa kao a-cappela hor – međutim, neretko i uz svoj profesionalni bend u formaciji: klavir, orgulje, gitara, kontrabas, perkusije, bubnjevi. Repertoar hora uključuje kako gospel numere, tako i razne rnb i crnačke duhovne pesme u savremenim aranžmanima, kao i obrade bluz i džez muzike, soula i popa. Ipak, ovaj hor ne izdvaja samo muzika, već atmosfera. Na njihovim nastupima imate utisak da ste istovremeno na koncertu, u crkvi, ali i na opuštenoj svirci u prelepom ambijentu. Tokom godina, hor je održao više celovečernjih koncerata. Izdvajaju se i nastupi na festivalima u zemlji i inostranstvu, mnogobrojnim humanitarnim događajima, kulturnim manifestacijama, u pozorištu, na izložbama, i u muzejima.
Ako niste do sada čuli za njih – vreme je da sagledate njihov rad, što možete učiniti na njihovom Jutjub profilu ili Instagram stranici. Takođe, predlažemo da posetite neki koncert u novoj sezoni, jer kada oni pevaju, ne ostaje vam ništa drugo nego da se nasmejete, zatapšete i (makar u sebi) viknete jedno veliko Amin!
avgust, 2025.
