piše: Jasna Žarković
Da li treća sezona jedne serije sme da bude stilski do neprepoznavanja drugačija od prethodne dve? Kako smo izgubili glavnog junaka? Ima li smisla kvalitet jedne sezone meriti rešenjima koja donosi naredna? Odgovori u tekstu ne pretenduju da budu kritika, samo razmišljanje.
Medved (The Bear) je u leto 2022. godine iskočio kao osveženje u ponudi niskobudžetnih serija, iako je radnja postavljena u koordinate sve i svuda prisutnog kulinarstva. Povratak sa planete tzv. finog obedovanja (fine dining) u staru bratovljevu burgernicu za Karmija Bercata, šefa koji je dotakao Mišlen zvezde, bilo je ravno nokdaunu. Posebno jer je razlog preuzimanja lokala bratovljevo samoubistvo.
U prvoj sezoni ekipa lokala The Beef se lagano konsoliduje, likovi postavljaju svoje traume pred gledaoca i zajedno se kreću ka željenom The Bearu – konceptu novog gazde, tačnije, novom restoranu. Kuhinja da, reality ne. Više priča iza kulisa o svemu što ovaj težak posao jeste i kako zapravo izgleda. I o šljakerima koji od njega žive.
U drugoj sezoni na zid budućeg restorana okačen je sat koji otkucava 12 nedelja do otvaranja, i iza kog se sve slabije čuju otkucaji srca likova u njihovim ličnim dramama. Akcenat je stavljen na kuhinju, a glavni junak Ber je u svojoj čuvenoj beloj majici više slikan dok planira i organizuje nego secka, meša ili, oslonjen na zid iza kuhinje, puši i kontemplira nad svojom i sudbinom svoje porodice.
I najzad, treća sezona, puštena je početkom 2024. godine, a sastavljena od 10 epizoda koje nisu povezane. Ili barem nisu čvrsto spojene radnjom, te im se i redosled gledanja može menjati. Svaka ima svog glavnog junaka, ili nekoliko njih, koji nose radnju i pričaju svoju priču. Bez odgledane prethodne dve sezone, teško da ćete lako pohvatati rodbinske i druge odnose. Navedeno ne moramo nužno da štrikliramo kao manu, iako je teško pravdati scenario koji nema jasne poveznice između likova.
Likovi u potrazi za pričom
Ljubavni zaplet s kraja druge sezone je, tako, napušten, tj. ostavljen da se odvija u mislima našeg, do ove sezone, glavnog junaka. Dragi nam Ber bori se sa demonima kojih je previše za jednu tršavu glavu: demonom bivšeg šefa psihopate, koji ga je maltretirao više nego što je tada mogao da osvesti, demonom devojke koju je on povredio, tj. ljubavi sa kojom ne zna šta će, stalno prisutnim demonom disfunkcionalne porodice i tragično izgubljenog brata, dok iznad svega lebdi demon u obliku Mišlen zvezdica, koje svetle nedostižnim (čitaj: lažnim) sjajem. Vrti se sam oko svoje ose, povremeno zavrti šeficu Sidni i natera je da poželi da ode, ali se zapravo oko njega više ništa ne vrti. Njegov depresivni ortak Riči, s druge strane, pati za nečim nedefinisanim a nedostižnim – i iz prošlosti i iz budućnosti. I viče. Mnogo viče. Uglavnom na Bera.
Jedna epizoda posvećena je sestri, njihovoj čuvenoj majci Doni Bercato (Džejmi Li Kertis) i stizanju novog člana porodice na svet. Pored sve volje, ovde je ček sasvim negativan. Obrazlaganje bi značilo spojlovanje, pa ću kao argument navesti samo ovo: ne može ljubav iz neljubavi.
Najšarmantnija epizoda, budući najbliža realnom životu, od koje je autor ove serije, Kristofer Storer, i krenuo i time nas kupio, jeste ona u kojoj Tina, jedna od radnica, podseća kako joj se put ukrstio sa Berovom porodicom, konkretno njegovim bratom. Duhovito, toplo, ljudski. Sa mirisom sendviča i pravim suzama. Ostalo je uglavnom prenaglašeno psihologizovanje, koje zdušno podržava montaža, ali ne i radnja.
Montažo, ljubavi moja
U redu, ako je priča platila danak montaži, da li je režija platila danak ambiciji? Ne bih bila toliko stroga, ali, iskreno, nemam drugi argument osim (prilično nategnutog) učitavanja poruke koju je reditelj želeo da plasira. Elem: mali život je topliji od velike borbe za prestižnim statusom i tako željenim uspehom. Nil i Teodor postaju u ovoj sezoni paradigma te jednostavnosti, dok Ber i njegova profi borba čine drugi tas na vagi – onaj koji plaća preveliku cenu. Akcija koju su njih dvojica osmislili da bi pomogli drugu u ljubavnim bezdanima, preslatka je iako pomalo infantilna. A možda takvi i jesmo kada delamo iskreno.
Tizer za četvrtu sezonu
Iako je dramaturgija utanjila i spustila ritam radnje na nivo nasumično poslaganih spot scena, poslednja epizoda jasno plasira poruku o potrebi za običnim životom i realizacijama mimo odabrane profesije. Izgovara je najveća šefica među šefovima, dok zatvara svoj prestižni lokal – nasmejana i očigledno pronađene mudrosti, koja ne leži u iscrpljujućem every-second-counts radu.
Ne znamo kako će gazda serije razviti ovu tezu u četvrtoj sezoni, ali neku alternativu bi morao ponuditi, da bi ovakav kraj treće imao smisla. Čak i recenzija Berovog rada, koja boji ovu sezonu i čini njen najveći (umetnički) kvalitet, provučena tek na kraju u par sekundi skrolovanog teksta na mobilnom i kontroverznih reči kritičara – deluje kao još jedna potvrda besmisla ove gastronomske (Mišlen) utakmice.
Ritam, muzika, fotke hrane i voljeni Džeremi Alen Vajt. Glasam da ovoj fazi serije, ipak, date šansu. Ja ću svakako gledati i četvrtu. I da, Emi 2024. kaže: 23 nominacije. Lepo.
septembar, 2024.
