Svi smo čuli za Aristotela. Kao deo svetog trojstva filozofije koju čini zajedno sa Sokratom i Platonom, nazivan je ocem nauke, logike, biologije i psihologije. Prvi je podelio znanje u različite discipline. Prvi je sistematizovao životinje u različite takse (familije, vrste, podvrste, itd.). Pojedina njegova uverenja nadživela su ga za skoro dva milenijuma. Renomirani hrišćanski teolog i filozof Toma Akvinski nazivao ga je jednostavno – „Filozofom”. Bio je polimata, ugledan građanin i generalno vrhunski glavonja. Njegov prdež je lečio rak.
Često (uvek?) nepotrebno idealizujemo ljude. Čak i neverovatne individue kao što je Aristotel nesumnjivo bio. Ne moramo misliti da je neko savršen da bismo ga voleli i/ili poštovali. Kao što ćemo upravo videti, inteligentni i obrazovani ljudi takođe prave greške. Predstavljam vam…
7 šašavih stvari u koje je Aristotel verovao:
– Veliki Aristotel verovao je da teža tela brže padaju od onih lakših. Zanimljivo je kako se niko nije setio da isproba (ili za to nismo čuli) ono što deluje potpuno intuitivno: da se uzmu dva predmeta različite težine i da se jednostavno pogleda hoće li pasti u isto vreme. Naravno, u svetlu činjenice da je bio potreban jedan Galilej (još jedan izvanredan glavonja) i oko milenijum i po godina da se to famozno opovrgne, možda i ne treba toliko ovo da mu spočitavamo.
– Drug Aristotel se među prvima pobunio protiv tada vladajuće ideje preformacionizma. To je bilo jedno od objašnjenja reprodukcije živih bića; prema kojoj ona nastaju od minijaturnih verzija sebe i koja se samo uvećavaju. Ta minijaturna bića zvala su se, u slučaju ljudi – „homunkuli”, a u slučaju životinja – „animalkuli”. Nadaren filozof kakav jeste bio, odmah mu je nešto zasmrdelo – ako iza svakog homunkula imamo još jednog manjeg, onda smo stvari oterali u beskrajnost. Možemo ovo nazvati „matrjoška problem homunkula” (eto sintagme koja se ne viđa svaki dan!). Stoga je on odbacio ovu blesavu teoriju i predložio svoje rešenje: embrioni započinju svoje postojanje kao amorfne mase kojima se vremenom dodaju delovi tela, pri čemu muškarci svojim semenom daju esencijalni deo (pa naravno!) – formu ili dušu, dok žena samo daje materijal.
– Kad smo kod muškog šovinizma, on je sasvim ispravno verovao da su žene nezrele, deformisane, nepotpune i pomalo monstruozne verzije muškaraca. Jedan od argumenata u prilog je bila i opservacija da ako uklonite gonade dečaku, njegov glas se nikad ne slama i on nikada ne postane ćelav – dakle postane kao žena.
– Hajde da iskoristimo ovu jedinstvenu priliku da pričamo još malo o testisima (jesmo li mi kulturno-umetnički časopis ili nismo?!). Znate li čemu sve služe? Ne, ne i ne. Evo da vam kaže Aristotel: muške generalije povezane su krvnim sudovima sa glasnim žicama. Kada dečaci uđu u pubertet generalije bivaju napunjene, čineći ih težim i čineći da se spuštaju, spuštajući glas sa sobom. Ako sretnete nekoga sa izrazito dubokim glasom, hodajte pažljivo. Da ne kažem – kao po jajima. (aplauz i oduševljenje)
– On je takođe verovao u takozvanu „vitalnu toplotu” bez koje je život nezamisliv. Ta toplota, koja je dolazila od srca (logično – ako je srce hladno, čovek capne), činila je da se krv ponaša kao ključajuća tekućina, koja je kroz krvne sudove dolazila do ostalih delova tela. Međutim, bilo je moguće i da se ima previše toplote, onda kada pluća nisu radila svoj posao (a to je da hlade krv, razume se) što bi dovelo do samozapaljivanja.
– Duša, doduše, nije bila proizvod vazduha, nego krvi, što je značilo da bismo temperament čoveka mogli znati po njegovim plućima. Prema njegovom mišljenju, hrabri ljudi imaju vruća pluća, a stidljivi hladna. Što je zgodna stvar; ne morate gubiti vreme procenjujući ili pitajući čoveka koliko je ekstrovertan ili ne, jednostavno ga polako, i vrlo, vrlo pažljivo, rasporite spreda, i imaćete odgovor. Nadajmo se da je u ovom slučaju Aristotel bio više filozof nego naučnik.
– I za kraj, ako želite da dobijete mušku decu, zavežite levo jaje čvrsto.
Možda se posle svega ovoga pitate zašto se toliko hvali ovaj čovek. Lako je steći takav utisak kada se fokusirate na njegove (ili bilo čije) gluposti. Međutim, verujte na reč, mnoge stvari koje je pisao ostavile su dubok (odista, neizbrisiv) trag u našoj istoriji. U stvari, nemojte verovati na reč. Možda sam lagao ili pogrešio! Postoji samo jedan način da to saznate.
piše: Logoreik
mart, 2017.
