piše: Pavle R. Srdić
Ove godine se navršava pola veka od objave jednog od komercijalno najuspešnijih i najznačajnijih rok albuma u domaćoj diskografiji. Amalgam uspeha, inovacije i značaja je bitan jer će upravo ovaj album, koji nosi ime pesme o kojoj pišemo ovog meseca, označiti eksplozivan početak karijere, za mnoge, najuspešnije i najpopularnije jugoslovenske rok grupe.
Te 1974. godine Jugoslavija će dobiti novi ustav, najobimniji na svetu, koji će biti označen kao grobar druge jugoslovenske države. Ako bismo pretpostavljali da je danom izglasavanja u skupštini država ubijena, jedno od najznačajnijih njenih kulturnih simbola biće posmrče pod nazivom Bijelo dugme. Od 1974, pa do prvog prestanka rada grupe, 1989. godine, Bijelo dugme će biti na samom vrhu jugoslovenske rok scene, kao grupa koja je prodavala najviše ploča, čiji su članovi povremeno bili vinovnici skandala, ali i grupa koja je pokušavala da zadrži imidž sastava koji simbolizuje jedinstvo i ogledalo jugoslovenske omladine, koji prati svetske trendove, a opet je svoj, sa uporištem u tradicijama naših naroda i narodnosti.
Pesma o kojoj ovog meseca govorimo je eponimna. Kad bi bio bijelo dugme, jeste pesma sa prvog i istoimenog studijskog albuma ove sarajevske grupe iz 1974. godine. Međutim, da bismo počeli da pričamo o početku ove pesme i svemu što je njen nastanak pratilo, skalu ćemo pomeriti u 1972. godine, kada je Goran Bregović, frontmen Bijelog dugmeta, bio gitarista grupe Jutro, čiji je frontmen bio drugi velikan sarajevske pop-rok scene, Ismet Nuno Arnautalić, osnivač i bivši gitarista najpopularnije grupe Sarajeva, legendarnih Indexa.
Kad bi bio bijelo dugme, pored diskografskog podatka koji sam naveo vezan za Bijelo dugme, bitan je i za njenu prethodnicu, sarajevsku grupu Jutro. Naime, ova pesma je prvobitno izdata u sklopu singla U subotu, mala/Kad bi bio bijelo dugme iz 1973. godine. Iako je Jutro prethodne, 1972. godine, objavilo jedan singl, on nije bio zapažen, a sa ovim singlom će se čuti za ovu grupu. Iako to na singlu nije navedeno, kasnije će se ispostaviti da je kompletan autor ove pesme Bregović. Međutim, interesantnu priču i izvesne činjenične afirmacije koje su pratile verziju grupe Jutro dao je Miomir Hari Ristović, u emisiji Rock Radijator novinara Ivana Stanimirovića Rizingera. Naime, čudan splet okolnosti, uz pomoć bratstva i jedinstva, doveo je do toga da grupa Jutro svoj drugi singl objavi – u Kruševcu! Naime, Hari Ristović, znan kao i Zlatousti, bio je urednik kruševačkog lista Pobeda, iz kojeg će se dalje dati kadrovi za stvaranje radija i televizije u ovom gradu. Tu neće biti kraj – Ristović i bliski saradnici će uspeti da ishoduju da Radio Kruševac dobije i svoju izdavačku kuću – doduše pod okriljem PGP RTB-a. E, sad, kada dobijete jednu ovakvu akviziciju, a već u svome okrugu – ovde mislim na izdavačku kuću Diskos iz Aleksandrovca – imate rivala, a kamoli u čitavoj zemlji, morate razmišljati kako da privolite nekoga da snimi ploču kod vas i baš vašoj izdavačkoj kući donese tiraže.
Hari Ristović, kao jedna elokventna i reprezentativna ličnost, dobio je takav zadatak, a on ga odvodi – u Travnik! Za to je zaslužno bratstvo i jedinstvo – Kruševac i Travnik su bili gradovi pobratimi. Na savet sarajevskih kolega, Ristović odlazi u Travnik da posluša izvođače travničke Gitarijade, te da među njima eventualno nađe buduće zvezde za izdavačku kuću iz svoga grada. Na samom događaju, priča Ristović, bilo je bendova i ljudi koji će u budućnosti značiti jugoslovenskom roku, ali njemu je u uvo ušla grupa Jutro, kao nešto novo i originalno za njega. Ispostaviće se da ga sluh ne vara, jer se nastup svideo i publici, a Jutro je odnelo pobedu na manifestaciji.
Hari Ristović nije časio ni časa, grupi je ponudio snimanje singla, a Arnautalić je u ime grupe ponudu oberučke prihvatio. Štaviše, Hari Ristović u intervjuu navodi da je neistinit podatak u diskografiji da je singl izašao marta 1973. godine, već da je isti izašao tačno 21. oktobra 1972. godine. Ristović ide dalje i tvrdi da se radi o prvom singlu grupe, a ne drugom. Ono što je oslušljiva činjenica jeste i to da sama verzija grupe Jutro poseduje dve, nazovimo ih, podverzije. Prva iz 1973. – po Ristoviću 1972. godine – koju peva Bregović, te podverzija sa Bebekom, koja je izašla 1975. godine, kada je već prošlo dosta vremena od metamorfoze Jutra u Bijelo dugme. Elem, pesma se zavrtela i postala hit.
Bregovićevi autorski apetiti rastu i on polako preuzima grupu od Arnautalića. Ono što će Bregović preuzeti od Arnautalića postaće prva postava Bijelog dugmeta. Arnautalić prethodno napušta grupu i sa sobom odnosi pravo na ime grupe, a nakon pola veka, ovaj sarajevski muzički velikan je šaljivo izjavio da i nije mnogo naudio Dugmićima, jer su našli mnogo podesnije ime. A i o tom imenu postoje priče. Od toga da je čisto Bregovićeva ideja, do toga da je imenu grupe kumovao i Kemal Monteno, pa dizajner Dragan Stepanovič… a u stvari, kumovala je pesma! Autor ovih redova, pričajući sa nekim starijim uživaocima rok muzike, čuo je od istih da, s obzirom na to da široj publici ime grupe Jutro nije previše značilo, ista ih je već tad nazivala Bijelo dugme ili „oni što pevaju Bijelo dugme”. Elem, prvog januarskog dana 1974. godine grupa Jutro i zvanično postaje Bijelo dugme, a potkraj 1974. godine izlazi i pomenuti prvi studijski album.
Pored promene imena, grupa skreće i žanrovski. Sastav ulazi u svojevrsni fusion teškog zvuka hard roka i hevi metala sa tradicionalnim melodijama i ritmovima. Već viđeno u radu beogradske YU Grupe, ali nešto drugačije i prijemčivije za šire jugoslovenske omladinske mase. Ovo pominjem zbog toga što je i sama pesma Kad bi bio bijelo dugme snimljena u novom ruhu, koje krasi poprilično dugačak uvod sa prizvucima žubora vode i blejanja ovaca, teži zvuk, gitarski boj od par minuta i Bebekova ubedljiva rokerska interpretacija teksta koji nije nimalo rokerski.
Bregović je, u svojim muzičkim počecima, svirao uglavnom narodnu muziku, pa je pored činjenice da je muzički eksploatisao izraz blizak grupama Led Zeppelin i Deep Purple, u tako nešto uvrstio i motive narodnog pevanja Bosne i Hercegovine. Naime, sam tekst pesme je u dvostisima, gde nakon dva dvostiha ide svojevrstan napev, a dvostisi su interno različiti u metrici – prvi stih je u osmercu, dok je drugi u desetercu. Pitate se odakle mi to? Pa, autor ovih redova je poreklom sa terena Bosanske Krajine, a s obzirom na to da mu je otac autor dva izdanja zbirki knežopoljskih narodnih pesama (Knežpolje ili Knešpolje – uža geografska celina unutar Bosanske Krajine), imao je prilike da se, čitajući, uveri da se peva i u osmercu i u desetercu. Naravno, neizbežan je i motiv male, kako se tepa devojci kojoj se peva.
Kritika je odmah ustala, jer je ovaj muzički blend bio nešto nečuveno do tada. Maksa Ćatović je u Džuboksu rekao da je Dugme nadmašilo YU Grupu u domenu inkorporacije narodnih motiva u rok muziku, dok je kritika Dražena Vrdoljaka postala zakrpa koja je ostala i do dana današnjeg popularna, naročito među negativnim kritičarima rada sarajevske grupe. Da Bijelo dugme svira pastirski rok. Kao što sam napomenuo, pesma će biti izdata kao singl i 1975. godine, na kojem je pevao Željko Bebek, a iz vremena dok je grupa još uvek radila kao Jutro, čiji je Bebek bio drugi pevač.
Što se tiče diskografskih podataka, a pričamo o singlu iz 1973 – po Ristoviću 1972. godine – Hari Ristović je rekao da je singl potukao rok rekorde onog vremena u ondašnjoj diskografiji, jer je zabeleženo da je u prvih deset dana singl prodat u preko 17 000 primeraka. Pesma je u okviru pomenutog prvog studijskog albuma Bijelog dugmeta, isti je prilikom izlaska prodat u 30 000 primeraka, do festivala u Opatiji i zlatne ploče na istom naredne godine u 40 000 primeraka, dok je neka konačna cifra do današnjih dana 140 000 primeraka ploče, što predstavlja jednu od najuspešnijih rok ploča svih vremena na ovim prostorima.
Kada govorimo o top-listama, ova pesma nije bila singl sa navedene ploče, pa i nije zabeležen neki njen uspeh na savremenim top-listama, jer, i pored činjenica koje smo naveli, njena umetnička složenost i dužina su bile već, empirijski dokazano, nepodobne za značajnu komercijalnu eksploataciju. Sa druge strane, kada pogledate druge pesme sa albuma, jasno je i zašto, jer se radi o velikim hitovima sa nešto lakše prihvatljivijom tematikom. Što se tiče modernih platformi, na Jutjubu zvaničan snimak na kanalu grupe ima preko 200 000 pregleda, dok postoji i fan video sa skoro milion pregleda.
Ova pesma je poslužila i u reklamnoj kampanji, ispostaviće se, prve oproštajne turneje grupe nakon šesnaest godina pauze u radu i poslednje na kojoj su učestvovali svi članovi benda, sem tada već pokojnog bubnjara Gorana Ipeta Ivandića, kao i meni muzika na DVD izdanju Turneja 2005: Sarajevo, Zagreb i Beograd. koja je izdata nakon oproštajnih koncerata u Sarajevu, Zagrebu i Beogradu. Kuriozitet – pesma je samo tome i poslužila, jer nije izvođena uživo, mada je u nekim kasnijim okupljanjima, ali i od strane samog Bebeka, izvođena u nešto kraćem trajanju.
Goran Bregović je čovek, kojeg, kao i svako ljudsko biće, biju neke glasine. Prva – da je vrlo autoritativan u radu, druga – da ima zmiju u džepu, treća – da je sapiofil i četvrta – da je u toku karijere voleo da pozajmi tuđu intelektualnu svojinu. Ja ovde neću ništa reći, već vas pozivam da potražite pesmu turske grupe Mogollar pod nazivom Garip Coban iz 1970. godine i malo uporedite ritam strofa sa ritmom strofa u verzijama grupe Jutro iz 1973 – po Ristoviću 1972 – i 1975. godine. Prosudite sami.
jul, 2024.
