Džerom Dejvid Selindžer rođen je 1919. godine u imućnoj porodici koja je živela u Njujorku, tačnije u Park aveniji. Iako je bio loš student, bio je dobar pisac. Tri stvari su ostavile dubok trag u Selindžeru – urođena fizička mana koja ga je psihički mučila, ljubav sa Unom O’Nil i ratna dešavanja. Ljubav sa Unom je cvetala dok on nije otišao u vojsku, a za vreme obuke razmenjivali su duga pisma. Međutim, Unina majka je želela da joj ćerka bude glumica, pa ju je poslala u Holivud, gde je upoznala Čarlija Čaplina i udala se za njega kada je napunila osamnaest godina (Čaplin je tada imao pedeset i četiri). Selindžer je saznao da se njegova voljena udaje za drugog iz članka u novinama.
Nakon ovog udarca on je nastavio svoju vojnu službu, bio je hrabar i požrtvovan vojnik. Ipak, kada je ušao u Kaufering, pomoćni logor uz Dahau suočio se sa toliko strašnim prizorom da je završio na psihijatrijskom lečenju. Ipak, i pored svih nedaća, Selindžer je uspeo da postane jedan od najčitanijih američkih pisaca, a svoju popularnost umnogome duguje romanu Lovac u žitu (ili Lovac u raži, u zavisnosti od prevoda)
„’Ma brinem pomalo za budućnost, naravno. Naravno da brinem.’ Razmišljao sam malo o tome. ’Ali ne baš preterano, mislim. Ne baš preterano.’”
Popularnost Lovca u žitu možemo objasniti činjenicom da se u pravo vreme bavio pravom temom. Selindžera je inspirisala duhovna pustoš moderne civilizacije, otežala komunikacija među ljudima i kriza u sistemu vrednosti. Pisac je smatrao da je američka književnost bila u znaku trivijalne književnosti na koju često utiče film, stoga je odlučio da napiše nešto drugačije (njegova je želja da se po ovom romanu nikada ne snimi film). Roman je napisan u prvom licu što sugeriše piščevu želju da delo bude iskreno. Glavni junak romana je sedamnaestogodišnji Holden, koji ima i ulogu pripovedača. Vreme koje obuhvata radnja romana je kratko – vikend i jedan dan posle vikenda.
Ovaj roman vodi dijalog sa književnošću, odnosno sa romanima Dejvid Koperfild i Zbogom oružje. Selindžer je želeo da promeni savremenu američku književnost koja je u to vreme postala izuzetno složena. Izražava gađenje prema autobiografskoj prozi i stavlja do znanja da mu je realističko pripovedanje dosadno.
Godinu dana pre nego što je umro, 2009. godine, Selindžer je zabranio štampanje romana autora Frederika Koltinga 60 godina kasnije u kojem je obrađen lik Holdena kao starca.
Glavni junak je uoči vikenda izbačen sa koledža, ali ne želi da se vrati kući. Kroz dramatične trenutke zgušnjava se njegova životna drama. Glavni junak komentariše događaje čiji je učesnik ili posmatrač. Nastoji da pokaže licemernost odraslih, a posebno ceni sestru Febu i pokojnog brata Elija. Shodno junakovim godinama, on je zainteresovan za devojke, ali je ambivalentan – Sali Hejs mu se dopada, ali ne želi da pobegne sa njom. Ipak, nije vođen nagonima, jer kad u Njujorku dobije priliku da bude sa prostitutkom, on sa njom samo želi da priča.
Holden, kao i sam Selindžer, prezire melodramu i vrlo oštro kritikuje američki film. Kritikuje i američko društvo jer je licemerno – Amerika hrli u ratove, a kasnije žali vojne invalide. Kritikuje i potrošačko društvo, on ne želi da bude rob novca. U ovom romanu govori se i o homoseksualizmu, a život je shvaćen kao haotično kretanje. Takođe, pisac se ne libi da koristi psovke, pominje i predbračni seks i zloupotrebu alkohola. Zbog svih ovih kontroverznih tema, roman je nailazio na podeljene kritike. Dok su ga jedni odmah uvodili u lektire, drugi su roman cenzurisali ili ga čak i zabranjivali. Došlo je i do pojave različitih teorija zavere koje su govorile da je knjiga oruđe FBI-a i CIA-e pomoću koje oni upravljaju umovima mladih. Ovoj teoriji zavere u prilog ide činjenica da je Čapman nosio upravo ovaj roman kada je uhvaćen nakon ubistva Džona Lenona, a isto se dogodilo i sa atentatorom koji je pokušao ubiti predsednika Regana, Džonom Hinklijem.
piše: Aleksandra Vujić
