piše: Ivana Pavićević
Nakon što je Ljubaf postala veliki hit na Brodveju 1964. godine, pisca Mareja Šizgala su pitali da za intervju objasni sam naslov teksta. „Emocija ljubavi je postala izopačena i zloupotrebljena do te mere, da je jedino preostalo da joj pronađemo novu reč”, odgovorio je. „Ljubaf je izopačenost ljubavi”. Reklo bi se da je sredinom prošlog veka bilo više nego teško izgovoriti samu reč „ljubav” ili još strašnije „volim te”, ali čini se da se danas isuviše lako razbacujemo samom rečju i izjavom. Kako je primetila rediteljka predstave I to se zove ljubav, Ksenija Krnjajski, u savremenom dobu se ne računa da nekog volite ukoliko to niste i objavili na nekoj od javnih platformi poput Fejsbuka, Instagrama ili Tvitera. Još veću zabunu smo, zapravo, stvorili olakim izjavama naklonosti ljudima koji nam ništa ne znače, dok još uvek onemogućujemo sopstveni iskaz i objave sentimenta ka onima koje zaista volimo. Najzad, moderno doba je sa sobom donelo i samu nemogućnost doživljaja čiste i iskrene ljubavi.
Shodno ovakvoj percepciji ljubavi, seksa i ljudskog stanja svesti, komedija Ljubaf – miks apsurda i tradicionalnog Brodveja – sasvim sigurno je prikladna za postavljanje relevantnih pitanja. Rediteljka Ksenija Krnjajski sa dramaturškinjom Irenom Parezanović dramatizovala je ovaj tekst i postavila predstavu pod nazivom I to se zove ljubav na scenu Narodnog pozorišta Užice.
Rediteljka je mudro zadržala predstavu u eri u kojoj je tekst i pisan, i time nas vratila u neko bezbrižnije i vedrije vreme, predstavljajući nam velike teme na atraktivan i duhovit način. Uz šarenu i romantičnu scenografiju Željka Piškorića, jarke kolorite i glamur šezdesetih godina prošlog veka kostimografkinje Dragice Laušević, i uz muzičke numere italijanskog evergrina, predstava nas uvlači u sopstvenu vedru i romantičnu atmosferu.
Zahvaljujući komičnim segmentima, u kojima se likovi predstave I to se zove ljubav vodviljski takmiče čije je detinjstvo bilo teže, uz ovu predstavu se prisećamo i nekih popularnih humorističkih serijala, poput Letećeg cirkusa Montija Pajtona i njihovog kultnog skeča Četiri Jorkširca. Zanimljivo je da upravo na ove segmente publika najintenzivnije reaguje. Čini se da razmenu dijaloga „kome je teže” najbliže razumemo.
Priča koju pratimo je jednostavna i kraj je predvidiv, dok zabava zapravo leži u samom putovanju kroz niz duhovitih situacija. Kombinacijom realizma i crtanog filma, pratimo neobični romantični trio smešten na njujorkškom mostu. Dok jedan muškarac ne vidi smisao života, drugi juri za novcem i uspehom, žena se bori da uklopi svoje obrazovanje i inteligenciju u društveni poredak. Zajednički element ova tri naizgled različita lika je potreba za pažnjom, za ljubavlju, ali i nerazumevanje iste.
Neizostavno je pomenuti i aplaudirati i glumcima, koji uprkos trenutnoj nemogućnosti da se pozorišna umetnost kao profesija, a time i glumci sami, zaštite epidemiološkim merama, ipak uspevaju da izađu sa premijerom. Glumačku ekipu predstave I to se zove ljubav čine Tanja Jovanović, Vahidin Prelić i Dejan Maksimović.
Realizmom, humorom i persiflažom, ova romantična komedija nas podseća da ljubav na filmu možda deluje čarobno, svemoguće i poetično, ali u realnom životu je sasvim drugačija i često neobjašnjiva.
april, 2021.
