piše: Tamara Živković
Roman Ljubav u slučaju opasnosti je priča o pet žena čije su sudbine izukrštane bilo prijateljstvom, bilo suparništvom, bilo sestrinskim odnosima ili slučajnim susretima. To su Paula, Judit, Brida, Malika i Jorinda. Svako poglavlje romana donosi priču o životu jedne od tih pet žena, o onim prelomnim, određujućim trenucima u životu, u kojima određenu ulogu igra i lik žene o čijem životu ćemo saznati iz priče koja sledi. Time je Danijela Krin uspela da, postupkom ulančavanja priča i menjanja perspektive iz koje se pripoveda, mnogo dublje i svestranije oslika svaku od pojedinačnih žena.
Svaka od tih pet žena je drugačija, sa svojim principima, idejama, aspiracijama, sa drugačijom životnom situacijom, sa drugačijim karakternim osobinama, a opet sve su one tako slične jer se u svakoj od njih javlja isto pitanje, samo u različitim okolnostima – kako u savremenom društvu žena može održati sopstveni integritet i identitet i po koju cenu? Junakinje Danijele Krin stalno pokušavaju da uspostave balans između uloga koje se od žena očekuju da iznesu, što od strane njih samih, što od društva – majke, ćerke, supruge, karijerno ostvarene žene, domaćice, ljubavnice… Međutim, te uloge su same po sebi toliko zahtevne da je skoro nemoguće među njima uspostaviti ravnotežu, a to neminovno vodi do kraha same žene i sveta koji je oko sebe izgradila.
„Da li je nekada pomislila da možda želi previše, pitao ju je i glas mu je zadrhtao. Je li verovala da se može imati sve, bez odricanja, bez ograničenja? Da li je zaista mislila da se mogu imati i deca i umetnost i kultura i prijatelji i muž i seks i vreme za čitanje i dokolica i spontani begovi i ko zna šta još, bez plaćanja izvesne cene?”
– Ljubav u slučaju opasnosti, Danijela Krin
Gore navedeni citat dolazi iz priče o Bridi Lihtblau, ženi sa ambicijom da postane književnica, koju ljubav prema Gecu navodi na zasnivanje porodice. Sa decom dolaze i dojenje, umor, neispavanost, parkovi, šetnje, pranje, kuvanje, igranje, uspavljivanje, bolesti, negovanje i u tom začaranom krugu obaveza i uživanja sa decom, Brida ne može da nađe vreme za sebe i svoje pisanje. Rastrzanost između želje i potrebe da bude dobra majka, da deci pruži ljubav i sigurnost, i potrebe da ne izgubi sebe i da ostvari svoje individualno biće, od Bridinog života stvaraju plodno tle za izrastanje raznih vidova sukoba i nesuglasica, što sa samom sobom, što sa suprugom Gecom koji ne može da razume njeno nepristajanje na svesnu žrtvu zarad harmonije u porodici. Priča o Bridi je priča koja nas navodi na razmišljanje o ceni slobode i ravnopravnosti za koju se žene bore.
„Sloboda je uvek bila prividna, vremenski ograničena. Kao slatkiš koji je smela da proba pre nego što su joj ga zauvek oduzeli. Generacijama žena pre nje put je bio zacrtan i ograničeniji. Odjednom su joj delovale srećnije. Nikad nisu živele u iluziji da će same moći da urede svoj život, nikad osetile razočaranje kada bi se otvorena vrata odjednom zatvorila. Ni za jedno ograničenje nisu bile same odgovorne. Okolnosti su bile te koje im nisu dozvoljavale ništa drugo.”
– Ljubav u slučaju opasnosti, Danijela Krin
Ljubav je jedan od glavnih motiva koji se prožima kroz ceo roman, on dominira u svakoj od priča, samo oblici ljubavi variraju – ljubav prema detetu, prema muškarcu, prema sebi, prema sestri. Judit, doktorka koja je izuzetno samostalna, koja ne dozvoljava da je iko ograničava na bilo koji način, koja zna da ne želi brak i decu, koja bira da svoje vreme pretežno provodi u jahanju konja jer su joj ljudi većinom zamorni, ipak ima potrebu za ljubavlju i bliskošću. Kroz njenu priču vidimo da nije jedini način opstanka i postojanja ljubavi u tradicionalnoj, bračnoj zajednici, sa nužnim potomstvom, ali je taj koncept toliko duboko ugrađen u suštinu naših bića da i oni koji su ga racionalno osvestili nisu sa njim emotivno načisto.
Ljubav u slučaju opasnosti je knjiga koja pred čitaoce izvodi žive žene, žene od krvi i mesa, koje imaju svojih uspeha i padova, koje često ni same nisu sigurne šta žele, ali znaju da žele, koje plaču i smeju se, samuju u svojoj tugi, koje nisu idealne, niti idealizovane, ali koje uvek i u svemu ostaju iskrene prema sebi i koje su naučile jednu od najbitnijih stvari za svakog čoveka – da praštaju sebi.
oktobar, 2021.
