izvor: Wikimedia Commons

piše: Pavle R. Srdić

Ovoga puta ću zaigrati na sigurno i baviću se velikim hitom verovatno jednog od najvećih rok bendova koji su ikada svirali. Na stranu to što su kao skupina bili svetska klasa, koji su svojim muziciranjem, imidžom i nastupom pomerali granice. Pojedinačno su bili podjednako fenomenalni. Iako je već mnogim rok sladokuscima jasno o kome se radi uz činjenicu da je gitarista benda doktor astrofizike, zapravo, taj član i ta činjenica su u svojevrsnom drugom planu u odnosu na lik i delo frontmena.

Zaista, Brajan Mej je postigao veliku stvar u svome životu kada je, nakon pauze od trideset sedam godina, konačno stekao zvanje doktora nauka iz oblasti fizike, uže oblasti astrofizike. Međutim, siguran sam da je Mej mogao i hteo da učini to mnogo ranije, no u njegov život je stupio jedan neobični etnički Pars, zoroastrijanac, ali, u tom trenutku, roker do koske i čovek od umetnosti. Bio je to lik koga danas znamo pod umetničkim imenom Fredi Merkjuri.

izvor: Wikimedia Commons

O ovom čoveku i njegovom značaju zaista ne želim da pišem previše, jer je previše i rečeno i napisano. Prešao bih na predistoriju hita o kome pričamo ovog puta, a tiče se onoga što je – zaista, zaista nepravedno – Merkjurija napravilo planetarno poznatim van okvira muzike. To je njegova seksualna orijentacija. Naime, kao mladić, Fredi je osećao da nije samo ljubitelj žena, već i istog pola. Mnogi će od vas reći – čekaj, kakve žene, zar on nije bio homoseksualac? Pa, i ne baš. Dok nisam pogledao film Bohemian Rhapsody – za koji zaista dajem sve preporuke – svrstavao sam Merkjurija u „onaj” tabor. Iako ga je svetska javnost karakterisala kao homoseksualca, kao nekoga ko se nije krio i za koga se javno znalo da preferira muški pol, zapravo nije bilo tako. Merkjuri nikada nije imao izlive nežnosti na javnim mestima, retko je mogao biti viđen u društvu muškog partnera, jednostavno – čovek je bio persona, vrhunski umetnik koji nije želeo da daje preteranog povoda da se o njemu pričaju, u odnosu na njegov rad, zaista nebitne stvari. Zašto vam pričam sve ovo? Pa, moje skromno mišljenje – ali, samo moje i samo skromno – jeste da Fredi nije hteo da povredi nikoga oko sebe. Oca i majku, zanzibarske izbeglice, koje su već jednom u životu sve izgubile u bežaniji sa ovog afričkog ostrva. I nju. Da, da, nju!

Meri Ostin je bila tinejdžerka, kada je preko Brajana Meja, zajedničkog prijatelja, upoznala Fredija Merkjurija. Dakle, pre bilo kakvih muzičkih uspeha, slave i bogatstva. Meri je bila tu kada je osnovana grupa Queen. Ona i Fredi su ubrzo počeli da žive zajedno u jednom stanu u Londonu, koji je Fredi kupio nakon prvih diskografskih uspeha sa grupom. Raskalašne i skupocene žurke, druženje sa džet-setom i stalna prismotra pod lupom javnosti menjaju život mladog para, ali ne u toj meri koliko će to učiniti drugi događaj. Fredi je, za vreme veze sa Meri, uživao i u muškom društvu. Krajem 1976. godine odlučio je da joj prizna da joj nije bio veran i da ima emocije i za osobe muškog pola. Raskinuli su svoju sedmogodišnju vezu, a Fredi se iselio iz zajedničkog doma.

Iako je snimljena i objavljena godinu dana pre raskida Fredija i Meri, pesma Love of My Life je definitivno bila neka vrsta najave – barem za Fredija, koji je kompletan autor pesme – šta će se dogoditi sa njegovom ljubavnom vezom sa Meri. Pesma govori o osećanjima ostavljenog muškarca, kome rastanak teže pada, nego njegovoj dragoj. Iako mnogi kritičari danas osporavaju da je pesma posvećena Ostinovoj, već muškarcu sa kojim je Fredi bio u paralelnoj vezi, sve ukazuje da je ipak ovo delo posvećeno Fredijevoj lepšoj polovini u tom trenutku. A želeo bih da nastavim da obrazlažem zašto.

Nakon raskida, Fredi – iako je imao sve socijalne predispozicije za tako nešto – nije izbrisao Meri iz svog života. Naprotiv, kupio joj je kuću u blizini svoje. Sa njom je delio sve svoje uspehe. Čuvao je prsten koji mu je ona dala. Bio je istinski srećan kada se udala, a docnije su postali i kumovi – Merkjuri je bio kum njenom sinu prvencu. Meri je birala njegovu vilu, u kojoj će i preminuti. Jednostavno, smatrao je da je on bio taj koji je pogrešio i nikada se nije ljutio na nju što je otišla. Jer, kao što se vidi, zapravo, nije. A Meri? Pa, ni Meri nije bila od kamena. Među prvima je saznala da je Fredi HIV-pozitivan. Bila je uz njega kada je postajalo sve teže i teže. Kada više nije mogao da izađe iz kuće. Kada je oslepeo. Kada je prestajao da uzima lekove. Kada je izdahnuo. Fredi nikada nije govorio u intervjuima o svojim ljubavnicama i ljubavnicima. Samo o Meri. Nazivao ju je svojim jedinim pravim prijateljem i svojom nevenčanom suprugom. Za života, Merkjuri je Ostinovoj zaveštao pozamašan imetak – dve vile u Londonu, kao i polovinu svih udela i akcija u firmama i poslovima u koje je ulagao tokom života. Kada je Merkjuri preminuo, kremiran je u skladu sa zoroastrijanskim obredom, a pepeo je pohranila Meri. Na lokaciji koja je ostala poznata samo njoj i Frediju. Da, ostala su mnoga nagađanja da je njegov pepeo rasut po dvorištu njegove vile u Kensingtonu, Ženevskom jezeru ili čak Zanzibaru, ali ništa od ovoga nije potvrđeno.

Iako ova pesma nije samostalno zabeležila visoke tiraže, jer i nije izdata kao singl, već u okviru albuma A Night at the Opera iz 1975. godine, na koji je uvršten najveći hit grupe, Bohemian Rhapsody, ali i drugi, poput 39 i You’re My Best Friend, postala je omiljena među posetiocima koncerata ove kultne britanske grupe. Nastupi su bili jako emotivni, a pesmu su izvodili Brajan Mej na akustičnoj gitari i Fredi Merkjuri na klaviru. Često se događalo da Fredi u nekom trenutku prestane da peva i počne da diriguje publici, a što ga je jako dirnulo prilikom južnoameričke turneje, jer niko od članova benda nije očekivao da ova balada bude pevana od strane hiljada ljudi, od kojih većina i ne zna engleski jezik. Nakon Merkjurijeve smrti, pesmu na koncertima peva Mej samostalno, posvećujući je svom preminulom kolegi iz grupe. Zbog svega navedenog, i ne čudi to što je živa verzija ove pesme ipak objavljena kao singl 1979. godine, ali i kao deo živog albuma grupe Live Killers, iz iste godine. Ova verzija pesme dosegla je platinumski tiraž u Italiji i zlatne tiraže u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu.

Sve su ovo moji razlozi zašto mislim da je ova pesma posvećena Meri, ne nekoj drugoj ili nekome drugom. Ona je bila ljubav Fredijevog života i nju niko nije mogao da izbriše. Niti druge žene, niti brojni muškarci sa kojima je povezivan, niti Džim Haton, čovek koji je bio Merkjurijev „muž”, kako ga je i on sam nazivao i koji je i sam podlegao od posledica infekcije HIV-om. Promašene li predrasude za ovog velikog umetnika.

avgust, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.