Darko Rundek predstavlja mističnu ličnost o kojoj znamo jako malo privatnih detalja, osim onog što odluči da nam prenese kroz svoje pesme. U njegovim tekstovima možemo da primetimo fascinaciju egzotikom crnih očiju, tamnoputim i slobodnim ženama. Te žene su slobodnog duha, mame i očaravaju Rundeka koji sa njima uvek ima lični i intimni odnos.
U pesmi Radio prvi put se susrećemo sa motivom crnaca i crnkinja na koji će se Rundek stalno vraćati kroz pesme. Stihovi ,,Crni dječaci još su tu/ zovu me na obalu” bliže objašnjavaju u kakvom se ambijentu nalazi subjekt – on je na moru i sprema se za provod – zato je ton ove pesme tako brz. No, prva egzotična žena pojavljuje se u Babilonskim bakljama. U prvoj strofi pesme prepoznajemo aliteraciju (istaknuto ponavljanje) glasa R koja, zajedno sa zvukom tam tama ima ulogu da nas lagano, kotrljajući se, uvede u pesmu. Takođe, daje se vremenska odrednica ,,tristo” koja nam sugeriše kako lirski subjekt gleda na njihovu razdvojenost. Rundek zamrzava trenutak ispred ženinog praga time što koristi oblik glagola „zagledati se” u pasivu:
,,Prošlo je tristo godina, opet sam tu na tvom pragu
zagledan u oči tvoje, bistre tvoje crne iskre prezrene”
(Haustor – Babilonske baklje, album Treći svijet 1984)
Najveća pažnja posvećena je ženskim očima koje Rundek naziva ,,bistrim crnim iskrama prezrenim”. Interesantna je inverzija prisutna u istom stihu koja doprinosi mističnosti jer najpre nailazimo na epitete, da bismo se tek onda susreli sa centrom njegove pažnje – iskrama – a zatim ponovo naišli na epitet ,,prezrene” koji do kraja ostaje nerazjašnjen. Ko je prezreo ženske oči, zašto? Rundek najverovatnije misli na ljude kojima su slomile srce te ženske oči, pa su ih prezreli; mada postoji mogućnost i da su oči prezrene od strane žena koje su ljubomorne na lepotu i posebnost tih očiju. Refren pesme sastoji se od vapaja lirskog subjekta da ga žena egzotične lepote uzme zato što ga sve njegove ,,bjele žene varaju”.
U pesmi Uzalud pitaš možemo da primetimo Rundekovu zabrinutost zbog nevinosti i neiskvarenosti koje zrače iz crnih očiju žene.
Uvijek su bile tako nevine, te tvoje crne oči, k’o da nikad neće proći
Ljubavne igre one ne vide, i nikad neće moći, sve dok samo strah ne ostane
(Haustor – Uzalud pitaš, album Tajni grad 1988)
Takve oči se ne snalaze u realnom svetu i Rundek kroz pesmu pokušava da opiše sve opasnosti po jednu takvu nevinu dušu. Ona je usamljena i bez podrške, nesvesna opasnosti koje vrebaju. Darko joj opisuje svet zaklonjen od nje i traži da se prepusti ljubavi koje se boji i izbegava.
Godine 1997. Rundek izdaje prvi samostalni album pod nazivom Apokalipso. Motiv koji je u centru pažnje u ovom radu srešćemo već u naslovnoj numeri. U početnim stihovima pesme lirski subjekt obraća se egzotičnoj, senzualnoj, mladoj ženi rečima:
Ti si premlada,
a ja sam prestar za čekanje, miris u zraku mekan je
otkada tvoje sreo sam oči san ove noći počinje
(Darko Rundek – Apokalipso, album Apokalipso 1997)
U datim stihovima pesnik više ne koristi epitete da bi opisao ženske oči, već njihovu važnost u njegovom životu penje na viši stepen dajući im bitnu ulogu: san počinje onog trenutka kad je sreo njene oči. Između ove pesme i pesme Babilonske baklje vrlo lako može da se napravi paralela jer lirski subjekt iznova traži od egzotične žene da ga uzme, odnosno da uzme njegove ruke i da ga vodi. Gradacijski posmatrano, važnost žene penje se za još jedan stepen jer joj se lirski subjekt potpuno prepušta. Sa molbom ,,vodi me” susrećemo se čak dva puta u jednoj strofi – na početku i na kraju – pa možemo pretpostaviti kolika je želja lirskog subjekta da ga egzotična žena povede. U ovoj pesmi upoznajemo se sa ,,crnim i znojnim anđelima” koji predstavljaju Cigane koji sviraju trube i bubanj koji su toliko izraziti u ovoj pesmi i čija je muzika naterala ženu na ples i toliko je zanela da će lirski subjekt ,,dobiti sve što zaželi”.
Na početku pesme Makedo javlja se lirski subjekt koji želi da nam ispriča priču koja se zasniva na kontrastu između pesnikovog traganja za anđelima visine i ,,odavno zaboravljenom tajnom plime” i onim što nalazi:
,,A pogledaj što sam našao, prevrćući raj i pakao
divlje kose, tamna oka dva, cvijet bez korjena
ples je sve sto zna”
(Darko Rundek – Makedo, album Ruke 2002)
Dakle, pesnik poziva imaginarnog slušaoca svoje pripovesti imperativom ,,pogledaj” da obrati pažnju na to šta je našao jer će upravo to što je našao da utiče na njegov život u najlepšem smislu tog izraza. Na ovom mestu Rundek svoj fokus, koji je bio isključivo na očima, proširuje i na kosu: kosa je divlja, oči su tamne, egzotična žena je cvet bez korena, ona zna samo da pleše, stoga ne pripada ovom svetu. Stavljajući je na prvo mesto u stihu, pesnik reč ,,ples” dodatno naglašava, a samim tim i posebnost egzotične žene koju je našao. Brzi ritam i zvuk violine podsećaju na folklornu igru, a stihovi na francuskom savršeno se uklapaju u pesmu i podsećaju nas da je Rundek svoju karijeru nastavio u Parizu.
Poslednja pesma kojoj ćemo posvetiti pažnju u ovom tekstu jeste Indijanska. Pročitavši naslov pesme, znamo da će ona pevati o egzotičnoj ženi. Naizgled vrlo jednostavna, ona predstavlja obraćanje lirskog subjekta ženi:
,,Tvoje je lice kao tajna
Svako je oko zvjezda sjajna
Rumene usne kada zbore
Tad se ljuljuška moje more”
(Rundek Cargo Trio – Indijanska, album Plavi avion 2010)
Pesnik proširuje opis ženine lepote na celo lice poredeći ga sa tajnom; oči su sada ekvivalenti zvezda, sa čim nismo mogli da se susretnemo u ranijim pesmama. Na kraju, pesnik opisuje usne koje u njemu bude osećanja slična ljuljuškanju mora. Rundek je upotrebio izraz ljuljuškanje zato što on označava blago ljuljanje, a koji podseća na ples.
Motivi egzotičnih crnih lepotica, poziva na igru, zabavu i ljubav su samo izražaj Rundekovog duha. Menjao je sredinu da ne bi menjao sebe i svoj stil, pa je često putovao i upoznavao nove muzičare. Ono što je ostalo uvek isto je njegova ljubav prema Francuskoj i egzotičnim ženama.
piše: Nevena Stajković
