U velikom napadu ljubomore, Hera na Herakla baca ludilo u kom on ubija i ženu i decu.
Kada je došao k sebi, Herakle je duboko žalio zbog svojih postupaka i tražio je način da se iskupi. Otišao je u Delfe, politički i duhovni centar Helade, u kome mu je rečeno da će sprati ljagu sa svog imena ukoliko dvanaest godina bude služio mikenskog (mada se negde spominje i kao kralj Argosa) kralja Euristeja, a ujedno svog rođaka.
Nemajući kud, Herakle pristaje, a prvi zadatak njegove duge službe beše da ubije Nemejskog lava.
Peloponeski gradić Nemeju terorisao je čudovišni lav, po nekima potomak Zevsa i Selene, boginje Meseca, po drugima potomak Himere. Njegovo zlatno krzno bilo je otporno na svaku vrstu oružja, a kandže su mu bile oštrije od svakog mača, sa mogućnošću da probiju i najtvrđi oklop.
Zanimljiva je stvar ta da, premda lavovi nisu deo grčke, a ni evropske faune, Herodot nam kaže da su lavovi bili prisutni u Grčkoj čak do 100. godine p.n.e.
Naoružan do zuba, Herakle je stigao u okolinu Nemeje i počeo da traži lava. O kvalitetu njegovog krzna uverio se kada je ispalio nekoliko strela u njegovom pravcu, koje su bezazleno udarile o njega i pale na zemlju. Ipak, nekako je uspeo da natera lava da se povuče u svoju pećinu, a zatim je ušao za njim. Ovde postoje dve verzije događaja: po jednoj, Herakle je nastavio da lava gađa strelama, sve dok ga nije pogodio u nezaštićena usta, a time i ubio, a po drugoj, čuvenijoj, Herakle je lava zadavio!
Nakon što je ubio lava, Herakle ga je odrao uz pomoć njegovih kandži, budući da su jedino one mogle da probiju lavovo krzno. Krzno je zatim prebacio na sebe i time je legendarna slika o najvećem heroju Helade, obučenog u lavlju kožu, stvorena.
Pored fizičke zaštite, budući da je krzno bilo gotovo neprobojno, takav je strašan psihološki utisak ostavljao Herakle odeven u lavlje krzno da je, kada se vratio posle mesec dana u Mikenu kod rođaka i vladara Euristeja, noseći leš odranog lava na leđima – njegov rođak bio koliko zadivljen toliko i prestravljen, te mu je zabranio da svoje uspehe predstavlja u gradu, već van gradskih zidina.
Simbolikom ovog mita može se smatrati borba čoveka sa svojim egom. Herakle, kao i svaki čovek, kako bi uspešno savladavao prepreke u životu, mora svoj ego držati pod ključem. Zato je ovaj Heraklov zadatak ujedno i prvi. On nije mogao prevazići ostale, a da prvo nije tu najvažniju unutrašnju prepreku savladao. To je učinio na najintimniji mogući način, sam, u mraku pećine, odakle je bilo izlaza ili za lava ili za njega, ali za obojicu ne. Učinio je to bez pomoći ikoga, čak i bez pomoći ikakvih pomagala – Herakle je lava udavio.
Simbolika biva zaokružena ogrtanjem lavljeg krzna oko sebe, u kojem Herakle predstavlja čoveka koji svoj udavljeni ego, koji sada drži u potpunoj kontroli, može i koristi kao izuzetnu zaštitu.
Svim osobama rođenim od 23. jula, do 22. avgusta, kada astrološki vlada znak Lava, autor želi heraklovsku snagu i uspešnu borbu.
piše: Andrej Pipović
jul, 2017.
