Časopis KUŠ! /Časopis KuŠ!

piše: Ana Samardžić

Rubrika Detalj za kraj svaki put donosi neko drugo umetničko delo, tako da se ime autora i naziv dela ne pominju nigde u tekstu. Ideja je da na osnovu jednog detalja kompozicije sami saznate o kom delu i umetniku je reč i da svoje odgovore podelite sa nama u komentarima na tekst na sajtu ili društvenim mrežama, a u svakom sledećem broju, biće otkriveno rešenje prethodnog zadatka.

Napomena: U cilju da vaša potraga bude zanimljivija, u tekstovima će se reč umetnik odnositi i na umetnice i na umetnike, a biće reči o stranim i domaćim autorima iz svih umetničkih epoha, kao i savremene umetnosti. Period nastanka umetničkog dela biće naznačen, a kao pomoć, savet je da što više obratite pažnju na detalje koji se nalaze i oko uveličanog predstavljenog motiva.

Važno: Autori i izvori fotografija korišćenih u tekstovima biće objavljeni u svakom narednom broju kako čitaoci ne bi odmah otkrili o čemu je reč.

Tačno je godinu dana otkako je autorka ovog teksta svoju rubriku Dese(r)t za kraj zamenila rubrikom Detalj za kraj, ali ovog septembra obeležava se sedamsto godina od kraja života jedne od najzaslužnijih ličnosti za pojavu renesanse, kojoj je ceo ovaj broj časopisa i posvećen. Upravo će zbog toga biti lakše i odgonetnuti o kom umetniku i delu je reč u ovom tekstu.

Umetnik se zvao isto kao i ličnost čiju sedamstogodišnjicu smrti ovog meseca obeležava cela planeta. Zamislite da na rođenju dobijete ime po čuvenom italijanskom pesniku, a da potom, u zrelim godinama, ne samo da volite njegovu poeziju već je i prevodite! Tačnije, umetnik o kome je reč je i sam bio italijanskog porekla i imao je nekoliko ličnih imena, ali je ono po kome je postao poznat uvek isticao na prvo mesto, u čast čuvenog pesnika. Pored toga, na svojim slikama je ispisivao i sopstvene sonete, a supruga mu je bila ključna muza, baš kao što je i pesnik imao svoju krajem 13. i početkom 14. veka. Uopšte, rad ovog umetnika iz 19. veka, kao i čitavu grupu koju je predvodio sa svojim kolegama, inspirisali su upravo kasni srednji vek i rana renesansa.

Na ovoj slici u nekoliko verzija, nastalim između 1864. i 1870. godine, predstavljena je upravo umetnikova supruga koja je poistovećena sa pesnikovom večnom inspiracijom —ženom iz pesme La Vita Nuova u trenutku njene smrti, po kojoj i slika nosi ime. Slikar je svoju suprugu često narušenog zdravlja, koja je skončala usled predoziranja laudanumom, naslikao posthumno, a ovde vidimo samo nekoliko detalja. Crvenu golubicu koja sleće na ruke žene neki tumače kao simbol umetnikove ljubavi prema njoj, a neki kao simbol smrti, s obzirom na to da u kljunu nosi cvet opijumskog maka, od kog se dobijala tinktura laudanuma, koji se nekada koristio kao lek, ali je zbog izazivanja opasne zavisnosti postao zabranjen. Pored toga, umetnik je svoju suprugu iz milošte zvao Golubica, a nad glavom ptice uočava se i oreol, te ona simboliše i Svetog Duha, čime slikar daje jednu religioznu dimenziju uspomeni na svoju ljubav. Da li možete da saznate o kom umetniku i slici je reč?   

Rešenje prethodnog broja:  Alfons Muha, Slovenska epopeja, slika 2: Proslava Svetovida (Kada bogovi ratuju, spas je u umetnosti), 1912.

foto: Wikimedia

septembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.