foto: Sanja Gligorić

piše: Sanja Gligorić

Knausgorovo stvaralaštvo je domaćoj čitateljskoj publici uveliko poznato, ako uzmemo u obzir stepen slave koji mu je doneo maestralni prevod Moje borbe Radoša Kosovića. Izdavačka kuća Booka objavila je i kvartet godišnjih doba (U Jesen, U Proleće, U Leto, U Zimu) u kojima se podvlači ono što bih nazvala Knausgorovim kredom – neutaživa težnja da pišući pokuša da prikaže način na koji se stvarnost uvlači u kosti proze i biva neraskidivo povezana sa njom.

Knausgor započinje kvartet kao pismo, a kasnije i dijalog sa ćerkom koja se rađa kako tetralogija odmiče. U poglavljima opisuje svakodnevne objekte, i te opise prožima vlastitim emocijama i sećanjima, a plejadu ovih misli koje prožimaju početne tomove potom prati i podrobna analiza porodice, uporišta svakog čoveka. Treći tom, U proleće, vrvi rečenicama u kojima Knausgor hirurški precizno secira promenu koja je nastala u ovom naizgled uobičajenom nordijskom domu, te saznajemo da njegova supruga pati od depresije, što naglavačke okreće iskustvo očinstva. Knausgor je taj koji preuzima ulogu staratelja, te kuva, čisti, pegla i priprema decu za svakodnevicu koja postaje sve samo ne uobičajena. U tom malom biću Knausgor naposletku pronalazi sagovornika, te sa njom deli sve ono što ga mori i tišti. Da li će moći da pomogne Lindi ukoliko ona sama ne učini ono što je neophodno da bi se napravio pomak u pravom smeru u pogledu lečenja? Vešto ispitujući odnos između supružnika, roditelja i dece, ali i opšti odnos svih ukućana prema stvarnosti koja ih okružuje, Knausgor prenosi poruku o neminovnoj težini života, koja ga u neku ruku i čini autentičnim, iako takav život ne priželjkuje svojoj deci.

Što kvartet više odmiče, vidljivija postaje igra formom, koju pisac uporno menja, te knjige na trenutke ulaze u ruho autofiktivne proze, epistolarne forme, kao i kontemplacije nad stvarnošću koja nas okružuje i vrvi životom. Ispitivanje načina vaspitanja dece, odnosa prema pisanju, komšijama i tehnologiji neka su od uporišta kojima se pisac uporno vraća dok ispisuje ove horizonte misli koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim. Ko se još od nas nije zaljubio i stidljivo svim silama branio taj novi svet od upada stvarnosti poput njegove ćerke? Svi smo se takođe našli u trenucima kada nas je priroda koja nas okružuje toliko upila da nismo mogli da poverujemo da smo nekada bili setni, zabrinuti ili beznadežni. Nužno je istaći da se maestralnost prirode može nazvati opštim mestom u norveškoj književnosti, te se kao takva sreće i u delima Juna Fosea, Pera Petešuna, Laša Sobija Kristensena, i mnogih drugih. Priroda kao neponovljivo čudo, iscelitelj i smisao. Sve to ona jeste i u delima Karla Uvea Knausgora.

Ukoliko ste voljni da zaronite u prozu u kojoj se život u potpunosti utapa, pretapa i teče, te prikazuje u svoj svojoj lepoti, snazi i težini, kvartet godišnjih doba prava je knjiga za vas. Ko zna, možda i vama pomogne da shvatite da se „najbogatiji život može naći u kući s baštom, travnjakom, nekoliko voćki i nekoliko grmova sa bobicama”, kako nam to pisac otkriva u završnom tomu kvarteta posvećenom letu.

novembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.