KUŠ! REDAKCIJA:

Jovana Nikolić

Jovana Nikolić (MoonQueen) je istoričarka umetnosti koja, kao i većina istoričara umetnosti, voli da piše, crta i govori ljudima da umetnost ima potencijal da promeni svet (na bolje, razume se). Svoje nalete kreativnosti kanališe kroz pisanje tekstova i crtanje KUŠ!-ovog stripa, a u uredničkoj fotelji se oseća kao kod kuće, pošto to i jeste njena kućna fotelja. Osim sastava Šta ćeš biti kad porasteš, napisanog u osmom razredu, nije se ozbiljnije pripremala za ulogu novinara u kojoj se sada snalazi najbolje što ume. U tome joj pomaže višegodišnje volontersko iskustvo u različitim muzejima i galerijama, pisanje naučnih radova, blogova i loše ljubavne poezije, kao i zavidan broj dijaloga, rasprava i debata vođenih sa članovima KUŠ!-ovog tima u slobodno vreme. Ima i jedan objavljen roman – Hana i Lea. Vodi rubrike Priče iz dugog 19. veka i Slika/skulptura meseca.

 

 

Ana Samardžić

Ana Samardžić je istoričarka umetnosti i kustos bez zbirke (poseban tip kustosa). Okoreli klasičar i devetnaestovekovac. Nakon završenih osnovnih i master studija, brojnih i dugogodišnjih volontiranja u muzejima i galerijama u Beogradu, praksi, kurseva, kongresa i predavanja, odlučila je da se za sad posveti pisanju. Možda jednog dana napiše trotomni roman, a možda i ne. U KUŠ! je došla na poziv urednice, ali dugo joj je trebalo da se nakani da počne da piše za ovaj volšeban časopis, delom i zbog njene blago lenje prirode (povremeno, kojekude). Sada, kada je upoznala ekipu KUŠ!-a, konačno može da kaže da je timski igrač, što nikada nije želela da stavlja u svoj CV, jer nikada to nije ni bila (to je ovog puta više do sjajnog tima, nego do nje). Ljubitelj je svih tipova listi, te se stoga u KUŠ!-u našla najpre u ulozi autora rubrike Dese(r)t za kraj, a potom i rubrike Detalj za kraj.

 

Igor Belopavlović

Igor Belopavlović – strah i trepet lektora, Mister Hajd Logoreikovom Dr Džekilu, onaj koji je uvek antiprotivan na sastancima KUŠ!-a (a uvek ima jedan takav inadžija). Generalno presmešan tip kad su interne fore u pitanju, ali pred širom publikom tj. vama, može biti dosadan. Piše kritike pozorišnih predstava i filmova, koje potpisuje pseudonimom Diletant, jer je čovek ekonomista u nastajanju, a i ne bi li ukazao na manjak ili barem manjak dostupnosti stručnih tekstova i kritika široj javnosti. 

 

 

 

Aleksandra Vujić

Aleksandra Vujić je studentkinja srpske književnosti i jezika, a u KUŠ!-u obavlja funkciju autora tekstova, ali se našla i na poziciji lektora. U svet lektorisanja je uvukla i kolegu Uroša Vučenovića, a zajedno se bore protiv lektorske noćne more – izvesnog Diletanta.  Kako je posao lektora na skali omraženih zanimanja odmah ispod kontrolora u gradskom prevozu, još uvek se nada beneficiranom radnom stažu i penziji u nekoj tropskoj zemlji pod hladom palmi. Najbolje je opisuju reči Čarlsa Bukovskog – Moje ambicije su hendikepirane lenjošću.

 

 

 

Tamara Živković

Tamara Živković je studentkinja srpske književnosti i jezika sa ambicijom prekvalifikacije u IT stručnjaka. Kako joj je na putu prekvalifikacije trebala praksa odlučila je da za to iskoristi svoj matični časopis – i napravi mu sajt. Inače, kada ne bije bitke sa monstruoznim svetom tehnološkog napretka, zajedno sa Aleksandrom Vujić vodi rubriku Čitam i skitam i Prikaz knjige.

 

 

 

 

Pavle R. Srdić

Rođen na Teslindan 1989. godine, po obrazovanju master pravnik iz uže međunarodnopravne naučne oblasti (za laike: naginje ka diplomatiji), po profesiji advokat i to je sve što bi rekao o svojoj profesiji. Autodidakt na gitari, p(l)očetnik u sakupljanju gramofonskih ploča, posetilac koncerata popularne muzike kad mu obaveze to dozvole. Njegov doprinos u časopisu se svodi na rubriku Iz riznice hitova i, eventualno, davanje nekog pravnog saveta, ako je dorastao problemu („Dabogda vam ja nikad ne trebao’’). Aktivan na društvenim mrežama, hipersocijalan (u svakom smislu te reči). Smatra da lektori nemaju previše posla oko njega.

 

 

Jovana Lukić

Čega god da se dohvati, baci se na temeljno proučavanje istog. Neko vreme. Kratko. No, ubrzo joj dosadi. I tako u krug. Jedna od retkih oblasti koja ju je zadržala i kojoj je dala veći deo sebe (ponajviše živce i zglob desne ruke) je dizajn. Možemo, dakle, da kažemo da je po vokaciji svašta, u duši umetnik, u KUŠ!-u dizajner. Dizajnerka, da budemo politički korektni. Nervira je politička korektnost. Više se zalaže za istinu i slobodu govora. Dizajnerski principi, za razliku od ovih drugih, su joj poprilično labavi i zato „posao” u KUŠ!-u vidi više kao razbibrigu, zabavu i opuštanje jer sebi dopušta da se igra. U KUŠ! je zapala slučajno, ali je ostala upravo zbog te umetničke slobode. Dobro, i odlične ekipe!

 

Sanja Gligorić

Sanja Gligorić je završila osnovne i master studije na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta u Beogradu. Pored matične katedre, neguje i ljubav prema francuskom, norveškom i nemačkom jeziku. Radno vreme provodi u svetu izučavanja književnosti, prevodilaštva, lektorisanja i metodike, a u slobodno vreme voli da se ušuška u ulozi novinara u domenu kulture. Pored pisane reči, smatra da svet pokreće i muzika, te stoga često luta njenim kuloarima i podrobnije ih istražuje. Autorka je mnogobrojnih književnih prikaza nastalih u saradnji sa međunarodnim izdavačkim kućama, kao i dvojezične monografije o Virdžiniji Vulf, koju smatra ključnom za dalje bavljenje naučnim radom i istraživanje britanskog modernizma. Od svih pitanja koja ne voli, gde sebe vidi u budućnosti je na samom vrhu, ali uvek spremno odgovori  uz osmeh – negde na putu, jurim sunce i šetam psa.

 

 

Srećko Radivojević

Od malena je gotovo opsesivno zaljubljen u umetnost i nikuda nije išao bez sveske i olovke. U toku pohađanja osnovne škole bio je aktivni učesnik ateljea Sezan. Srednju stručnu školu Tehnoart završio je na smeru Juvelir umetničkih predmeta, a nakit i rad u metalu njegova su strast. Učesnik je mnogobrojnih grupnih izložbi, kako u okviru ateljea, tako i godišnjih izložbi u okviru srednje škole od kojih se ističe izložba u Etnografskom muzeju. Tri godine zaredom je učesnik Lajkovačke likovne kolonije, a već dve godine i festivala Dev9t. Student je istorije umetnosti, a sada, sa ponosom može reći da je i ilustrator KUŠ!-a. Zanimaju ga svi oblici umetničkog izražavanja.

 

 

Nevena Stajković

Rođena 1995. godine, apsolventkinja srpske književnosti i jezika sa komparatistikom i dugogodišnja aktivistkinja KOMPAS-a (Kreativnog omladinskog centra Pančeva za borbu protiv side). Vazda voli da ispravlja krive Drine i zato je: a) večita borkinja za toleranciju i antidiskriminaciju u svojoj okolini i šire b) lektorka u KUŠ!-u. Uživa u radu sa mladim, pametnim i kreativnim ljudima jer nema ničeg boljeg nego kad se entuzijazmi spoje. Draža joj je poezija od proze i Crnjanski od svih drugih pisaca. Od 2020. godine trudi se da pronađe zanimljive teme i piše tekstove za rubriku Čitam i skitam.

 

 

Ivana Pavićević 

Ivana Pavićević je diplomirana glumica radnog iskustva od devetnaest godina sa preko trideset odigranih uloga. Zbog epiteta koji su joj drugi dali – da sjajno umire zbog ljubavi, mnogo puta je umrla na sceni, iako lično preferira teme borbe pojedinca sa društvom i ispitivanje mogućnosti bivanja bezuslovno plemenitim (pročitati dramu Đavo i Gospod Bog i pogledati film Dogvil). Na veliku radost je član redakcije časopisa KUŠ! pri kome piše analize i preporuke predstava i filmova. Iskusivši istinu izreke „Dokon mozak- đavolje igralište“ bavi se još i: pozorišnom režijom, posebno u Kulturnom centru Akademija u kome pored toga što je predsednik istog vodi i odsek glume. Dramatizovala je nekoliko romana i filmskih scenarija. Vlasnik dve neobjavljene drame i zbirke poezije. DJ. Vlasnica bara čiji je koncept održavanje kvalitetne muzike pravaca jazz, blues, punk, rock. Estetika bara je omaž Mulen Ružu. U okviru posla u pomenutom baru joj je marketing, organizacija i umetnički sastavi. Posebne veštine: pevanje i igranje. Ostalo: bavila se košarkom a zatim odbojkom po pet godina. Pravila ikebane i merdevine za bukovače. Uređivala enterije. Dizajnirala nebrojeno plakata. Svira daire, konge i kahon. U najavi član benda pri kome je na poziciji vokala. Specijalna veština: sposobnost govora bez upotrebe glasa.

 

Ljiljana Đajić

Ljiljana je po obrazovanju socijalna radnica, danju deo tima za podršku izbeglicama, noću se transformiše u ilustratorku. Njenim ilustracijama dominiraju psihodelični, mitski motivi i tanane, nežne ženske figure. Ali Ljiljana je daleko od stereotipnog prikaza ženstvenosti,  sanjivih princeza kojima treba izbavitelj. Za sebe kaže da je od onih „dosadnih” borkinja i aktivistkinja koje u inat SANU vole da dodaju nastavak  –ČKINJA i –ŠKINJA.  Pa ipak veli da je oprezna kada od nje traže da se odredi.  U pristupu ljudima i njihovim različitostima, kao i u crtanju je otvorena i inspirišu je različite tradicije i kulture. Najviše voli rusku ilustraciju, oduševljena je crkvenom umetnošću, irskom školom animacije, ali i novim drag queen artom i generalno stripom.  Najveća ambicija joj je da neki svoj crtež pokloni lično nekom islandskom vilenjaku ili vili. Do tada marljivo vežba za tu priliku ilustrujući za KUŠ!

 

Marko Vesić

Nedeljom ga možete videti kako kasni na Kolarac i šeta Beogradom, obilazi njegove galerije i muzeje, a sasvim izuzetno, obično na kraju dana, ispija kafe sa prijateljima u omanjim vračarskim kafićima, često neprimetnim lokalnim prolaznicima. Marko je student Fakulteta muzičke umetnosti na odseku za kompoziciju, iako je u duši ostao štreber i gimnazijalac (prirodnjak!), a pored kompozicije svoja istraživanja usmerio je i ka savremenoj umetnosti, primenjenoj estetici i teoriji umetnosti. Njegova dela izvođena su na više festivala u eminentnim beogradskim koncertnim salama, a kako je veliki filantrop, sarađivao je i sa većim brojem vizuelnih i drugih umetnika. Prijatelji ga zovu „dnevna doza nebitnih informacija” i „on uvek ima neku knjigu kod sebe”. Pisanje za „KUŠ!” mu je jedna od omiljenih aktivnosti i izazova, a omiljeni citat: „Gospođo, Vaš kunst je grozan!”

 

Jefimija Kocić

Jefimija Kocić, rođena u Nšu, 1992. godine. Već 2007. godine upisala je prvi dabl u karijeri (2 srednje škole: Gimnaziju „Bora Stanković“ i Umetničku školu u Nišu), a 2014. godine usledio je drugi dabl (upisala master studije na Fakultetu umetnosti u Nišu i Univerzitetu Metropolitan). Studije završila u roku I sa 26 godina odbranila doktorat na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu – 2019. godine I naravno nastavila treći dabl- i druge doktorske studije na Univerzitetu Metropolitan. Dobitnica preko 400 nagrada iz umetnosti i književnosti; Izdala prvu zbirku poezije 2012.godine,  član Mense Srbije od 2019. godine; Radi kao asistent s doktoratom na Fakultetu umetnosti u Nišu. Još od malena je pokazivala sklonost ka dizajnu. Uređivala je casopis‘’Boropoliten’’, počela je objavljivati ilustracije još u srednjoj školi I za vreme studija… Naravno,  uvek zamazana bojama I osmehom do sada je objavila ilustracije u knjigama, časopisima, udžbenicima, slikovnicama i bila član žirija različitih konkursa, izlagala je na samostalnim i grupnim izložbama u Srbiji i inostranstvu.Zanima je i animacija, a noću, poput ‘’Vile rose’’ iz svog doktorskog rada, često vileni dok svi spavaju. Majstor  u ‘’hvatanju’’ snova I emocija… Živi u vremenu žurbe I instant kafe, ali čezne za dosadom. U trčanju zaista uživa, ali bukvalno, naročito na maratonskim stazama ili, možda,  smiruje nagon za satirom. U „KUŠ!“-u je illustrator. Njene ilustracije prikazuju pravi život, ispunjen humorom i nezaboravnim licima, ali ponekad i iskrivljenim scenarijima… U vizuelnom smislu, njen rad bi krasile reči invencija, zabava i (slobodna) misao.

Jelena Tizić

Jelena Tizić

Rođena 1988. godine, Jelena je diplomirana grafička dizajnerka, a sebe, pored toga, smatra ilustratorkom, muralistkinjom, slikarkom, ljubiteljkom brze vožnje u fiat pandi (od 50 km/h), karaoke pevačicom i gurmankom. Još se nije odlučila koju tehniku i stil da prigrli dok god ima novih i neistraženih. 

Deo KUŠ tima je od februara 2020. godine i planira tu da se zadrži dok obogaćuje sadržaj časopisa svojim idejama ili dok je ne izbace.

 


Aleksandar Simonović

Aleksandar Simonović

Diplomirao na Fakultetu primenjenih umetnosti. Pre toga završio je srednju mašinsku školu, pa mu slikanje motornim uljem nije strano. U KUŠ! timu se bavi dizajnom. Interesuje ga širi spektar umetničkih formi – kao što su grafika, skulptura, digitalna umetnost, muzika, poezija, arhitektura, film, fotografija. Izlaz iz egzistencijalne krize pronalazi u pecanju, kulinarstvu i cepanju drva za ogrev.







Bojana Đurić

Bojana Đurić

Moja biografija, koju pišem ja, ali nije autobiografija. Pišem o sebi u trećem licu jednine ili množine, svejedno.

Pošto je u 3. licu jednine, imenovaću sebe move2drhythm. To zvuči ovako Move 2>to d>the rhythm. Move to the rhythm, u prevodu sa engleskog – Kretati se prema ritmu. Ritam je unutrašnji koji osećaš u sebi ako se ponekad osluškuješ, možeš i da se mirišeš.

Draga dama move2drhythm neprestano istražuje i traži puteve izraza kojima bi ispričala svoje doživljaje o svetu. Trenutno, najviše se nalazi u digitalnom svetu, jer joj omogućava da brzo i efektno prenese svoje ideje, razmišljanja i osećanja.

Pronađite me na @move2drhythm


Mia Džidara

Mia Džidara

Mia Džidara, rođena 1994. godine u Somboru. Završila je srednju umetničku školu „Bogdan Šuput” u Novom Sadu, smer grafički dizajn. Diplomirala na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, odsek grafika, gde je trenutno i na master studijama. Izlagala je na više grupnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
Bavi se vizuelnom umetnošću u oblastima koje uključuju grafiku, grafički dizajn, ilustraciju, fotografiju. Radi u tradicionalnim i digitalnim medijima koje kombinuje ilustrujući za KUŠ!



Dorijan Dobrić

Dorijan Dobrić

Dorijan Dobrić je filozof, muzičar i lingvista čija interesovanja nemaju jasnu odrednicu. Ljubitelj je filma, ali je veći ljubitelj rasprave o filmu. U KUŠ!-u mu je omogućeno da raznolikost umetničkih afiniteta preoblikuje u jedan. Pisanje tekstova je praktično produžetak njegove ličnosti i dobar deo vremena provodi tražeći prikladne glagole koji najbolje predstvaljaju njegovu misao. Takođe, piše i poeziju –  sa osamnaest godina je objavio svoju prvu zbirku pesama, punu tinejdžerske patnje. Smatra da su Šekspir i fudbal dva vrhunca ljudskog postojanja. Takođe pravi muziku, a kada dužnost zove, brzopotezno se preobrazi u disko džokeja pod imenom Basic d.o.d.






Milica Marjanović

Milica Marjanović

Milica Marjanović je učenica Filološke gimnazije u Beogradu, gde uči engleski jezik. O njoj najviše govori par detalja iz njene sobe: polica za knjige kojom caruju klasici angloameričke i srpske književnosti i zidovi koje krase slike Kamija, Pisaroa i Kloda Monea, jer je impresionizam za nju početak onoga što danas nazivamo modernim. Pored škole, bavi se širenjem kulture među svojim vršnjacima kroz kulturno-istorijske tekstove koje piše za KUŠ i volontiranje u Narodnom muzeju u Beogradu, gde osmišljava radionice za srednjoškolce.




Nevena Živković

Nevena Živković

Nevena Živković (1996, Beograd) diplomirala je primenjeno slikarstvo na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu. Kao studentkinja razmene imala je priliku da iskusi surovu poljsku zimu studirajući jedan semestar na Akademiji Jan Matejko u Poljskoj. Tada je razvila naklonost prema slovenskom narodu i njegovim jezicima. Njen raniji rad i život  karakterišu hodnici zgrade BIGZ, nekadašnjeg centra alternativne kulture i njegovi prostori u kojima je stvarala osam godina. Taj period naziva drugom osnovnom školom. Velika je idealistkinja i ljubiteljka mačaka, a kada ne slika u ateljeu, često se posvećuje digitalnim ilustracijama. Voli snove i voli da ilustruje novu stvarnost i izmišljene sisteme, posebno kada oseti da joj ovi već postojeći baš i ne odgovaraju. Od 2020. godine ilustruje za časopis KUŠ. Pored slikarstva, za koje smatra da joj je u isto vreme hobi i profesija, kaže da su druge dve odlike koje opisuju njen život turska džezva i brutalistički soliteri. Usled takvog načina života, opravdano može reći da njen rad karakterišu oksimoronski principi.

Mladen Ilić

Mladen Ilić

Mladen je, za sada, večni student filozofije i mrzi tako da se predstavlja. Kroz studiranje i silne propale hobije kojima se bavio uvek se provlačila neka vrsta pisanja, pa je jedino u tome istrajao. Pisao bi bukvalno o svemu, ali se ograničava samo na stvari koje voli i u koje se manje-više razume (muzika, film, filozofija), dok pisanje o svemu prodaje kao poeziju. Objavio je par pesama, prvu baš u KUŠ!-u mnogo pre nego je počeo da piše u istom i nada se da je to znak da ga neće izbaciti ako nastavi da odlaže rokove i zbrzava tekstove. Te tekstove možete čitati svako-malo u rubrici Usputna filozofija.

Teodora Rebić

Teodora Rebić

Teodora u KUŠ-u piše za rubriku Usputna filozofija. Usputno je apsolventkinja filozofije na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a oduvek zainteresovana za filozofske teme. Zaljubljenica je u umetnost, prirodu i ljude. Bavi se plesom i modernom igrom čitav život. Istražuje i poznaje razne jezike i kulture. Srcu najbliža joj je Španija, u kojoj je provela semestar studirajući čistu filozofiju na Univerzitetu u Granadi. Voli promene, izazove, more, žutu boju i lubenicu.





Tisa Milić

Tisa Milić

Tisa Milić je dramaturškinja rođena u Beogradu, 1992. godine. Osnovne i master studije je završila na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, nakon čega je radila u oblasti kopirajtinga, dramatugrije za radio, pozorište i film. Njena drama 6. oktobar – priča o jednom letovanju bila je na sceni niškog Narodnog pozorišta. Trenutno radi na scenariju za dugometražni film domaće produkcije. Dopisnica je časopisa KUŠ od 2020. godine, a piše članke iz oblasti pozorišta, filma i pop-kulture.



Ana Lončar

Ana Lončar

Ana je rođena 1990. godine u Beogradu, po obrazovanju inženjerka informacionih tehnologija. U potrazi za balansom između haosa i sklada, otkriva dizajn. Uvek raspoložena da radi na kreativnim projektima, pa tako pored frilens i agencijskih poslova postaje i deo KUŠ! tima. Od supermoći izdvaja preterivanje u gledanju serija i filmova, ali odatle crpi inspiraciju, pa se teši da je to ok. Voli sunčane dane, plažu, velike šolje za kafu, životinje. U slobodno vreme „kraftuje” dekoracije za kuću i poklanja ih prijateljima koji uglavnom ne znaju šta sa time da rade.





Mia Matković

Mia Matković

Mia Matković trenutno je studentkinja završne godine na Odseku za muzikologiju na Fakultetu muzičke umetnosti u Beogradu. Pored sviranja klavira i istraživačkog rada u oblasti muzike, veliko zadovoljstvo pronalazi u radu sa decom. Trudi se da svojim učenicima bude osoba koja će ih podstaći, naučiti, nesebično podeliti iskustvo i znanje u oblasti svoga rada i na taj način dopreti do njihovih veština i vrednosti (koje svi mi imamo!). Suštinu pedagoškog rada vidi i u razmeni dobre energije. Novi izazovi, iskustva, novi ljudi – ono su što pokreće njenu stvaralačku energiju koju nastoji da izrazi na različite načine.

Ljubav prema umetnosti gaji od malih nogu, posebno prema muzici i slikarstvu. U muzici je najviše inspirišu sloboda, istina i osećanje. Podstaknuta je idejom da svojim radom, zalaganjem i idejama dâ na značaju domaćoj umetničkoj sceni i mladim umetnicima. KUŠ! joj je pružio mogućnost da u okviru rubrike Iz ugla muzike piše i objavljuje svoje tekstove.    

Ne veruje u slučajnosti i slučajne duše koje nam ulaze u život. Neretko je možete videti kako grli ljude i skuplja novčiće – srećice na ulici.

Aleksandra Radibratović

Aleksandra Radibratović

Rođena je 1990. godine u obožavanom Čačku. Životna želja bila joj je da postane veterinar. Umesto toga – zbog prekomplikovanog odnosa sa hemijom – završila je studije istorije umetnosti, mada je (neveliko) radno iskustvo pretežno sticala ne baveći se svojom strukom. Opsesivno prati akcije u knjižarama, iako konstantno obećava sebi da će prestati da pravi zalihe knjiga. Za KUŠ! Povremeno fotografiše i piše tekstove iz oblasti istorije umetnosti.



Tijana Jovanović

(c) 2021 Tijana Jovanovic. All rights reserved

Po struci arhitekta, a u srcu kreativna duša željna umetnosti i lepog. Od malena voli da fotografiše i seća se osnovne škole, kada je na ekskurzije nosila po 2-3 filma za foto-aparat i vraćala se uvek sa filmovima prepunim istih fotografija. U osnovnoj školi znala je da želi da upiše arhitekturu jer je spoj tehničkog umeća i kreativnosti (a i ne mora mnogo da se uči). Tokom studija pohađala je praksu u Istanbulu, koja je bila jedno jedinstveno životno iskustvo nakon kojeg je znala da želi da ga ponovi. Sedam godina po završetku fakulteta i nakon puno rada i planiranja, preselila se u London (ni manje, ni više). U Londonu trenutno radi u jednoj od najcenjenijih arhitektonskih firmi u Britaniji. U slobodno vreme, kada nema rokove na projektu, voli da šeta i istražuje grad, planira nova putovanja i mašta o tome kako bi izgledao život da dan traje 36 do 48 sati. Voli da putuje i istražuje i tim povodom piše i fotografiše za rubriku Razglednica u KUŠ!-u.