Ako ste pesmu Santa Maria della Salute poslednji put pročitali u srednjoj školi, preporučujem da je pročitate ponovo. Izuzeću sada celokupnu kompleksnost pesme i postaviću samo pitanje na koje ne uspevam da nađem odgovor – zašto Laza i Lenka nisu mogli da budu zajedno? Zbog godina? Porekla, novca, pristojnosti, ogovaranja? Svega toga zajedno? Da li je bilo poente „uteći od sreće” ako je „nagrada” tuberkuloza i njena prerana smrt? Razmišljam o pesmi i njihovoj sudbini i pitam se čemu to večito suzdržavanje od stvari koje želimo i kojima, zapravo, ne nanosimo nikakvu štetu drugima. Možda je vreme da se svi to zapitamo i počnemo da radimo stvari onako kako to predlažu brojni motivacioni posteri – da budemo promena koju želimo da vidimo u svetu.
Pošto je započeti najteže, a izaći iz zone komfora još teže, predložiću vam nešto drugo. Jedan drugi motivacioni poster, nastao u vreme poplava 2014. godine, pozivao je da pametni organizuju, snažni rade, bogati doniraju a oni koji nisu ništa od toga neka samo ne smetaju. U ovoj se misli može skupiti celokupna mudrost magije fuknkcionisanja stvari. Hajde da krenemo od najlakšeg – da samo ne smetamo. Ima ljudi koji žele, koji umeju, ima čak i onih koji imaju sredstava, problem nastaje kada se njihova mesta izmešaju. Minimalnu, ali ne beznačajnu promenu možemo postići i ako se prosto sklonimo sa puta onima koji znaju i žele bolje i više od nas, i učimo iz njihovog primera.
Retko se ko može pohvaliti bezbrižnim nepoznavanjem pravih vrednosti. Uglavnom svi mi dobro znamo gde je to „unosno mesto” na koje želimo da stignemo, bune nas putevi koji do tamo vode. Moj savet svima u ovom broju je – krenimo od toga da ne smetamo. Za početak. Možda ćemo tako biti korak bliže ukidanju bespotrebnog klanja životinja, ljudi, slika, tome da ono što je ostalo od kolekcije Branka Belića dobije izložbeni prostor, da sprečimo neku novu poplavu, šta god ona značila nama.
Korak bliže pravom putu koji će vas odvesti do vašeg ličnog unosnog mesta želi vam
Urednica,
Jovana Nikolić
