Umetnik je proklet zato što ne može da pobegne od svoje prirode, iako bi hteo. Umetnik je proklet prirodom koja će uvek izabarati pravi put, nasuprot lakšeg, ne mareći za posledice koje taj izbor ostavlja. Umetnik je proklet zato što ga društvo ne shvata, odbacuje, mrzi. Umetnik je proklet jer ono što je drugim ljudima san ili luksuz, njemu nije dovoljno. Zato se on bije, pije, govori protiv vlasti i vara ženu. Ponekad, poput Servantesa, naiđe na prepreke veće od nerazumevanja te ukrsti mačeve i pera sa gusarima, kritičarima, vlastima i sistemima, pa izgubi bitku ili ruku. Međutim, ne dajte da vas zavara – koliko god patio, umetnik obožava to što je proklet! Bilo da je sklopio savez sa đavolom, poput Paganinija, ili lošu pogodbu sa Erosom, poput Njegoša i Đure Jakšića, umetnik je uvek u dosluhu sa višim silama. Od svih smrtnika on je najbliži bogovima i zato je dobio ulogu njihovog glasnika na zemlji. Uz taj poziv ide i određeni kredit za inače sankcionisana ponašanja, kao i zavist velikog broja onih koji se ne usuđuju da budu odabrani.
Može se reći da je umetnik proklet jer zna više od drugih. Ljudi mu na tom znanju zavide, a istovremeno sa gnušanjem odbacujući svaku mogućnost da zamene mesta. Iz tog razloga, umetnik je odbačen i obožavan u isto vreme. Prokletstvo znanja je jedna drugačija vrsta prokletstva koja nas sve prati tokom života. Povratak zlatnom dobu detinjstva, kada se manje znalo i manje brinulo, predstavlja nedosanjani san čovečanstva. Jedan od načina da se vratimo u zlatno doba i pobegnemo od stvarnosti je put ka nekim lepšim, toplijim, jos uvek nedotaknutim krajevima.
Jun je mesec koji je na svoj način proklet – previše topao da bi se koncentrisali na obitavanje u gradu, nedovoljno blizu raspustima i godišnjim odmorima. Kao alternativni vid bega predlažemo vam film Burek uz koji ćete se makar malo približiti grčkim plažama, a za one egzotičnog duha predstavljamo školu neobičnog indonežanskog plesa koji kroz ritualne pokrete svoje članove makar vizuelno približava svetu staroindijskih bogova. Ostaje nam svima i uživanje u vrtu Hijeronimusa Boša u kojem ima mnogo prokletih duša, ne samo umetničkih, i kroz koji vam predlažemo da se krećete pazljivo. Legenda kaže da se običan čovek prepoznao u monstrumima koji vire iz mraka Bošovog sveta.
Egzotične bašte, zvuk violine, iskušenja koja donose darove i bolju komunikaciju sa višim silama želi vam
Urednica,
Jovana Nikolić
