Kazimir Maljevič, "Kupačice", 1908, izvor: WikiArt

piše: Verica Pavićević

Period formiranja slikarskih osnova koje će Kazimira Maljeviča usmeriti na kasnije stvaranje suprematizma počinje njegovim dolaskom u Moskvu 1905. godine. Do tada je njegovo slikarstvo uglavnom bilo usmereno ka izučavanju i eksperimentisanju u okviru impresionizma i realizma. Maljevič nije upisao akademiju, a 1906. godine u okviru ateljea Fedora Rerberga nastavlja da razvija svoje slikarske veštine. Slika Kupačice nastaje 1908. godine u trenutku kada on polako postaje deo grupe avangardnih umetnika sa kojima je kasnije razvijao svoju slikarsku teoriju.

Kada posmatramo Maljevičevu sliku Kupačice, možemo da vidimo tri figure u pejzažu. Sam pejzaž na ovoj slici ne oličava prirodu onakvom kakva ona jeste i kakvu smo mogli da je vidimo u ranijem realističnom slikarstvu. Elementi prirode su ovde razloženi na više manjih polja-faseta, što je karakteristično za jednog od poznatih francuskih slikara impresionizma – Pola Sezana. Linije pažljivo nanesene boje u okviru faseta ovde se grade jedna na drugu, formirajući čisto slikarski pejzaž. Jedna od činjenica koju mnogi istraživači naglašavaju jeste da ova slika nije završena, zato što je autor već tokom njenog rada verovatno izgubio interesovanje. Kažu da je ovo samo skica, a konkretno delo nikada nije nastalo, što možemo da zaključimo iz toga što ženske figure nisu dovršene i ostala su samo beličasta polja na platnu. Ali opet, kada se bolje zagledamo i zapitamo, možda je autor baš ovakvim radom želeo da pokaže taj prekid sa prošlošću gde se iz slike gubi njen predmet. Ovde Kupačice ostaju samo obris-sećanje, nedovršeno i ostavljeno.

Kazimir Maljevič, "Reka u šumi", 1908, izvor: WikiArt

Ako pogledamo drugo Maljevičevo delo iz istog perioda – Reka u šumi – gde su ljudska tela isto tako ostala nedovršena, opet samo obrisi pored reke, možemo jasno reći da je to poruka prekida. Akt i realno postavljanje i predstavljanje ljudskog tela više nije osnova. Slojevi boje, potezi četkice, kontrasti zapravo su ono što slikar želi da iskaže, a to je njegovo duboko unutrašnje osećanje i doživljaj slikarstva.

Ova slika se konkretno može povezati sa slikama Velike kupačice i Kupačice ispred šatora Pola Sezana. Možemo da pretpostavimo da je Maljevič imao priliku da vidi ove slike, naročito drugu navedenu, zato što je o njoj konkretno pisao u svom tekstu „Analiza nove likovne umetnosti (Pol Sezan)”.

Poznanstvo sa značajnim ruskim kolekcionarima moderne umetnosti Zapadne Evrope, Sergejem Ščukinom i Ivanom Morozovim, omogućilo je Maljeviču uvid u kolekcije njihovih slika. Naročito je važna Ščukinova kolekcija u kojoj su se nalazila dela modernih umetnika Zapadne Evrope koji su bili prilično zanemareni ili im kritika nije bila naročito naklonjena. Tu su dela Pjera Ogista Renoara, Kamija Pisara, Kloda Monea, a tokom 20. veka nastavio je sa kupovinom dela Vinsenta van Goga i Pola Gogena. U njegovoj umetničkoj kolekciji su se takođe nalazile i slike (njih 21) koja je naslikao Sezan. Kako imamo taj podatak da je Maljevič imao pristup toj kolekciji, čija je dela zasigurno proučavao, otuda jasna veza, a i inspiracija za sliku Kupačice. Maljevič je u više navrata pisao o Sezanu i njegovim slikama koje je opisivao sa aspekta umetničkog doživljaja i nove slikarske teorije.

Sezan je Velike kupačice naslikao krajem 19. veka i one predstavljaju veliku prekretnicu u toku istorije umetnosti. Kada ovu sliku uporedimo sa slikom Kupačice ispred šatora, koja je nastala malo ranije pre prethodno navedene (1883-1885), možemo da uočimo jasne sličnosti – na obe slike su predstavljenje ženske figure u pejzažu. Ako se vratimo pola veka unazad, možemo da uočimo jasnu razliku u tome kako se ženski akt predstavljao, gde, na primer, na slici Žana Ogista Dominika Engra Velika kupačica imamo naslikanu žensku figuru u skučenom prostoru koji je ograničen draperijama. Vratimo li se još nekoliko vekova unazad, primetićemo da se ženski akt uglavnom vezivao za teme mitološkog karaktera, i samo u tom slučaju je tako mogao biti prikazivan. Međutim, na Sezanovoj slici ne postoji nikakva mitološka tema niti želja da se akt prikaže u svom savršenstvu i punoći. Sezan je bio slikar mrtvih priroda i pejzaža. Razvijajući svoju slikarsku praksu skiciranjem skulptura i dela koja je mogao da vidi u muzejima, poput Luvra, stvorio je oblike koje je uklapao u svoju sliku. Bezbroj puta naslikana tela su sada samo postali oblici „kupe, valjka i lopte” koje je on uklopio u pejzaž. Ali ni taj pejzaž nam više ne pruža iluzuju prave prirode. Kao što i sam Maljevič kaže proučavajući njegovu sliku Kupačice ispred šatora – „nijedna figura nije naslikana kao živa, a takav je odnos i prema pejzažu”. Pejzaž je na njegovim slikama fasetiran, predstavlja niz senzacija koje nastaju građenjem bojenih linija i tako stvaraju utisak o slikarskoj prirodi, gde su ženska tela jasno potcrtana linijom.

Pol Sezan, "Kupačice", 1894-1905, izvor: WikiArt

Kako u narednim tekstovima Maljevič objašnjava – ovakav novi odnos prema predmetu slike koji vodi prema njegovom „raspadanju” zapravo i jeste novina i razlog zašto Sezana doživljava kao umetnika koji je začetnik bespredmetnosti u umetnosti. Sezan prethodi stvaranju kubizma i potpunom razlaganju predmeta u čijim slikama još uvek postoji podela na prvi, drugi i treći plan u slici, što se kasnije kod kubista gubi. Otkrivanje i posmatranje sveta kroz prizmu kubističkih formi u slikarstvu su verovatno jedan od razloga zašto je Maljevič izgubio prvobitno interesovanje za dovršavanje Kupačica. To samo govori u prilog tome koliko je slikar video dalje i koliko je brzo uspeo da ovlada i integriše sve prethodno naučeno kako bi otelotvorio svoju ideju čistog slikarstva koju će razvijati do svoje smrti.

decembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.