piše: MoonQueen
Ove godine obeležavamo 120 godina od rođenja slikara Đorđa Andrejevića Kuna, idejnog tvorca jugoslovenskog grba, ali i autora mnogih drugih značajnih dela koja su postavila temelje novih, modernih umetničkih pravaca u domaćoj umetnosti 20. veka. Ovim povodom u Galeriji SANU otvorena je izložba Kun: umetnik – radnik – borac koja će biti aktuelna tokom leta, sve do 8. septembra, i publici će približiti život i delo ovog umetnika (radnika i borca). Izložba prikazuje Kunovo stvaralaštvo tokom tri perioda: međuratnog, ratnog i posleratnog, iako su sva tri, videćete, prožeta sličnim plemetinim idejama i motivima. Izložena su dela različitih tehnika – neka od Kunovih najpoznatijih ulja na platnu, zatim grafike, tačnije grafičke mape, crteži, ilustracije, plakati i nekoliko privatnih predmeta. Za realizaciju ovako raznovrsne postavke bilo je potrebno sakupiti predmete iz mnogih institucija koje su sarađivale na njenoj realizaciji, pre svega Muzeja Jugoslavije i Muzeja savremene umetnosti, ali i drugih javnih i privatnih zbirki iz zemlje i inostranstva.
Sam naslov izložbe govori ne samo o umetničkom već i celokupnom socijalnom i političkom angažovanju ovog čoveka koji je tokom decenija života i stvaranja u različitim režimima uporno i predano propagirao ideje jednakosti i borbe za prava potlačenih, verujući iskreno u pravednije društvo i bolju budućnost. Reklo bi se da su u pitanju teme koje nikada ne zastarevaju, a autorke izložbe su na nekoliko mesta iskoristile priliku da povuku paralele između doba u kojem je Kun radio i doba u kojem mi danas živimo. Po nekim pitanjima Kun je pak bio ispred našeg, a možda i svog vremena.
U prvom delu postavke videćete nekoliko monumentalnih slika koje odgovaraju najvažnijim temama njegovog stvaralaštva. Tu je čuvena slika Kujna broj 4 iz 1936. godine, perioda kada se umetnik bavio prikazima života siromašnog stanovništva na obodima grada, te seoskom i provincijskom svakodnevicom. Motiv žena kao velike marginalizovane društvene grupe zadobio je Kunovu pažnju već tada i ostaće jedan od najznačajnijih motiva njegovog rada koji će posebno mesto dobiti u ratnim i posleratnim godinama. O tome govori i čuvena slika No pasaran, inspirisana stvarnom ženom, borkinjom i Kunovom saborkinjom iz Španskog građanskog rata, koja će postati vizuelna ikona i simbol svih žena koje su tokom rata kutlače zamenile puškom, izašle na front i rame uz rame sa svojim drugovima se borile i ginule za pravdu i slobodu. Tu je zatim i slika U ćeliji nastala na osnovu skica i sećanja na dane provedene u bilećkom logoru, kao i slika Za mir, hleb i slobodu – 14. decembar koju je sam autor smatrao svojim najboljim radom, a koja je inspirisana velikim demonstracijama iz decembra 1939. godine u kojima su radnici, studenti i građani izašli na beogradske ulice i iskazali nezadovoljstvo ondašnjom vlašću.
Prvih nekoliko slika već pokazuju koliko je Kun bio revolucionarna i zanimljiva ličnost, ali i koliko je patnje i bola proživeo tokom ovih turbulentnih godina. Nešto dalje naići ćete na zid ispunjen njegovim mrtvim prirodama nastalim tokom tridesetih godina. Mrtve prirode žanr su koji je smatran intimnim, a u očima publike često i prilično dosadnim, ali Kun menja ton svojih slika zadržavajući klasičnu kompoziciju. Ovog puta na stolu vaze sa cvećem i korpe sa voćem smenjuju predmeti sumorne svakodnevice – vojničke šapke i oružje koje u godinama pre rata šalje nedvosmislenu poruku onima koji umeju da je vide.
Jedna celina izložbe posvećena je i Kunovoj vezi sa Borom, centrom rudarstva u Srbiji. Godine 1936. Kun je boravio u ovom gradu mesec dana živeći zajedno sa rudarima da bi nakon ove posete stvorio takozvani angažovani roman u slikama nazvan Krvavo zlato. Na 28 grafika urađenih tehnikom drvoreza ispričao je potresnu priču o sudbini nekadašnjih seljaka kojima je u ime progresa i modernizacije zemlja koju su obrađivali zatrovana, a oni, kako bi opstali, prekvalifikovani u rudare. Težak život ovih ljudi, njihovo nezadovoljstvo uslovima rada i izostanak osnovih radničkih prava učinili su da se odmah po izlasku iz štampe Krvavo zlato zabrani, a grafike zaplene, no danas mi imamo prilike da ih neometano pogledamo i procenimo šta se i koliko promenilo od vremena njihovog nastanka.
„Noseći u noćnom maršu preko Pirineja ranac sa svojim crtežima osećao sam prema njima neuporedivo veću odgovornost: kao prema istini i oružju koji moraju biti sačuvani i ponovo upotrebljeni oštro; jasno, sa pogotkom.”
Đorđe Andrejević Kun o svom boravku u Španiji
Nakon grafika inspirisanih borskim rudarima sledi naredna serija nazvana Za slobodu koju čini 12 drvoreza. Tema ovih grafika je Španski građanski rat – različiti aspekti borbe, patnje i herojstva španskog naroda. Kun je, kao i mnogi dobrovoljci iz Jugoslavije, učestvovao u ovom ratu boreći se protiv opresivnog fašističkog režima, uporedo skicirajući scene iz rata koje će 1938. godine, po povratku kući, pretočiti u pomenutu seriju grafika. U ovom delu izložbe nalazi se i jedan od meni najzanimljivijih predmeta – presa za štampanje lažnih pasoša koja je tih godina korišćena kako bi jugoslovenskim dobrovoljcima bio omogućen odlazak u Španiju. Zbog specifičnog mirisa koji je ispuštala guma korišćena za otisak falsifikovanih dokumenata ova presa je mnogo puta promenila svoju adresu, da bi na kraju bila stacionirana upravo u Kunovom ateljeu.
Sledi detaljnija priča o Bileći, logoru koji danas najviše pamtimo po pesmi Bilećanka skovanoj od strane političkih zarobljenika, među kojima se 1940. godine našao i Kun. U logoru društvo su mu pravili Moša Pijade i Bora Baruh, a skice logorskog inventara i portreti zarobljenih drugova takođe su deo Kunove umetničke zaostavštine. Slede i slike inspirisane ratnim godinama, borbama, oružjem, bolesnim ljudima, Svedocima užasa, što je i ime slike iz 1948. godine na kojoj je Kun mimikom, gestovima i emocijama različitih predstavnika naroda prikazao ratna stradanja i patnju nedužnih ljudi.
Godine 1946, po okončanju rata, Kun je uradio još jednu grafičku mapu nazvanu Partizani koja je objedinila scene zabeležene crtežima u periodu od 1943. do 1945. godine. Na 20 listova prikazani su borci i ranjenici u borbi ili tokom odmora, realistično i bez idealizacije. Rat je završen, ali Kunov posao tek je počeo. Novu mladu državu, osnovanu na idejama proleterijata, bratstva, jedinstva, slobode i antifašističkih vrednosti trebalo je obnoviti radnim akcijama i vizuelno predstaviti pažljivo osmišljenim simbolima. Tu dolazimo do jednog Kunovog dela koje smo sigurno svi videli barem nekada – jugoslovenskog grba (grba DFJ) sa klasjem žita, večnom vatrom i petokrakom. No osim nacrta za prvi grb republike Jugoslavije (koji je osmislio zajedno sa hrvatskim vajarom Antunom Augustinčićem), Kun je zaslužan i za dizajn prve poštanske marke i prvih novčanica nove države.
Na izložbi Kun: umetnik – radnik – borac videćete i mnogo dela koja ja ovog puta nisam pomenula. Sigurna sam da će Kunov rad u svakome izazvati drugačije i lične asocijacije, no ono što mislim da je zajedničko i ovom umetniku i nama, njegovoj publici iz budućnosti, jeste svet pun nerešenih socijalnih pitanja, nepravde i razloga za borbu, svet koji tek treba menjati i činiti ga boljim i lepšim za sve. Osvežavajuće je i donekle umirujuće videti da su u ne tako davnoj prošlosti postojali inspirisani, nepokolebljivi pojedinci koji su iskreno verovali u dosežnost boljeg sutra. Ako bi nešto trebalo upamtiti nakon posete ovoj izložbi onda je to, rekla bih, ideja da je borba za prave stvari – moguća.
jul, 2024.
