Šta je kritičko mišljenje i zašto je ono bitno? Dozvolite da vam predložim zašto.
Kao i za mnoge druge stvari, nemamo samo jednu definiciju, ali nam ona, za potrebe ovog članka, neće biti ni potrebna. Ono što nas interesuje je zajedničko većini njih: u pitanju je temeljno, sistematično, dosledno, precizno i objektivno promišljanje i zaključivanje. Kritičko mišljenje ima u vidu da smo mi generalno bića koja mogu biti racionalna, iako ne savršeno. Ono podrazumeva da prihvatate da postoje bolji i lošiji načini da se razmišlja, i da je logika ta disciplina koja nudi rešenje – u vidu konceptualnih alatki spremnih za upotrebu. Niko nije, naravno, rekao da je to lako. Rigorozno, sveobuhvatno, nepristrasno i dubinsko razmišljanje zahteva određeni moždani napor što skoro uvek sa sobom povlači i određeni utrošak vremena (hajde!). Na prvi pogled to deluje kao nemoguć posao: kao put ka vrhu planine kojoj se ne nazire vrh, do kojeg vodi više staza nego što se da pobrojati, svaka sa ramifikacijama i meandrima, svaka besprekorno popločana klizavim i savršeno nemuštim logičkim hijeroglifima. No, uspon je svejedno moguć i mnogi ljudi ulažu velike napore da takve pomake naprave. Čak i da je do vrha nemoguće doći, što je verovatno tačno, napredovanje je itekako vredno svakog truda.
Kritičko mišljenje je intelektualna hrabrost, ali ne i brzopletost. Ono je postojanost, ali ne i nefleksibilnost. Ono poštuje moć i snagu racionalnosti, bez da je idealizuje. Ono neguje zdrav razum i zdravu skepsu. Možete reći da je u pitanju određeno treniranje psihe, zašta su vam potrebni disciplina i osvešćenost.
Za kritičko mišljenje zgodno je i poznavanje nešto psihologije: mi smo takođe i emocionalna bića i naše emocionalno stanje često teškom četkicom boji naše razmišljanje. Ona ima svašta da kaže o tome kada se to obično dešava, na koji način, kako to da prepoznate i šta vam je činiti ako želito to da promenite. Iz praktičnih razloga, mi takođe težimo određenim prečicama u razmišljanju. Težimo da mislimo da imamo samo istinita uverenja. Umemo sopstvene nedostatke da projektujemo na druge. Osim psihologije generalno, toplo je preporučljivo i poznavanje samoga sebe.
Ako vam je do nečega puno stalo, dodajte malo više skepse nego inače. Ako nešto žarko priželjkujete, i tu dodajte. Što to više želite to više sipajte. Ako vam se neke stvari uporno ponavljaju bez obrazloženja, nalijte. Ako neko može izvući novac iz toga kako razmišljate… trebaće vam veći lavor!
Šta, kratko rečeno, dobijate negujući i stalno razvijajući vaše kritičko mišljenje? Jedan odgovor je pametnije konzumiranje informacija, što u ovom našem informatičkom dobu deluje relevantnije nego ikad. Za običnog čoveka uglavnom više nije problem kako doći do informacije, problem je kako je razumeti. Drugi je činjenica da vaši sudovi, stavovi i razmišljanje značajno utiču na vaše ponašanje, a pošto smo društvena bića, to znači stalan uticaj na živote ljudi oko nas. Čak i ako vi sami mislite da nemate lične koristi od toga, mi drugi možemo opravdano tražiti od vas da bolje razmišljate! Menjanjem načina na koji razmišljate, vi gotovo neizbežno menjate i vaše ponašanje. Kritičko mišljenje je predsulov da budete građanin, a ne podanik. Ono vas čini otpornijim na demagogiju i druge vidove manipulacije. Ono vas sprečava da budete dogmatični. Ono vas upućuje da odgovornije i preciznije upotrebljavate jezik. Ono pospešuje kreativno mišljenje.
Tako barem tvrde pobornici kritičkog mišljenja. Ako ste to i sami pomislili tokom čitanja ovog teksta, čestitam. Ako ste pomisli i da ćete morati naknadno da se informišete o tome i da nećete odmah doneti sud, ovaj autor može večeras mirno da spava.
Dajte mu šansu. Možda otkrijete, kao što je sam autor otkrio, da pažljivo i otvoreno razmišljanje može da bude i izvor zadovoljstva, humora, zabave, pa čak i da zbližava ljude.
I da završimo na jednoj noti ohrabrenja. Lako stvaramo navike u svemu, pa i razmišljanju. To je jedan od razloga što svesno menjanje načina na koji mislimo može da bude tako frustrirajuće. Navike se teško menjaju. Međutim, to implicira i jednu divnu stvar: jedanput kada vam kvalitetnije mišljenje postane navika, to će se, takođe, teško menjati.
piše: Logoreik
januar, 2017.
