foto: MoonQueen

piše: MoonQueen

U julu vas vodimo u nedavno ponovo otvorenu Galeriju-legat Petra Dobrovića i izložbu Kolorističke vizije koja će posetiocima približiti najznačajnije faze Dobrovićevog slikarstva kroz odnos ovog umetnika prema boji. I pre nego što pročitate prvu legendu na zidu, pri samom ulasku u prostor biće vam jasno da ste zakoračili u jedan drugačiji, jedinstven svet kojim vladaju ponekad ispoštovani, a češće namerno i smišljeno prekršeni zakoni likovne umetnosti. Sa zidova će vas zapljusnuti morske obale, ustalasana površina vode, kameni gradovi, bogata vegetacija onih podneblja kojima je priroda darovala blagu klimu, a pre svega – boje. Dobrovićeve boje, ili pak način na koji ih je ovaj umetnik koristio, govore univerzalnim jezikom čula i nikoga ne mogu ostaviti ravnodušnim. Kroz tri prostorije u kojima se nalazi trenutna postavka pratiće vas paleta sunčanog Mediterana, čućete šum talasa, osetiti miris poljskog cveća ili ukus kajsija i tek tako Dobrovićeve slike omađijaće vas letom.

Izložba počinje portretima članova porodice Dobrović, te odvojite i malo vremena da se, osim sa delom, upoznate i sa likom i životom ovog umetnika koji je bio zaista buran i sve samo ne dosadan. Tu ćete videti jedan od najpoznatijih autoportreta Petra Dobrovića, zatim portret sina Đorđa iz 1939. godine i sliku Olga u plavom žaketiću iz 1932. Elegantna pojava Olge Dobrović, večne slikareve inspiracije, i na ovom kao i na ostalim portretima pleni svojim damskim držanjem i stilom, pa će vam odmah biti jasno zašto je bračni par Dobrović u međuratnom periodu važio za „najlepši par u Beogradu”, a Olga za jednu od najukusnije odevenih dama u gradu.

foto: MoonQueen

Njen plavi žaketić sa slike idealan je kostim za dalju šetnju mediteranskim obalama, s obzirom na to da vas u nastavku izložbe čekaju Mlini sa brdima, prizor nekada malog ribarskog mesta pored Dubrovnika ili Stara luka u Dubrovniku, nastala 1935, koja je tri godine kasnije, angažovanjem Milana Kašanina (tadašnjeg direktora Narodnog muzeja u Beogradu), poslata na Bijenale u Veneciji. Ova slika prepoznata je kao jedan od najboljih primera kako Dobrovićevog tako i uopšte jugoslovenskog modernizma koji se oslikava u mirnim, kamenim fasadama zidina grada i njima suočenoj, na sasvim drugačiji način naslikanoj ustalasanoj vodi. Jadranska obala bila je dobro poznat i često viđen teren na Dobrovićevim platnima. Slikar je mnoga leta provodio na moru, ponekad kao gost (leto 1923. provodi u ateljeu Ignjata Joba na Lopudu), a kasnije i kao domaćin. Njegov atelje u Mlinima bio je, baš kao i stan u Beogradu, mesto susreta umetnika, pisaca, intelektualaca, mesto druženja, promišljanja i stvaranja.

foto: MoonQueen

Na četvrtom spratu zgrade koja se nalazi u ulici Kralja Petra broj 36, u stanu koji je nekada pripadao Petru i Olgi Dobrović, nalazi se legat ovog umetnika, a zanimljivo je to da je u istoj zgradi porodica Dobrović imala još jedan, manji stan, u kojem je živela. Ovaj veći bio je oduvek namenjen čuvanju Petrovih slika, a godine 1974, zahvaljujući pre svega angažovanju supruge Olge, u njemu je otvorena Galerija-legat Petra Dobrovića.

Još jedna zanimljivost vezana je za zgradu u kojoj se danas nalazi legat. Godine 1942, bežeći od racije usled policijskog časa koji je bio na snazi u Beogradu, Petar Dobrović je doživeo infarkt i preminuo u istom liftu kojim ćete se popeti do četvrtog sprata kada krenete u posetu galeriji. Nekome će ova informacija zazvučati morbidno, ali ona nas u isto vreme i podseća da nam je istorija bliža i fizički opipljivija nego što smo toga ponekad svesni.

foto: MoonQueen

Na izložbi ćete videti i nekoliko slika nastalih tokom Dobrovićevog fruškogorskog ciklusa. Leto 1932. godine slikar provodi u mestu Ledinci u podnožju Fruške gore, gde je zajedno sa kolegama Milenkom Šerbanom i Ivanom Tabakovićem slikao krajolike ovog podneblja. Jedan od meni lično najlepših i najiskrenijih prikaza leta na kopnu jeste njegov Kolski put u Fruškoj gori – vatreno crven drum zapaljen od podnevne žege i njemu suprotstavljena omamljujuća svežina zelene vegetacije.

Sigurna sam da ćete primetiti i pomalo neobičnu sliku Karanfili iz 1939. godine, blisku stvaralaštvu Anrija Matisa i njegovom čestom motivu crvenih tapeta sa floralnim šarama. Dobrovićevi bledoružičasti karanfili u vazi kao da statiraju u kadru koji je po njima dobio ime, dok nam veći deo pažnje oduzima jarka crvena pozadina. Na ovaj način umetnik je postigao da se ona, tradicionalno smeštena u drugi plan, izbori za mesto glavnoj junaka jedne slike. Uz to, Dobrović je uspeo da jednim isečkom svakodnevice, slikom cveća u vazi, predstavi svu raskoš i blagodeti života međuratne buržoazije.

foto: MoonQueen

U nastavku izložbe čeka vas jedno od najpoznatijih Dobrovićevih dela – Veliki maslinjak iz 1928, nastao inspirsan boravkom na jugu Francuske i slikarstvom Vinsenta van Goga. Zajedno sa Milanom Konjovićem, Petar Dobrović 1927. godine odlazi u mesto Kanj na Azurnoj obali, a boravak u ovom ambijentu okrenuće obojicu umetnika kolorističkom ekspresionizmu i smelijem eksperimentisanju bojom. Ciklus predstava maslinjaka nastao je ovom prilikom kao omaž istoj temi koja je nekoliko decenija ranije na južnoj francuskoj obali mučila i Van Goga (o čemu saznajemo iz njegovih pisama), a koja sada oslobađa Dobrovićev pokret, donosi u njegov rad jake konture, jarku paletu i boje kojih nema u prirodi, kao što je to slučaj sa ružičastim stablima drveća, čestim motivom kasnijih Dobrovićevih pejzaža.

Na kraju izložbe vraćamo se na početak, tj. na jadransku obalu i prizore Dubrovnika i Hvara na čijim fasadama boje slonovače slikar pokušava da uhvati igru sunčeve svetlosti. U slikarstvu Petra Dobrovića ovi prizori označavaju fazu zrelog kolorizma i osunčane, pozitivne palete koja će dolaskom ratnih vremena polako gubiti vedrinu. U životu savremenog posmatrača kraj izložbe verovatno označava početak maštanja o begu iz grada i poseti moru.

foto: MoonQueen

Svako doba godine pravo je vreme da se poseti Galerija-legat Petra Dobrovića čije vedre, optimistične i, kako to ime trenutne izložbe kaže – kolorističke – vizije neumitno podsećaju na leto i u beogradski vazduh unose dah toplog juga i morske obale. Mi vam preporučujemo da to uradite ovog jula i počastite sebe šetnjom kroz kamene ulice, stare luke i maslinjake ovekovečene rukom Petra Dobrovića i upoznate se sa životom i radom ovog zaista interesantnog čoveka i umetnika.  

jul, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.