Faberžeovo jaje iz 1907. godine, foto: Walters Art Museum

Ili oba, draga moja – rekao je ruski car Aleksandar III kada je, na Uskrs 1885. godine pružio belo emajlirano jaje svojoj supruzi Mariji Fjodorovnoj. Ruski običaj je nalagao da se obojena jaja na Uskrs nose u crkvu, gde bi se osveštala, nakon čega su poklanjana bližnjima. Elita je vremenom razvila običaj da se osim jaja, u njihovim krugovima, za ovaj praznik poklanjaju i komadi nakita. Car Aleksandar III je spojio ove običaje, verovatno imajući na umu skupoceno ukrasno jaje Marijine tetke Vilhelmine (danske princeze) kojem se ona kao devojčica divila. Tog Uskrsa, 1885. godine, carica je primila dar emajliranog belog jajeta, koje je u sebi sadržalo iznenađenje. Pre svega, ovo jaje se otvaralo, a u njemu se skrivalo žumance od zlata. Kao u svakoj pristojnoj bajci, iznenađenje se ne iscrpljuje tako brzo, već je žumance skrivalo zlatnu kokošku, a ona – dijamantsku repliku carske krune i privezak od rubina u obliku jajeta. Ovaj poklon dobio je naziv Kokoškino jaje (odgovor na veliko pitanje, ili ne?) i bio je prvi u nizu mnogih juvelirskih remek-dela koje će, jednom godišnje, car poklanjati supruzi. Na dvoru je rođena nova tradicija. Njeno ime bilo je – Faberže.

Piter Karl Faberže, poreklom je bio Francuz sa očeve, i Danac sa majčine strane. Zanat i umetnost juvelirstva izučio je u velikim evropskim centrima, školujući se u Petrogradu, Parizu i Londonu, a od 1870. preuzima očevu radnju. Na Panruskoj izložbi u Moskvi 1882. dobio je zlatnu medalju, kada njegov rad privlači pažnju cara. Od sledeće godine postaće juvelir carske kuće, ali će najveću slavu i priznanje dobiti zahvaljujući svojim čuvenim uskršnjim jajima. Za carsku porodicu Faberže ih je napravio pedeset, i to u periodu od 1885. do 1916. godine. Ako vam se čini da matematika nije kako treba, razlog je sledeći – kada je 1896. godine Nikolaj II smenio oca na tronu, zlatar je počeo da pravi dva jajeta godišnje – jedan za carevu majku i drugi za njegovu ženu. Napravljena je i pauza od dve godine, u periodu rata sa Japanom (1904–1905) kao mera štednje.

Ovaj gest biće zanemaren kasnije, kada Boljševici preuzmu vlast, i kada će Faberžeova jaja postati simbol aristokratskog „iživljavanja”. Oko četrnaest jaja prodato je tih godina na crnom tržištu, za mnogo manju sumu od njihove prave vrednosti, ponekad i samo kao sirovina. Ime Faberže upotrebljavaće se kasnije za različite vrste proizvoda, od šampona i kolonjskih voda, do sredstava za ćišćenje toaleta. Poslednji vlasnici, koji su firmu otkupili 2007. godine, odlučili su da je vreme da se slavnom imenu vrati i stara slava, tako da danas brend Faberže ponovo obavlja svoju prvobitnu, zlatarsku funkciju. Dve godine kasnije brend je zaposlio i naslednice loze, Faberžeove praunuke, Saru i Tatjanu.

Faberže je dobio odrešene ruke od cara i dozvolu da sam smišlja dizajn, s tim što je uslov bio da svako jaje u sebi sadrži iznenađenje. Kako je od pedeset imperijalnih jaja danas  sačuvano četrdeset i tri, ostavićemo vašoj radoznalosti da otkrije kako su sva ta iznenađenja izgledala. Ono što treba napomenuti je da su ova jaja bila toliko skupocena i minuciozna da je za njihovu izradu zaista bilo potrebno godinu dana, a nekada čak i više. Jedno, koje sadrži repliku krunidbene kočije i jedanest minijaturnih portreta carske porodice, pravljeno je punih petnaest meseci, uz svakodnevni rad od šesnaest sati!

Zmsko jaje, foto: mags4dorset

Jedno od najskupljih iz kolekcije je Zimsko jaje, predstavljeno 1913. godine. Urađeno je u kombinaciji plemenitih materijala ali je njegova posebna lepota u brušenom kristalu koji je oponašao kristalizaciju leda. Izračunato je da je njegova izrada tada koštala oko 2,5 miliona funti, dok je u današnje vreme procenjeno, i prodato za 9,6 miliona dolara (2002. godine u Njujorku). Zanimljivo je i to da je autor ovog jajeta bila Alma Pil, jedno od vodećih imena Faberžeove kompanije, koja u biografiji nije imala ni jedan zvaničan čas dizajna ili crtanja. Njeno drugo remek-delo je Mozaičko jaje koje se danas nalazi u posedu engleske kraljice Elizabete II.

Faberže je imao na umu i važne datume, kao i velike događaje koji su obeležili istoriju tog doba, pa je određeni broj jaja asocirao na njih. Tako je 1891. predstavio jaje Azova, izvajano od zelenog jaspisa, prošaranog zlatom i dijamantima u stilu Luja XV. Unutra se nalazila replika broda Pamiat Azova – ruskog borbenog broda kojim je tokom 1891. i 1892. tadašnji carević Nikolaj II obilazio azijsku obalu. Godine 1915. jaje je odalo počast angažovanju carice i princeza u Crvenom krstu za vreme rata. Ovo jaje sadrži portrete četiri careve ćerke i njihove rođake u uniformama Crvenog krsta.

Osim za rusku carsku porodicu, Faberže je skupocena jaja napravio i za bogatog industrijalca Aleksanda Kelča, koji je zlataru naručio sedam jaja za svoju suprugu. Ova jaja se po izradi, dizajnu i materijalima nisu ni malo razlikovala od carskih, s tom razlikom što je brak Kelčevih trajao mnogo kraće od imperijalnog. Nakon razvoda gospođa Kelč ponela je jaja sa sobom u Pariz ali je šest od sedam vremenom završilo u Americi.

piše: MoonQueen

Leave a Reply

Your email address will not be published.