foto: Sandra Sević, izvor: PozorišteTeatrijum

piše: Igor Diletant Belopavlović

Osnovano prošlog leta od strane Tihomira Stanića i Vladana Gajovića, Teatrijum na otvorenom u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja ima potencijal da postane letnja pozorišna scena koja je Beogradu toliko dugo falila. Za kratko vreme u Teatrijumu je izvedeno preko pedeset različitih naslova, a prvi u njihovoj produkciji jeste Don Žuan, u režiji Tihomira Stanića i Marka Misirače

Za one koji nisu upoznati sa Molijerovim klasikom – Don Žuan je španski zavodnik koji se uspešno udvara bilo kojoj ženi koja mu zapadne zaoko (što udate, što same, a ponekom se i oženi), samo da bi sledećeg meseca, ako ne i nedelje, pobegao u neko novo mesto gde zavodi svoju novu žrtvu. Usput ga jure njihovi muževi i porodice, bivše žene, njegov otac, poverioci kojima je dužan novac. Tu je i njegov sluga Zganarel, koji, mada pokušava da bude glas savesti, ipak pomaže svom gospodaru u svim njegovim prestupima, neretko i sam uživajući u njima. U ovoj komediji morala Don Žuan je vođen filozofijom da su svi licemeri, a on je samo jedan od retkih koji je iskren po tom pitanju, stoga mu ne pada na pamet da uskraćuje sebi bilo koje od ovozemaljskih zadovoljstava.

Većina modernih adaptacija svetskih klasika se svodi na zamenu srednjovekovnih plaštova i marama za odela, mačeva za pištolje, pisama za telefone. Ono čime se adaptacija Vide Davidović odvaja od ove generalne modernizacije jeste što ide korak dalje i postavlja ga u konkretno mesto i vreme i okruženje. Radnja se odvija danas u Beograda, gde crnogorski mafijaši i tajkuni sređuju kako poslovne tako i lične račune. Mada se može činiti očiglednim, poznavaocioma originalnog dela će biti jasno kako je jedna takva okolina savršen okvir za prikaz komada iz 17. veka modernoj publici.

plakat predstave Don Žuan, izvor: Pozorište Teatrijum

Ipak odlična, zamisao je imala problema u realizaciji. Čini mi se da je glavni problem neuspeli pokušaj balansiranja između komedije i satire domaće elite, što je na kraju skliznulo u puko ismevanje. Time su skoro svi likovi postali plitke karikature, a retki moralni argumenti koje bi neko od njih imao u takvom su okruženju izgledali kao puko popovanje.

No, ono što verujem da će publici ostati najviše u pamćenju jeste kraj predstave koji najviše odstupa od originala. Kod Molijеra se pravedni Komandatore vraća iz mrtvih ne bi li se postarao da Don Žuan najzad ispašta za svoje grehe. U ovoj verziji (gde ga na video-bimu glumi Tihomir Stanić) on je oličenje, tačnije vrhunac, svih egoističnih pobuda koje ne znaju za zakon i red. Naspram jednog takvog savršeno čistog sebičluka, čija su zaveštanja luna parkovi, tržni centri i kule na vodi, ostali sitni kriminalci koji se ubijaju zbog devojaka i malih dugova mogu samo da pobegnu glavom bez obzira.

Publici je samo ostalo da lamentira nad mrklim Beogradom.

septembar, 2022.

Leave a Reply

Your email address will not be published.