piše: Pavle R. Srdić
ilustruje: Bojana Đurić
Po deveti put u svojoj spisateljskoj karijeri imam priliku da kažem da je ono doba godine kada je vrla urednička vrhuška odlučila da je vreme za tematski broj. Ne znam šta će biti sledeće godine, ali ove godine su se svojski potrudili da pokušaju da ne pišem tematsku kolumnu. No, prevarili su se – evo me opet, dolazim, što bi rekao počivši Luis u pratnji ansambla Južni vetar.
Zanimljivo da sam za pesmu, o kojoj pričamo ovog jula, prvi put čuo u osnovnoj školi – na času biologije! Šta sad – kako to? Pa, učili smo famoznu teoriju evolucije – tih godina se digla prašina oko nje, tadašnja ministarka je pokušala da je izbaci iz udžbenika, ali se, ipak, ona na kraju samoizbacila iz Vlade, ostavkom na mestu ministarke prosvete. Došli smo do pojma fosila, pa smo došli do fosila australopitekusa i do toga kako je dobio ime. O tome – više u daljem tekstu.
Numera Lucy in the Sky with Diamonds jeste pesma najvećeg benda popularne muzike, liverpulske grupe The Beatles. Pesma je izdata na osmom studijskom albumu benda Sgt. Pepper’s Lonely Hearts Club Band iz maja 1967. godine. Autor pesme je Džon Lenon, uz malu asistenciju Pola Makartnija – dovoljnu da bude formalno naveden kao koautor, a u daljem delu teksta ćete videti zašto mu je to autorstvo donelo mnogo objašnjavanja sa kritikom. Pesma nije izdata u formi singla, i na ploči je bila tzv. A3.
Čim je album izašao – prva referenca koju je vaskolika javnost utvrdila jeste da su prva slova imenica u naslovu pesme, u stvari, skraćenica za psihoaktivnu supstancu LSD. Naravno, javnost je poskočila do Lenona da ga priupita da li se drogira ovom drogom i šta mu bi da to uvrsti u naslov. Malo je reći da je Džon Lenon bio iznenađen, štaviše, ovakva pretpostavka ga je terala na smeh, s obzirom na to da mu LSD ni na kraj pameti nije bio kada je stvarao ovu numeru. Pol Makartni je tokom vremena menjao stav, ali u onom suštinskom, ostao je pri tome da se ne radi o pesmi o narkotiku. U početku je priznao da je i sam koristio ovu drogu ponekad, ali da to nema veze sa ovom pesmom, da bi, nekoliko decenija kasnije, izjavio da je svaka pesma na tom albumu bila pravljena s daškom podstreka. Uticaj narkotika je, dugo vremena, bio smatran kao razlog zašto je pesma bila, navodno, zabranjena na BBC-iju. Zašto kažem navodno – pa nije bila zabranjena. Podrobni istraživači dela Bitlsa su ustanovili, iz postojećih arhivskih izvora, da nijedna pesma sa ovog albuma nije bila zabranjena osim numere A Day in the Life i da su takve tvrdnje u potpunosti neutemeljene. Štaviše, ovi istraživači su došli do zaključka da je pesma puštana više puta u danima nakon što je album ugledao svetlost dana. Sve indicira da nema droge u stihovima ove pesme.
I nema. Nastanak ove pesme je inspirisao jedan dečji crtež – štaviše, naziv tog crteža je i naziv ove pesme. Džon Lenon je izjavio da je njegov, tada trogodišnji sin Džulijan jednog dana iz zabavišta poneo crtež koji je nazvao Lusi na nebu sa dijamantima, a na kojem je bila nacrtana njegova drugarica iz vrtića po imenu Lusi. Lenonu se svideo i crtež – kom roditelju ne bi – ali i sam naziv koji je Džulijan dao istom, pa, recimo da je dete od tri godine kumovalo nazivu ove pesme. Da se ne radi o kakvoj Lenonovoj konstrukciji, potvrdio je Ringo Star, koji je bio prisutan kada je mali Džulijan pokazao ocu crtež i rekao njegov naziv.
No, nije samo do crteža. Inspiraciju za same stihove Lenon nalazi u nastavku Alise u zemlji čuda, knjizi Alisa s one strane ogledala, i to u sceni u kojoj Alisa plovi čamcem i kupuje jaje, koje se pretvara u Hampti-Damptija. Ovakvi navodi pomalo podgrevaju glasine o narkotičkoj inspiraciji, jer je Alisa opštepoznata muza psihodeličnih rok hitova, npr. pesme White Rabbit grupe Jefferson Airplane. Ovakvom stvaralačkom procesu u Lenonovom umu svedoči i škotski muzičar Donovan, poredeći Lenonovu kreativnost sa kreativnošću svetskih slikara – prvo je imao sliku, pa čak i film u glavi, te je na osnovu toga pisao stihove.
Gde je ovde arheologija, upitaćete se. Pa, arheologije baš i nema, ali evo malo paleoantropologije – slično, ali ne i isto. Kao što rekoh, jedan australopitekus je dobio ime – i to po ovoj pesmi. I to ne bilo kakav. Kodnog imena AL 288-1, 1974. godine u Etiopiji pronađen je fosil ženke hominina vrste Australopithecus afarensis, čija je starost procenjena na oko 3 200 000 godina. Ova ženka je svetu otkrila činjenicu da je ljudski bipedalizam – hod na dve noge – prethodio adekvatnom moždanom razvoju, što ukazuje na to da se naši preci nisu kretali na dve noge zahvaljujući svojoj volji i intelektu, već prirodnoj potrebi. U momentu pronalaska ovog fosila, smatralo se da se radi o najdaljem ljudskom pretku, no, pola veka kasnije, ovakva tvrdnja je napuštena, najviše zahvaljujući novim dostignućima u domenu arheologije, ali i evolucione biologije.
Ženka australopitekusa dobija ime Lusi, ali ne od strane Morisa Tajeba, Donalda Džouhensona – koji je neposredno uočio prve tragove fosila – niti Iva Kopena, već od strane jedne dame – Pamele Alderman. Naime, tokom vršenja istraživanja i ekskavacija, i to odmah prvog dana, ova numera Bitlsa je ušla u uši istraživača, pa je non-stop puštana na kasetofonu. Kad su shvatili šta su našli – pesmu su pevali kao „Lucy in Disguise” umesto kao „Lucy in the Skies”, jer su prvobitno mislili da se radi o otkriću manjeg naučnog značaja. No, i Lusi je nastavila da krštava – po ovom fosilu ime dobija Nasina svemirska misija istraživanja Jupiterovih asteroida, za koje se smatra da su posedovali tragove vezane za nastanak Sunčevog sistema i planeta unutar njega. Takođe, zvezda pod oznakom BPM 37093 je dobila ime Lusi, jer je njeno jezgro od ugljenika, kao i sami dijamanti. A ne zaboravimo – sva ova tela se nalaze na nebu – kao i Lusi u pesmi.
Vratimo se na samu pesmu – numera nije izdata kao singl, pa zato i nema zabeleženih plasmana na top-listama. No, bitno je pomenuti da je, u izvođenju Eltona Džona, pesma dosegla broj jedan na US Billboard Hot 100 top-listi i na top-listama u Kanadi, kao i broj tri u Australiji. Ovo stoga što ju je Džon izdao kao singl, a u izvođenju njegove verzije, učestvovao je i sam Lenon, pod pseudonimom Dr. Vinston Bugi. Što se tiče diskografskih dometa – slična priča. Verzija Bitlsa je prodata u nešto više od 200 000 primeraka, s obzirom na to da se radi o nekim kasnijim singl izdanjima, ne i onom kontemporarnom – isto ne postoji. Sa druge strane, Džonova verzija je prodata u preko 1 000 000 primeraka samo u Sjedinjenim Američkim Državama.
Kada je reč o modernim platformama, vizualizovani audio-snimak na Jutjubu ima preko 50 000 000 pregleda, dok video-spot ima nešto više od 1 340 000 pregleda – mali broj, ali treba imati u vidu da je objavljen tek pre nešto više od dve godine. Što se tiče platforme Spotifaj, verzija Bitlsa beleži preko 256 000 000 slušanja, dok verzija Eltona Džona beleži preko 27 000 000 pregleda. Pored pomenute obrade Eltona Džona, pesmu je obradio i američki psihodelični rok bend The Flaming Lips u saradnji sa američkom pevačicom Majli Sajrus i američkim muzičarem Moubijem, a u svoj repertoar su je uvrstili i Nensi Sinatra, Bono Voks i bend The Black Crows. Nije izvođena uživo, s obzirom na to da su Bitlsi, avgusta 1966. godine, odlučili da ne nastupaju uživo i da ne idu na turneje.
Dakle, ko je stariji – Lusi ili dijamanti? Reći ću vam ja – dijamanti, i to bar 500 do 1000 puta stariji! Ne treba još rudare i geologe da uvlačimo u ovu priču!
jul, 2026.
