piše: Maria Bramasole
Sećate li se kako je Alisa završila u zemlji čuda prateći belog zeca? Ovog meseca i mi smo krenuli stopama čarobnih tekstilnih zečića – Aristorabbits – u čije je krpice i perlice utkano beskrajno mnogo ljubavi i posvećenosti. Tiho smo sa njima zaronili u magični Kekin svet!
Iza brenda Keka, sa klackalice između umetnosti i dizajna, maše nam Helena Klešić, koja će nam otkriti iskrice magije skrivene u njenom radu. Keka ne samo da zna da oživi priču kroz svoje tekstilne skulpture i aksesoar – ona kroz njih održava zlatnu nit tradicije upredenu u konac moderne scene, i pretočene u ruho današnjice. Baš onu nit punu ljubavi, kroz koju i dalje šapuću njene bake i deke, i kroz koju još diše beskrajna mašta. Hajde da se zajedno ušunjamo u Kekine torbe, pa da nas pronosa na trenutak stazama koje su obeležile rast njenog kreativnog bića!
Šta je za tebe umetnost, kakvo značenje ona ima za tvoje biće i u kojoj meri je zastupljena u tvom životu?
Ja zapravo živim umetnost i kroz umetnost. Naizgled obična svakodnevica je zapravo mnogo više od toga. Iz običnih svakodnevnih radnji ili situacije vrlo verovatno proistekne ideja, rešenje ili inspiracija. Navešću primer: odlazak do prodavnice, vreme zalaska sunca koje se prelama i obasjava moju ulicu je sasvim dovoljan momenat da bude presudan za kolorit koji ću iskoristiti za neki rad.
Vrlo rano se zapravo naziralo da će Keka krenuti put tekstila. Celo njeno odrastanje uz bake i deke je imalo uticaj na sve što radi danas. Kroz njeno stvaralaštvo oni i dalje žive. I, kako sama kaže, ne može im biti zahvalnija! A evo i zašto: njene bake su bile te koje su imale najveći uticaj. Jedna ju je učila pletenju i šivenju, a druga vezu i predenju vune. One su podrazumevale da je njihova dužnost da upute svoju unučad u te zanate, a Keka je odmah prihvatila. Već sa 5-6 godina obraćala je pažnju na dezenirane tkanine. Njeni prvi dezeni su zapravo fosfeni (to su krećući vizuelni opažaji koje vidimo kad zatvorimo oči). Umela bi da legne i zatvori oči i pride ih pritisne rukama, a dezeni su se ukazivali. Kada je naučila da crta figuru, bilo je jasno u kom pravcu će se kretati njena karijera.
Na samom početku, kada je oformila brend Keka, cilj joj je bio da izrađuje sve ono za šta prethodne dve decenije nije imala vremena jer je radila za druge modne brendove. Priznaje nam da su ljudi u početku bili malo skeptični jer, na primer, par Aristorabbits je malo namršten, ozbiljan. S vremenom su prihvatili, kada su shvatili priču koja stoji iza njih i da je, osim materijala, zastupljena i ljubav i da tu nema apsolutno ničeg mračnog.
Na pitanje šta je inspiriše i šta su njene zvezde vodilje u stvaranju, Keka kaže: „Volim kombinovanje materijala, to me posebno nadahnjuje. Zapravo, to je kao igra deteta koje dobije slagalicu koju treba da složi; isto i ja tako iz svog fundusa uzimam delove i sklapam.” Najčešće tehnike koje Keka koristi su ručni vez, oslikavanje svile, perlanje, brušenje. Otkriva nam da trenutno vežba i novu, vrlo zanimljivu, tehniku mašinskog veza, koja će u narednom periodu biti zastupljena. Kombinovanje je zapravo ono što daje vrednost i prikazuje umeće.
U Kekinim radovima je teško razdvojiti umetnost i dizajn, jer deluje da svaki rad ima dublju priču, utkanu ljubav i posvećenost. Pitali smo je kako balansira svoj umetnički izraz između umetnosti i dizajna i da li postoji razlika u tehnikama, pristupu, procesu i emociji koja je vodi u stvaranju aksesoara i u kreiranju tekstilnih skulptura i umetničkih objekata. Njen odgovor glasi:
Uh, da…teško ih je razdvojiti. Ali sam početak je uvek umetnički i onda, nakon nekog vremena, kako teče izrada, neprimetno dizajn preuzima ulogu. Ta razmera je, izgleda, dobro određena. To važi za figure od tekstila. A obrnut redosled je kada izrađujem aksesoare. Primaran je dizajn i funkcionalnost koja je mnogo važna i na kraju sve začinim prahom umetnosti.
Kako pronalaziš ravnotežu između vernosti tradicionalnim mitološkim narativima i tehnikama, i unošenju lične umetničke interpretacije u svoje tekstilne priče i skulpture?
Naša tradicija je jedan nepresušni izvor inspiracije i uvek mi je vodilja. Iako je vrlo jasno da je ona primarna, primećuje se i uticaj pank i rokenrol kulture. To je ta čarobna formula i moj lični pečat. Takođe i veliki uticaj filmova Tima Bartona, tj. dizajn kostima kostimografkinje Kolin Atvud. Mada moram priznati da su me fascinirali i kostimi iz filma Cruella. London, pank, sedamdesete, moja šolja čaja i sjajna kostimografkinja Dženi Bivan.
Mitologija često istražuje teme transformacije i metamorfoze. Kako tvoj umetnički proces odražava ove teme dok oživljavaš svoje tekstilne skulpture? Možeš li nam opisati put od skice do završnog proizvoda?
Pratim određeni sadržaj na društvenim mrežama, gledam filmove, čitam i vrlo često, nakon dana ispunjenog informacijama, sanjam. Odatle počinje, to je početna tačka ukoliko radim novi komad. Volim i saradnju sa klijentima koji imaju određene želje koje vrlo rado prihvatam jer su mi izazovi. Pažljivo slušam priču, koji je motiv, mesto koje su predvideli za moju kreaciju i željeni kolorit. Najviše volim što čujem da je to nešto što će se nasleđivati.
Od svih projekata na kojima je radila, posebno mesto u Kekinom srcu zauzima jelek Nana, koji je posvetila svojoj nani i koji je pohvaljen od strane Etnografskog muzeja i ULUPUDS-a. Njena velika želja je da bude deo ekipe koja radi na Bartonovim filmovima, a da, naravno, Džoni Dep igra glavnu ulogu (ako bi mogla da bira).
Nadamo se da ste, čitajući ovaj tekst, uspeli da uplovite u čarobni svet Kekinih kreacija. Njene nesvakidašnje i upečatljive radove možete pronaći na Instagram stranici keka.___.
februar, 2024.
