Ruralna legenda iz prošlovekovne Bosne kaže da je postojao čovek koji je krajem pedesetih godina ovu pesmu pevao svojoj kanti i volu. Pošto autor ima nekih korena u tom Balkanu u malom, ništa ga ne čudi. Kada je išao u štalu sa punom kofom vode, svom volu je pevao: „VOOOOLAREEEE, OOOO-O!”, pa mu pokaže kofu punu vode i ponovo mu se obrati sa „KANTAAAREEEE, O-O-O-O!”. Da bi opis bio piktureskni, zamislite da ga peva neko sa glasom nekog od člana Jandrinog jata ili Sinova Manjače. Ako ne znate ko su, samo kucajte na Jutjubu. Ipak sam tu i da vam pokažem ne tako bajnu stranu muzičkog spektra. Slična storija postoji i sa pesmom Marina Roka Granate, ali to može biti priča za neki drugi put.
Domeniko Modunjo je italijanski pevač i kompozitor, a mnogi ga smatraju prvim italijanskim kantautorom. Gospodin Modunjo sa prefiksom Časni, u kasnijem životu je bio i član italijanskog Senata (Gornjeg doma italijanskog parlamenta, prim. aut). Smatra se jednim od najuspešnijih italijanskih izvođača kancone. Međutim, pesma Nel blu dipinto di blu, koji joj je zvaničan naziv, ili prosto Volare, koji većina ljudi poznaje, i priča o njoj nisu kompletni bez Franka Miljačija, koautora ove pesme.
Priča ide ovako – Miljači je pisao pesmu koja je bila inspirisana reprodukcijama dveju slika rusko-francuskog ranog moderniste, slikara Marka Šagala. Naime, Miljačiju nije baš išlo za rukom da Crvenog pevca i Slikara i modela pretoči u stihove. Tog dana je trebalo sa Modunjom da pođe na rivijeru. Međutim, kako se on nije pojavljivao, a Miljačiju bejaše dosadno, on je vreme hteo da prekrati sa malo crnog vina. Nakon što je vino prekratilo njega, Miljači se bacio u postelju i sanjao neke vrlo žive snove. Kada se trgao iz sna, na prvopomenutoj slici ugledao je žutog čoveka koji lebdi u vazduhu, a na potonjoj uočio je da je slikaru polovina lica obojena plavo. Tako je krenula da se kreira pesma o čoveku koji ima želju da poleti i da se omala plavom bojom.
No, trebalo je još vremena plavom čoveku da poleti. Prvi veliki izazov bio je čuveni Festival u Sanremu, koji je istovremeno bio i takmičenje za izbor predstavnika Italije na Pesmi Evrovizije. Još jedna činjenica, pesma je inicijalno bila duet i bilo je predviđeno da je Modunjo izvodi sa drugim čuvenim italijanskim izvođačem, Džonijem Dorelijem. Modunjo je bio siguran u svoj uspeh, ali Doreli nije. Toliko nije bio siguran u njega i u njihov nastup, da je Modunjo morao pesnicom da mu promeni mišljenje. Ni ovde nije kraj peripetiji. Pesma umalo nije ušla na finalno veče, jer je žiri smatrao da ona nema taj kvalitet.
I samo izvođenje ove pesme je za istoriju. Doreli je stajao mirno na bini, poput mnogih onovremenih pevača, dok se Modunjo nije tako lako mirio sa mirnoćom. Širio je ruke, objašnjavao pesmu gestikulacijom, a plačnim glasom kao da je dočaravao želju čoveka iz pesme da poleti tako ofarban u plavo. Ovaj nastup Modunja se smatra revolucionarnim u dotadašnjoj istoriji festivalske muzike i od tada su mnogi izvođači počeli da cupkaju i đipaju na bini. Volare je odnela pobedu i te 1958. godine je predstavljala Italiju na Pesmi Evrovizije.
Hilversum, Holandija. Ovaj put Modunjo bez Dorelija. Dolazi vreme za nastup, Modunjo već uvežban i uigran. Ali, na nesreću, pola pesme nije emitovano u nekim zemljama, pa je Modunjo morao da ponovi nastup pre glasanja. Na kraju – treće mesto, ali i sami znamo da Evrovizija tad, pa ni sad, nije uvek odraz najpopularnije pesme u Evropi te godine. Kako to mislim? Pa, lepo, kažu tiraži i top-liste.
Što se tiče matične zemlje, za dvanaest dana prodato je dvadeset hiljada primeraka singla. Imajte na umu, pričamo o 1958. godini, ne o 1968. ili 1978, kada su nosači zvuka i sredstva zvučne reprodukcije bila mnogo dostupnija i mnogobrojnija. Prema informacijama nadležnog italijanskog organa, do 2013. godine pesma je prodata u osamsto hiljada primeraka. Što se tiče SAD, poznato je da u istima živi veliki broj italijanskih imigranata i njihovih potomaka. Pesma je dospela na prvo mesto Bilbordove Hot 100 top-liste i bila je čitavih trideset i šest godina jedini „broj jedan” van SAD, Kanade i Velike Britanije kome je to pošlo za rukom.
Još jedna stvar koja je začudila mene, a kladim se da će iznenaditi i mnoge muzičke sladokusce. Ova pesma je prvi dobitnik prestižne Gremi nagrade za ploču godine i pesmu godine i predstavlja jedinu pesmu koja je pobedila na Evroviziji i osvojila Gremi, ujedno i jedinu pesmu na stranom (neengleskom) jeziku koja je ovenčana ovom prestižnom nagradom. Takođe, prilikom dodele nagrade za najpopularniju evrovizijsku pesmu povodom jubileja pedesetogodišnjice Evrovizije, ova pesma je zauzela drugo mesto iza čuvene ABBA-e i pesme Waterloo. Sam Beni Anderson, jedan od članova grupe ABBA, izjavio je da je lično glasao za Volare. Pa, treba li još neki dokaz o popularnosti ove pesme?
Ni ova pesma nije prošla bez optužbi za plagijat. Tako to, valjda, biva sa velikim hitovima i ljudima koji bi da se obogate na tuđ račun. Međutim, rimskom kompozitoru DeMarku to nije pošlo za rukom, pa ga je Modunjo pride tužio i dobio parnicu za rušenje ugleda.
Glede obrade ove pesme, imena će vam sve reći : Din Martin, Ela Ficdžerald, Luis Armstrong, Dejvid Bouvi, Džipsi Kings, Beri Vajt, Pol Mekartni, Đani Morandi, Lučano Pavaroti, Frenk Zapa…
E, sad mislim da više nema dileme o onoj priči sa početka.
piše: Pavle R. Srdić
