piše: Pavle R. Srdić
Verovatno je da većina čitalaca zna ovu pesmu, i to njenu najpoznatiju verziju iz osamdesetih godina. Ima tih pesama koje su tako napisane da mogu da se provuku kroz više muzičkih žanrova i da ostanu prepoznatljive u svakom. One su, doduše, retke. Ovde ne mislim na klasike, koje mnogi muzičari, ponekad i pomalo usiljeno, žele da ukalupe u neki muzički stil, pravac ili žanr, a to ne ispadne baš nešto na kraju. Za pesmu kojom se ovaj put bavimo to se ne može reći, jer njeni „obrađivači” nisu napravili puku obradu od nje, već su istima definisali muzički žanr kojim su se bavili i u kojima su obeležili jedno vreme.
Pesma You Keep Me Hangin’ On je inicijalno postala veliki hit u izvođenju američkog R&B i soul trija The Supremes iz 1966. godine, kada je izdata kao singl u izdanju čuvenog Motown Recordsa, a početkom naredne godine biće uvrštena i na studijski album The Supremes Sing Holland–Dozier–Holland. Upravo ovaj autorski trojac, koji se sastojao od braće Brajana i Edija Holanda i Lamonta Douzijera, tvorac je ovog hita za trio tamnoputih dama, koje su tih godina bile u muzičkom i diskografskom usponu. Inspiracija za ovu pesmu dolazi iz privatnog života Douzijera. Naime, po sopstvenom priznanju, nije mogao stvarati hitove sa tužnom ljubavnom tematikom – ako zaista nije bio nesrećan u ljubavi. Jednom prilikom, posvađao se sa svojom tadašnjom devojkom, on je raskinuo – ali, to je samo bio alibi za stvaralački mir i inspiraciju, jer bi, nakon kreacije nekog hita sa tužnom tematikom, vrlo brzo pohrlio dragoj da ispravi stvari. Naravno, ona je bila potpuno nesvesna te činjenice, a on je, po potrebi, ovakve situacije ponavljao. Lukavo od njega.
Ubrzo, pesma je postala popularna i zaokupila je pažnju mladih njujorških rok muzičara okupljenih u, sada već, kultnoj psihodeličnoj rok grupi Vanilla Fudge. Ispostaviće se kasnije da su značajan opus ovog benda, u stvari, bile obrade velikih hitova njihovih savremenika, ali koje su aranžerski, pa čak i muzički, bile prerađene u značajnoj meri, tolikoj da se pomisli da su iste njihovo originalno delo. E, pa, takvu praksu upravo su primenili na ovoj pesmi. Bubnjar grupe, Karmajn Apis, u više svojih izjava je napomenuo da bend nije pesmu iskoristio radi postizanja uspona u popularnosti, već zato što je to bila onovremena praksa mladih, neafirmisanih rok bendova. Pošto su za život zarađivali na igrankama, Apis dalje govori da su na istima ti bendovi mogli odsvirati nekoliko svojih stvari, ali prisutni su uvek tražili popularne savremene hitove. Tako je grupa i došla na ideju da pesmu You Keep Me Hangin’ On preradi u stilu psihodeličnog roka – uvede više instrumenata, intro, kao i da uspori tempo same pesme, što je po mišljenju članova benda dalo intenzitet emotivnosti same kompozicije. Još jedna interesantna stvar – momci su je snimili iz prvog puta. Kada ih je producent uveo u studio, a snimali su kao grupa, svi odjednom, nakon prvog izvođenja, rekao im je da nema potrebe da dalje sviraju i da mogu da napuste studio. Apis je sa osmehom u jednom intervjuu rekao da su bili zbunjeni i uplašeni, misleći da su očajno odsvirali i da nema potrebe dalje da probaju. Upravo, bilo je suprotno. Taj prvi pokušaj je bio savršen – bez ijedne greške, te je producent i postupio tako kako je postupio. Singl je izdat juna 1967, dok je u okviru prvog albuma grupe pod nazivom Vanilla Fudge pesma izdata avgusta iste godine. Pesma je ostala najveći hit ove grupe i do današnjih dana.
No, po skromnom mišljenju autora, prethodne dve verzije, iako poznate među muzičkim sladokuscima, nisu najpoznatije i najpopularnije verzije ove pesme. Ako bismo po ovom kriterijumu morali da ocenimo jednu od brojnih verzija ove pesme, broj jedan je zasigurno klupska Hi-NRG verzija u izvođenju britanske pop pevačice i seks-simbola osamdesetih godina, Kim Vajld. Iako po ličnom priznanju, pesmu nije čula dugo vremena, niti je imala u vidu da bude obrađena, na nagovor njenog brata i producenta, Rikija Vajlda, odlučili su da ovu pesmu obrade u maniru klupske muzike osamdesetih godina. Uz nešto izmenjeni tekst, a uz veliku izmenu muzike i aranžmana, Kim Vajld je septembra 1986. godine ovu pesmu objavila kao singl, dok je novembra iste godine izašla u okviru njenog studijskog albuma Another Step i veoma brzo je postala globalni hit i jedna od par pesama po kojima je prepoznatljiv njen muzički opus. Originalnom autorskom trojcu se ova verzija veoma dopala, za šta su javno pohvalili Vajldovu – mada, mišljenja sam da je iza toga stajala i činjenica vrtoglavog rasta stanja na njihovim bankovnim računima. Sa druge strane, dame iz The Supremes nisu bile preterano oduševljene ovom verzijom, ali Vajldova nije mnogo marila za to, jer joj je više značilo to što je pobrala simpatije autora ove pesme.
Da bih još više izrazio prilagodljivi karakter ove pesme drugim žanrovima, pominjem još neke umetnike koji su obradili ovu kompoziciju: Tom Džons, Rod Stjuart – a na nagovor ranije pomenutog Karmajna Apisa, bubnjara grupe Vanilla Fudge, koji je tih godina nastupao kao muzičar Stjuartovog pratećeg benda, Riba Mekintajer – koja je pesmu obradila u aranžmanu američke kantri muzike, britanska ska grupa Madness – pogađate, u ska maniru, te poznati američki R&B muzičar Vilson Piket i soul diva Areta Frenklin.
Što se tiče diskografskih uspeha, oni su značajni i repetitivni, i u tu svrhu još malo podataka. Originalna verzija ove pesme u izvođenju The Supremes je prodata u Sjedinjenim Američkim Državama u preko milion primeraka, čime je stekla status platinumskog singla, dok je na top-listama u SAD i Ujedinjenom Kraljevstvu bila na prvom mestu, kao i na trećem mestu u Kanadi. Zanimljivo je da je ova verzija na top-liste ulazila i 1986. i 2010. godine, zahvaljujući povampirenoj popularnosti usled obrada koje su izlazile tih godina. Što se tiče verzije grupe Vanilla Fudge, njihova verzija je bila veliki rok hit te 1967. godine, a uprkos još uvek svežoj popularnosti originalne verzije ove pesme, obrada se popela na visoko šesto mesto na američkim top-listama, a u okviru njihovog studijskog albuma Vanilla Fudge iz 1967. godine, dosegla je zlatni diskografski tiraž. Kao što sam i napomenuo, verzija Kim Vajld iz 1986. godine beleži najveću planetarnu popularnost. Pesma je bila na vrhu top-lista u Ujedinjenom Kraljevstvu, Kanadi i Australiji, ali i SAD, što predstavlja retkost, jer je jedna od samo šest pesama sa kojom su dva različita izvođača dosegla broj jedan. Uz to, prodata je u preko dvesta pedeset hiljada primeraka, čime zavređuje srebrni tiraž.
S obzirom na sveukupni komercijalni uspeh ove pesme u različitim žanrovima, nazvao bih je „kameleon među hitovima”. Koja je vaša omiljena verzija?
jul, 2022.
