piše: Nevena Stajković
Ako se usredsredimo na formalno obrazovanje, vredna i svestrana Ana Stojković je novinarka. Diploma žurnalistike na Političkim naukama u Beogradu pružila joj je priliku da izgradi novinarsku karijeru na nekolikim televizijama, ali i da piše za različite magazine. Od 2014. godine uređuje portal Zooncoolion koji se bavi kulturom, umetnošću, putovanjima i istorijom.
Međutim, nismo za badava Anu nazvali svestranom i vrednom. Pored toga što se bavi novinarstvom, Ana je i slikarka. To ju je dovelo do članstva u Udruženju likovnih umetnika Aleksinca (ULUA) i nekoliko značajnih izložbi, od kojih sama izdvaja: virtuelnu izložbu u Londonu koju je organizovala art galerija Virtual Artists. Ponosna je i na Prolećni i Jesenji likovni salon u Aleksincu, gde je više puta imala prilike da izlaže. Njeno umetničko oko uspeva i da uhvati zanimljive kadrove, od kojih nastaju zanimljive fotografije. S ponosom ističe da su njene fotke objavili časopisi Vog i Nacionalna geografija.
Ipak, poseban razlog zašto ovog puta pišemo baš o Ani krije se u objavljivanju njenog kratkog romana prvenca koji nosi naziv Pomahnitalost i ataraksija, a izašao je u martu ove godine. Delo je objavila izdavačka kuća Talija iz Niša, a predgovor je napisala Tihana Petrović. Upravo autorka predgovora ovo delo žanrovski određuje kao pripovetku, zato što je manjeg obima i poseduje jedinstvo vremena i zbivanja. Namerno ne kažem radnje, jer se u ovoj knjizi malo šta događa, barem u konvencionalnom shvatanju pojma radnje, ali junaci, na metafizičkom nivou, doživljavaju jedno od najlepših iskustava.
Elem, krenimo od početka. Već na prvim stranicama upoznajemo Ahtamatulusa, dirigenta, koji pati za Jelenom. U njemu je prisutan različit spektar osećanja – patnja, usamljenost, mržnja, želja za osvetom, nesigurnost – pogotovo u momentu kada se susreo sa njom posle dužeg vremena, a ujedno i poslednji put. Međutim, on isto tako oseća i ljubav i veliku seksualnu privlačnost.
„Bio je umoran od postojanja i sopstvene neumoljivosti da iscrpljuje telo do maksimuma. U prstima je osećao blago treperenje. Glavu je odavno izgubio, negde, u bespućima igranja i neumornog sanjarenja”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
U trenutku kada se Ahtamatulus oslobađa Jeleninih laži, njene prevrtljivosti, ali i sopstvene privrženosti prema njoj, pojavljuje se Anastazija. Ona je vila, pričina, pojava; manifestuje se samo u snu. I tu priča počinje da levitira između sna i jave i dobija potpuno metafizičku dimenziju. Sve se dešava u snoviđenju, mašti, u izmaglici sećanja i slutnje o budućem. Ipak, Ahtamatulus i Anastazija spajaju se u jedno.
„Jer, napokon, Anastazija je bila samo senka u njegovim mislima koja ga je stalno pratila, mada nije nikada do kraja posumnjao u njeno realno postojanje”
Pomahnitalost i ataraksija, Ana Stojković
I tu dolazimo do objašnjenja naslova pripovetke. Pomahnitalost je reč koja najbolje opisuje Ahtamatulusove misli i osećanja, dok je ataraksija starogrčki filozofski pojam koji se odnosi na neuznemirenost i spokoj. Ahtamatulosova pomahnitalost pronalazi Anastazijinu ataraksiju i to se može smatrati ključem dela, ali, ne bojte se, na taj način vam ne odajem kraj, jer kraja i nema. Takođe, čitanje ove pripovetke se ne svodi na otkrivanje kraja, već na doživljavanje i proživljavanje naboja osećanja koje knjiga sa sobom nosi. Upravo taj naboj osećanja Ana Stojković uspeva da prenese izuzetno ekspresivnim stilom koji jedini može da opiše metafizičko.
O tome da je autorka utkala deliće svoje duše u ovo delo govori i činjenica da se na pojedinim stranicama knjige nalaze i njene slike, ulja na platnu koja ilustruju priču o Ahtamatulusu i Anastaziji, odnosno o pomahnitalosti i ataraksiji. Knjigu možete nabaviti preko sajta izdavačke kuće Talija.
jun, 2024.
