piše: Dunja Perković
Verovatno su ovakvi naslovi razlog za pretpostavke koje imamo o filozofima. Ali, iza zabavnog naslova krije se stari epistemološki problem – kako da znamo da fizički svet oko nas, uključujući i naše sopstveno telo, zaista postoji? U filozofiji se ova pozicija naziva skepticizam o prirodi. On može da ide čak do skepticizma o postojanju drugih svesti, ili iskustava, osim naše.
Koji su razlozi da uopšte posumnjamo u postojanje tuđih svesti? Ako razmislimo, shvatićemo da mi opažamo samo tela drugih ljudi, vidimo njihove reakcije i postupke, ali nemamo direktan pristup njihovim iskustvima, mislima i osećanjima. Svi znamo ove situacije: devojka zamoli dečka da joj donese tirkiznu bluzu, a on se vrati sa zelenom. Kako dolazi do toga?
Boje učimo tako što ih povezujemo sa određenim objektima. Na primer, crvenu povezujemo sa bojom krvi. Zbog toga svi možemo da se složimo da su vatrogasna kola cvene boje, ali kako da znamo da naši prijatelji ne doživljavaju crvenu na način na koji mi doživljavamo žutu? Možda je njihovo iskustvo crvene boje potpuno drugačije od svega što smo mi doživeli?
Čini se da je odgovor na gornje pitanje lak. Možemo da se pozovemo na pretpostavku da iskustvo opažanja boja jedinstveno korelira sa fizičkim nadražajima naših čulnih organa. Skeptik bi ipak rekao da se radi o pretpostavci koju izvodimo isključivo na osnovu našeg sopstvenog iskustva i da ne možemo da imamo nikakve dokaze za nju. Kada se malo zapitamo, vidimo da tu možda ima nečega – moguće je da korelacija između nadražaja i iskustva nije potpuno ista kod svih osoba, kao u slučaju tirkizne bluze.
Ako bismo, u pravom skeptičkom duhu, nastavili da budemo baš uporni sa ovom vrstom pitanja, neizvesnost možemo da proširimo na celokupno iskustvo i da se zapitamo koje dokaze imamo za to da postoji uopšte bilo kakva sličnost između mojih i tuđih iskustava? Ili još radikalnije, kako možemo da znamo da li drugi ljudi uopšte imaju svest? Kako da znamo da li uopšte ima drugih svesti osim moje?
Ovo zvuči kao potpuna naučna fantastika, neki nastavak Matriksa, zar ne? Ali svaki put kada se zapitamo: „Kako?!”, pred tuđim postupcima, načinjemo baš ovu vrstu skepticizma.
Evo očiglednijeg primera. Reći ćemo da se generalno slažemo da su ljudska bića svesna. Ali, šta je sa drugim živim bićima? Da li su ptice svesne, ili školjke? A hrastovi u šumi? Što je bihejvioralna evidencija o osećanjima, ili o percepciji, različitija od naše, to više razloga imamo da sumnjamo. Dekart je povukao nogu u ovim razmišljanjima, da bi došao do onog čuvenog: „Mislim, dakle postojim” i time osigurao makar postojanje naših sopstvenih svesti. Ali, kao i uvek, u filozofiji ne postoje konačna rešenja.
Sedamdesetih godina prošlog veka poznati filozof Tomas Najgel objavio je tekst Kako izgleda biti slepi miš? u kome na primeru ove slatke životinjice pokazuje krajnje instance skepticizma u pogledu tuđih svesti. Koristio je baš slepe miševe za primer jer su oni sisari i imaju razvijen čulni aparat, kako bi pokazao da je iskustvo nesvodljivo na njegove biološke komponente. Tamo gde mi koristimo vid, oni koriste eho lokaciju, odnosno, ultrazvučne talase. Najgel bi rekao da ljudi mogu da zauzmu „tačku gledišta slepog miša” i na osnovu toga da zamisle kako izgleda njihova svest, ali da to i dalje ne znači da možemo da saznamo kako za slepog miša izgleda iskustvo bivanja slepim mišem.
Ukoliko se nakon ovoga zapitate šta zaista možemo znati o svesnom životu na ovom svetu, osim činjenice da mi sami imamo svest, vaša intuicija ide u istom smeru kao Najgelova. Ako pak i dalje nemate ovu vrstu nedoumica, onda ste u timu njegovih protivnika. Oni su mahom zastupali ideju da ćemo s vremenom kroz napredak tehnologije i nauke uspeti da doživimo iskustva drastično različita od naših.
Pitanje tuđih svesti je, pre svega, sjajan primer kako naizgled jednostavna nedoumica o tome da li je jedna bluza zelene ili tirkizne boje, može da otvori Pandorinu kutiju epistemoloških, metafizičkih i etičkih pitanja. A onda i pokazatelj koliko malo o tim pitanjima znamo. Zato, sledeći put kada ne možete s nekim da se složite u pogledu boja, nemojte da ulazite u rasprave, ali ni da padate u skeptičke nedoumice. Jednostavno se izvucite na onu dobru staru – o tuđim svestima se ne raspravlja. Prepustite to filozofima.
oktobar, 2020.
