Kada je srpska književnost brojala svega 40-ak štampanih knjiga, 1786. godine je iz štamparije Dimitrija Teodosija u Veneciji izronio prvi časopis među Južnim Slovenima, neobičan i inovativan za dati vremenski trenutak. Nadahnut prosvetiteljskim i racionalističkim idejama Evrope, Zaharije Orfelin rešio je da putem ovog magazina i među Srbima sprovde demokratizaciju znanja i kulture.
Prema mnogim teoretičarima književnosti, novija srpska književnost, nasuprot staroj, srednjevekovnoj, počinje upravo sa likom i delom Zaharije Orfelina. I doista, njegovo delo je toliko raznoliko, drugačije i savremeno u odnosu na književni trenutak kada je nastalo, da mu ova titula rodonačelnika nove srpske kniževnosti i te kako pristaje.
Orfelin je živeo i stvarao u jednom od najnepovoljnijih perioda za razvoj srpske kulture. Većina Srba, živeći pod Turcima, nije mogla ni da diskutuje o bilo kakvom kulturnom napredku. Ni ona manjina koja je pobegla u potrazi za nešto boljim životnim uslovima nije naišla na obećavanu slobodu – živeti pod diktatom Austrougarske monarhije i katoličke crkve, Srbima nije dozvoljavalo da razvijaju svoju autentičnu kulturu na način na koji su to činili drugi, slobodni narodi. No istaknuti pojedinci, iako su živeli u ovim neuslovima, pronašli su način kako da svom narodu i potomstvu ostave nešto vredno pamćenja, i kako da za svoje sledbenike i kolege načine prve korake koje oni dalje treba da isprate.
Zaharije Orfelin bio je jedan od takvih. On je bio prvi pisac kod nas koji se okrenuo Evropi i koji je savremene evropske ideje prilagodio srpskom narodu. Orfelin je pisao pesme, udžbenike, istoriografska dela, bio je posvećen graverskoj veštini i likovnoj umetnosti, a u sva svoja dela unosio je duh evropske prosvećenosti i racionalizma. Njemu imamo i da zahvalimo na uvođenju časopisa kao zasebne književne forme u srpsku kulturu.
Davne 1768. godine, u Veneciji, u štampariji Dimitrija Teodosija, na svet je izašao prvi časopis među Južnim Slovenima, Orfelinov Slavenoserbski magazin. Prvi i jedini broj ovog časopisa Orfelin je sastavio po uzoru na časopis koji je Gerhard Fridrih Miler uređivao kao časopis Ruske akademije u Moskvi. I veći deo priloga koji se našao u Orfelinovom magazinu preuzet je upravo iz ovog časopisa.
No, bez obzira na to što Orfelinov Magazin svojom većinom nije originalno delo, sam njegov osećaj za potrebu postojanja jednog ovakvog dela u srpskoj kulturi i više je nego originalan. Slavenoserpski magazin pojavio se u periodu kada je srpska književnost brojala svega 40-ak štampanih knjiga (prema nepotpunoj Novakovićevoj bibliografiji), i to pretežno bogoslužbenog karaktera, tako da je sam magazin jedna izuzetna pojava u našoj ranoj prosvećenosti, preuranjena za naše tadašnje prilike.
Prosvetiteljske tendencije ovog magazina Orfelin je izneo u predgovoru, koji zauzima čak 13 strana od 90, koliko je Magazin i imao. U predgovoru on iznosi moderne ideje – o građanskoj prosvećenosti i demokratizaciji kulture, koje su za taj istorjiski trenutak poprilično nove. On je smatrao da nauka i umetnost treba da služe svima, a ne samo odabranim građanima. Zato se zalagao za pisanje na narodnom jeziku i zato se poslužio i formom časopisa jer je smatrao da su obimne knjige na jednu temu prosečnim ljudima često neinteresantne, dok se u časopisu mogu ponuditi različiti sadržaji u kratkim formama, te svako može da pronađe ono što ga zanima.
Što se samih članaka u časopisu tiče, oni doista jesu bili raznovrsni – o geografiji, drugim narodima, vaspitanju, istoriji… Orfelin nije poklanjao pažnju samo praktičnom znanju, već i umetnosti uopšte, te se u Magazinu nalazio i jedan zaseban deo „izvestija o učenih delah” odnosno prikazi knjiga koje su se tada štampale. Orfelin je prikazao sedam knjiga koje su proizašle iz grčko-slovenske štamparije u Veneciji, a s obzirom na vremenski period u kom se Magazin pojavio, knjige su uglavnom bile bogoslužbenog karaktera. Iako su njegovi prikazi dosta sažeti, svedeni na neke najosnovnije informacije o knjigama, ovaj njegov korak se može smatrati začetkom književne kritike koja je morala da čeka skoro pedeset godina kako bi u Davidovićevim Srpskim novinama nastavila svoj razvitak.
Iako Magazin nije bio originalno srpsko delo, već „posrbljen” ruski časopis, sama ideja o potrebi časopisa u našoj kulturi bila je od velikog značaja. Orfelin je ovim svojim revolucionarnim korakom naveo mnoge istaknute ličnosti koje su došle posle njega da ga slede i da kroz formu časopisa neguju srpski nacionalni i kulturni identitet. Novine i časopisi su uvek bili nosioci naprednih i pokretačkih ideja (iako su, nažalost, u današnje vreme ove svoje karakteristike većinom izgubili), kao i mesta gde su istaknuti intelektualci svog vremena mogli da polemišu i razmenjuju mišljenja i da na taj način utiču na proces kulturnog napretka svoje nacije.
piše: Tamara Živković
