piše: Nevena Stajković
Edicija Reka biblioteka izdavačke kuće Prometej među svoje naslova uvrstila je i roman originalnog naziva Swimming Home, koji je prevoditeljka Gorana Kukobat kreativno prevela kao Ka kući plivajući. Autorka romana je Debra Levi, britanska književnica rođena u Johanesburgu u Južnojafričkoj Republici. Školovala se na Fakultetu za umetnost Dartington i nakon završenih studija posvetila se pisanju dramskih komada, dok je pisanje romana došlo malo kasnije na red. Pored romana Ka kući plivajući koji je 2012. godine ušao u uži izbor za Bukerovu nagradu, Prometej je objavio još dva Debrina romana – Vruće mleko i Čovek koji je shvatio sve.
Radnja romana otpočinje jedne subote u julu 1994. godine, traje nedelju dana i odvija se u brdima iznad Nice, u mestu Vulceršil. Na prvim stranicama susrećemo se sa dve porodice koje su iznajmile vilu od izvesne Rite Dvajter. Ekipu čine pesnik Džo Džejkobs, njegova supruga Izabel, ratna reporterka, i njihova kćerka Nina; kao i njihovi prijatelji Mičel i Lora. Stvorivši sebi idealne uslove za prijatan odmor na moru, nisu se nadali nezvanoj gošći. Goloj nezvanoj gošći u svom bazenu. Već tada mlada botaničarka, Kiti Finč postaje centralna ličnost romana, te samim tim i likovima i radnjom preovladavaju njena osećanja teskobe, nesnađenosti, depresije i uznemirenosti.
„Govorila je severnolondonskim akcentom. Prednji zubi su joj bili krivi. Kada nije zamuckivala i rumenela, izgledala je kao da je izvajana od voska u nekoj mračnoj radionici u Veneciji. Bilo je očito da kao botaničarka nije baš puno vremena provela napolju. Ko god da je napravio, bio je pametan. Bila je u stanju da pliva i plače i rumeni i izgovara fraze poput ’uvalili ste se’.”
Ka kući plivajući, Debra Levi
Čitajući roman dalje, polako počinjemo sve junake da posmatramo kroz Kitin lik jer svi pokušavaju da se pozicioniraju u priči u odnosu na nju. Izabel se postavila majčinski, Nina je u Kiti videla drugaricu, a Džo se pretvara u preljubnika, što mu nije strana uloga s obzirom na duge mesece koje je proveo bez Izabel dok je ona izveštavala iz ratom zahvaćenih delova Zemlje. Kitin nemir podstiče nemir u ostalim likovima i oni postepeno počinju da se otvaraju i priznaju s kakvim brigama su pošli na ovo putovanje. Tako se Lora poverila Izabel da će najverovatnije morati da zatvore porodičnu radnju zbog Mičelovih dugova. Izabel se bori sa grižom savesti jer je posao uvek stavljala ispred porodice, a Nina dobija prvu menstruaciju i zaljubljuje se u mladog lokalca Kloda, koji neverovatno podseća na Mika Džegera.
Ipak, najdublje zadiremo u misli Džoa Džejkobsa i saznajemo da je njegovo pravo ime Jozef Novogrođki, da je Jevrejin iz Poljske koji se sa pet godina preselio u Vajtčapel u Engleskoj sa porodicom, međutim, otac, majka i sestra su deportovani i odvedeni u koncentracioni logor, a on ostaje sam. To traumatično iskustvo ostavilo je ožiljke na njegovoj duši i on postaje slavni pesnik, a Kiti mu otkriva da je došla u vilu da bi njemu pokazala svoju pesmu o poljima maka u Pakistanu. Na tom mestu dešifrujemo naslov romana jer je on ujedno i naslov Kitine pesme. Zbog toga što je i sam žrtva sopstvenih suicidalnih misli, Džo je u Kitinoj želji da pročita njenu pesmu prepoznao njenu potrebu da pronađe razlog za život. Ili za smrt. I to ga uznemirava. Nasuprot tome ili baš s tim u vezi, ona piše da bi spasila njega.
„On nije bio prava osoba koju bi trebalo da pita da li da živi ili da mre jer je i sam jedva bio tu. Pitao se kakva to katastrofa obitava u Kiti Finč. Rekla mu je da je zaboravila čega se seća. Želeo je da prestane da postoji kao Mičelova i Lorina radnja u Justonu. Sve što je otvoreno mora da se zatvori. Njegove oči. Njegova usta. Njegove nozdrve. Njegove uši koje još uvek čuju. Rekao je Kiti Finč da je pročitao njenu pesmu i da od tada odzvanja u njegovoj glavi. Ona je spisateljica neizmerne snage, i više od svega, nadao se da će uraditi sve ono što je želela. Mora da otputuje u Kinu da vidi Kineski zid, da doživi životnu snagu i san koji čini Indiju, i ne sme da zaboravi misteriozna svetlucava jezera bliže svome domu u Kambriji. Sve je ovo bilo nešto čemu se vredelo radovati.”
Ka kući plivajući, Debra Levi
Možda je neprirodno i nelogično da o prologu kažemo nekoliko reči na kraju, ali interesantno je što je prolog zapravo deo epizode, odnosno, poglavlja koje nosi naziv Krvavi novac. Ova scena prikazuje Kiti kako histerično vozi kola u šumi i njenog uplašenog suvozača. To je svojevrstan uvod u kraj romana koji će čitavu ekipu ostaviti potpuno anesteziranom i u stanju šoka.
„Biti u toj meri prisan sa Kiti Finč bilo je zadovoljstvo, bol, šok, eksperiment ali ponajviše greška. Ponovo ju je jako, jako, jako zamolio da ga bezbedno odveze natrag kući ženi i kćerki.
’Dobro’, reče ona. ’Život jedino ima smisla zato što se nadamo da će biti bolje i da ćemo se svi bezbedno vratiti kući’.”
Ka kući plivajući, Debra Levi
Iako mi se diže kosa na glavi od romana koji se čitaju u dahu i koje nećete moći da ispustite iz ruku ovog leta, ovaj roman zaista jeste idealno štivo za čitanje na plaži. Priča se odvija u zavodljivom ambijentu Azurne obale, radnja je iscepkana u kratke epizode, vrlo je dinamična i intrigantna i otkriva nam izvesne tajne ljudske duše. A jedna od njih je da je povratak kući, odnosno sebi, često najduži put.
jul, 2025.
