Juriš lake konjice

piše: Pavle R. Srdić

Ako ovo čita neki ljubitelj teškog metala, sigurno će hteti moju glavu. Grupa koja izvodi pesmu o o kojoj pišem ovog puta je zaista velikan hevi-metal žanra, ali nikada nije ušla u pravu žižu moga interesovanja. Naravno, daleko od toga da ne cenim njihov opus, ali nikada me njihov stil nije naročito privlačio. Osobito ih cenim zbog činjenice što su u Beogradu svirali čak sedam puta – mislim da ni Whitesnake nije bio toliko puta – kao i zbog činjenice da imaju svoj prepoznatljivi stil svirke i vizuelni imidž. Što se tiče tematike pesme o kojoj sada govorimo, utvrdite da li je Sabaton ukrao ’lebac njima, ili oni Sabatonu.

Neko je već i pretpostavio da se radi o legendarnoj britanskoj hevi-metal grupi Iron Maiden. Velikani ovoga žanra su 1983. godine izdali singl The Trooper, koji je uvršten i na četvrti studijski album grupe Piece of Mind iz iste godine, a o kojem govorimo u ovom tekstu. Jedan od najprepoznatljivijih hitova benda, primarno je inspirisan poemom Alfreda Tenisona, ili barona Tenisona, engleskog pesnika viktorijanskog doba i plemića, pod nazivom Juriš lake konjice, koju je Tenison napisao 1854. godine. Poema je napisana u daktilu – trosložnoj pesničkoj stopi antičke metrike – a tema jesu krvava pogibija britanskih vojnika, ali i divljenje njihovoj velikoj hrabrosti i spremnosti da daju život za svoju otadžbinu daleko od doma. Do Tenisonove smrti, tehnologija je napredovala dovoljno da se ova pesma zabeleži i na voštanim cilindrima, a stihove je govorio osamdesetogodišnji Tenison. Ova poema je poslužila kao inspiracija Radjardu Kiplingu, engleskom književniku, da nekoliko decenija kasnije napiše poemu Poslednji iz lake konjice, koja je opisivala fiktivni susret između poslednjih živih konjanika iz krvavog događaja i samog pesnika Tenisona, a imala je i momenat kritike britanske vlasti i društva u odnosu prema svojim veteranima. Za razliku od svoga uzora, ova poema je ipak prošla neopaženo, a Kipling će nam ostati najviše poznat po delu Knjiga o džungli.

Istorijski događaj koji je poslužio kao inspiracija za nastanak svih pomenutih umetničkih dela je poznat kao – pogađate – „Juriš lake konjice” koji se desio u toku bitke kod Balaklave, mesta na poluostrvu Krim, koja se odigrala 25. oktobra 1854. godine. Ova bitka je bila deo vojne operacije opsade Sevastopolja, grada-tvrđave na Krimu, koji ima važan strateški položaj kao velika luka na Crnom moru. Opet, ova opsada jedna je od faza Krimskog rata koji je vođen od 1853. do 1856. godine. Istorijskim sladokuscima ne treba mnogo govoriti o ovom ratu, ali za one koji to ne znaju, Krimski rat je vođen u navedenom periodu između snaga koalicije Otomanskog carstva, Ujedinjenog Kraljevstva, Francuske i Kraljevine Sardinije protiv Ruske imperije. Ovaj rat se često u raznim publikacijama karakteriše kao prvi moderni rat – kako u pogledu novih tehnologija naoružanja i komunikacija (prvi rat u kojima su korišćeni železnica i telegraf), tako i u pogledu dokumentovanja ratnih događaja (fotografije, novinski izveštaji sa ratišta itd). Takođe, brutalnost ovog rata, naročito na pomorskom bojištu, rezultovala je i donošenjem, sada već uobičajene, Pariske konvencije o pomorskom ratu iz 1856. godine, jedne od prvih konvencija i kodifikovanih izvora međunarodnog ratnog prava uopšte i preteče Haških i Ženevskih konvencija.

Prelazimo na sam događaj. U toku pomenute bitke na Balaklavi, ruske jedinice su zauzele pozicije turske artiljerije u jednoj ravnici koja se nalazila između dva uzvišenja, na kojoj su se takođe nalazili turski topovi zarobljeni od strane Rusa. Bojazan britanske komande je bila ta da ruske trupe ne odnesu topove sa sobom. Glavnokomandujući britanskih snaga prilikom operacije opsade Sevastopolja, lord Reglan, izdao je naređenje da konjički odredi jurišom pokušaju da zauzmu izgubljene turske položaje i artiljeriju. Od tog trenutka počinju pokvareni telefoni. Kapetan Luis Nolan je imao zadatak da odnese naređenje general-poručniku erlu od Lukana, što je i učinio, ali je izgleda pogrešno razumeo naređeno usmerenje jedinicama lake konjice i umesto forsaža uz levo brdo, na kojem su se nalazila topovska utvrđenja i sa kog se moglo delovati prema neprijateljskim snagama kako u ravnici ispod, tako i na susednom brdu. Nažalost, kako to tvrde preživeli svedoci, Nolan je nesrećno mahnuo rukom u pravcu ravnice između dva uzvišenja. Erl od Lukana daje naredbu direktno potčinjenom divizijskom generalu, lordu Kardiganu, da krene kroz ravnicu na ruske položaje i da preotme topove od ruskih jedinica. Očevici kažu da, kada je napad krenuo, kapetan Nolan je brzo pojahao ispred Kardigana, želevši da ga zaustavi i usmeri, ali njegov život je prekratila artiljerijska vatra koja je već započela sa ruskih položaja. Istorija takođe beleži da su erl od Lukana i lord Kardigan bili zet i šurak i da se, blago rečeno, nisu podnosili, pa je možda ovakvo ludačko naređenje bilo i namerno. Ko će znati… Sve u svemu, preko šest stotina konjanika kreće u juriš prema ruskim položajima na kraju poljane, a sa susednih uzvišenja su ih tukli ruski topovi i strelci. Kardiganovi konjanici su prošli četiri zone neprijateljske vatre i uspeli da ulete u frontalnu petu, gde su se obračunali sa ruskim topovnicima i uspeli da ih odbiju od topova. Međutim, bilo je već kasno, jer je u tom trenutku skoro trista vojnika bilo izbačeno iz stroja, što mrtvih, što ranjenih, a nešto manje od dve stotine ih je bilo na konju – preko trista poginulih konja. Klanicu je donekle sprečio uspešan prodor francuskih konjanika – gle, čuda – po liniji na kojoj je trebalo da nastupe Britanci, preko levog uzvišenja, tako da u povlačenju nisu pretrpeli veće gubitke. Lord Kardigan se hvalio podvigom svojih podređenih – a koji to nije bio. Savremenici su govorili da je to veliki podvig britanskog konjanika, ali veliki poraz britanskih komandanata, jer napadom nisu dobili ništa – samo su uspeli da privremeno odbiju ruske vojnike od topova i na kraju su morali da se povuku. Za ovu akciju je bio zainteresovan i britanski Parlament, koji je sproveo anketni postupak, u kojem su se pojavili učesnici ovog vojno-taktičkog akta. Ne bih dužio dalje o ovom događaju – internet je tu, pa izvolite – ali bih samo zaključio rečenicom francuskog maršala Pjera Boskea: „To je veličanstveno, ali to nije ratovanje. To je ludilo!” Pritom, ruski stratezi su pomislili da su Britanci bili pijani.

Vratimo se na Mejdene. Kompletan autor ovog hita jeste basista grupe Stiv Heris, a interesantno je i to da je izdata kao B-strana singla, dok se na A-strani našla pesma Cross-Eyed Mary, obrada pesme britanske rok grupe Jethro Tull. Spot za pesmu je sastavljen od kadrova iz filma Juriš lake konjice iz 1936. godine, sa Erolom Flinom i Olivijom de Hevilend u naslovnim ulogama. Zbog nešto brutalnijih kadrova, BBC je zatražio cenzuru određenih delova spota, što je naišlo na negodovanje članova grupe. Numera je neizostavna na koncertima grupe, a pevač Brus Dikinson je izvodi obučen u crveni mundir – kakav su nosili i konjanici kod Balaklave – vijoreći britansku zastavu. Upravo ovaj akt je u istorijatu izvođenja pesme izazvao određene incidente. Na primer, 2003. godine u Dablinu zvižduci publike su nadjačali samu pesmu. Godine 2005. bend ulazi u medijski sukob sa Šeron Ozborn, inače Britankom, suprugom Ozija Ozborna, koja ih je optužila za nepoštovanje američke vojske i njenih trupa u Iraku, jer je Dikinson vijorio zastavu na Ozfestu u kalifornijskom gradu San Bernardinu. Sukob Ozbornove sa bendom i, konkretno, Dikinsonom je imao predistoriju, a ona je organizovala čak i fanove koji su gađali bend jajima i manjim, čvrstim predmetima tokom nastupa. Više o tome – opet internet i nepresušni američki tabloidi. Godine 2016. na koncertima u Pekingu i Šangaju kineske vlasti su dozvolile nastupe u ovim gradovima, pod uslovom da se tokom izvođenja pesme The Trooper ne vijori britanska zastava. Rečeno – učinjeno.

Što se tiče uspeha na top-listama i u diskografiji, pesma je zauzela zapaženo dvanaesto mesto prilikom izlaska 1983. godine, a još bolje, sedmo mesto je zauzela 1990. godine, prilikom jednog reizdanja. Koncertna verzija ove pesme je bila uvrštena na živi album grupe Death on the Road iz 2005. godine, a dospela je na vrh UK Rock & Metal liste i top-lista u Španiji. Originalna verzija je prodata u više od dve stotine hiljada primeraka u Ujedinjenom Kraljevstvu. Zvanični muzički spot na Jutjubu ima više od sedamdeset i pet miliona pregleda, dok na streaming servisu Spotifajpesma ima preko tri stotine trideset i osam miliona preslušavanja! Malo li je… Interesantno je da je pevač grupe Brus Dikinson, pored mnogih interesovanja van muzičkih voda, kreator i jednog recepta za pivo, koje je nazvao – pogađate – The Trooper.

Između ostalog, ovaj tekst bih posvetio svom bratu Mihajlu, pre svega zbog njegove „zagrejanosti” za istorijske teme – a naročito za ovu, o kojoj mi je, jednom prilikom, tako živo pričao, ali i zbog činjenice da nakon svake objave novog teksta na društvenim mrežama uslede komentari tipa: Kad ćeš da me ispoštuješ, kad ćeš da pišeš o ’jurišu lake konjice’?. Nadam se da će uživati u tekstu, što želim i vama.

maj, 2023.