foto: Wikimedia

Neka bude zvuk. I beše zvuk. Neka bude svetlo. I beše svetlo. Neka budu bubnjevi. I behu bubnjevi. Neka bude gitara. I beše gitara. Neka bude rok. Naposletku, beše i rok. Ovaj redosled nastajanja značajnih artefakata za rok muziku, u svojoj pesmi Let There Be Rock  je muzički izneo australijski hard rok sastav AC/DC sad već davne 1977. godine. Ako idemo ovim sledom, doći ćemo i do Fila Kolinsa. I zašto sad baš do Fila Kolinsa? Pa, recimo, da se bavio gorepozajmlјenim motivom. Onim religijskim. Znam, jedan je od mnogih. Ali, sviđa mi se njegov način. Ciničan je. Više nego što bi Kolins to mogao biti. Više nego što bi ijedan autor uglavnom lјubavnih pesama to mogao biti.

Ne bih Vas više zbunjivao, cenjeni čitaoče. Pesma Jesus, He Knows Me  je singl rok grupe Genesis sa albuma We can’t dance iz 1991. godine. Klavijaturista sastava, Toni Benks, napisao je prepoznatlјivu organsku temu za ovu pesmu, a kada se Kolins latio pera, inspirisan crkvenim orgulјama, zapisao je – Jesus, he knows me, and he knows I’m right… Ideja je došla sama od sebe. Sastav je bio jako popularan širom sveta, pa i u SAD, domovini mnogih noviteta na medijskom nebu, a među njima i telejevanđelјa (televangelism). Ukratko, protestantski pastori raznih subprovenijencija koji, u maničnom, često sceniranom zanosu, govore o Gospodu, Isusu Hristu i njihovim čudima u živom televizijskom prenosu. Potom, traže priloge od vernika da podrže njegovu istrajnost i molitvu za spasenje duša njihovih. Rezultat svega toga jesu vile, automobili i druga pokretna i nepokretna dobra, kao i puni bankovni računi pastora. Priznajmo, od lakovernih se uvek dobro živi. Kao Britancu, Kolinsu je bio stran takav pristup sveštenika, mada ga je još više začudila činjenica da postoje lјudi koji to debelo finansijski podržavaju iz neobjašnjivih razloga. Pesma Jesus, He Knows Me  je satira ove pojave.

Glavni „uzor”, ili bolјe rečeno meta Kolinsovih stihova postoji i ima ime i prezime. To je pentekostalni pastor Ernest Engli (u trenutku pisanja ovih redova, živ i zdrav u 96. godini života, prim. aut.). Uz njegovu pojavu mogu samo dodati tvrdnje reda veličine da „za sto dolara možete dobiti vašu ličnu molitvu” i „da se HIV može lečiti molitvom” zbog čega umalo nije završio u južnoafričkom zatvoru 2007. godine. Kada su samog Englija upitali šta misli o pesmi, na opšte čuđenje izjavio je da mu „laskaju Kolinsovi stihovi”. A šta u njima piše?

Piše mnogo toga. Kolins nije štedeo telejevanđeliste, pa se poprilično pozabavio njihovom zastuplјenošću u medijskom prostoru, njihovom lažnom familijarnošću (a u okviru toga njihovim lјubavnicama, bogme i lјubavnicima), korišćenjem lakovernosti vernika, tako što će ga ubeđivati da je upravo pastor taj koji rešava sve probleme teledirigovanim molitvama, kao i komercijalizacijom svog poziva, tako što otvaraju telefonske linije za kontakt sa pastorom (što masno naplaćuju) i hipokrizijom u vidu nepoštovanja posta, neprincipijelnosti sa onim što propovedaju i stilom života poput rok zvezde. Dodao bih da su telejevanđelisti, u međuvremenu, prešli u velike arene, da bi imali „dodir sa vernicima”, a gde se ulaznice papreno naplaćuju, sve u slavu Boga.

Pesma je dobila i ekranizovanu verziju. Na početku spota, Kolins drži monolog koji je doslovce preuzet od Englija, tačnije iz jedne njegove besede. Tokom spota, sva tri člana benda uzimaju učešće kao lažni propovednici, a vidlјivo je da se radi o svojevrsnom verskom teletonu, gde gledaoci zovu u program, i pozivima doniraju propovednike. Na kraju spota dolaze do cifre od osamnaest miliona dolara. Prisustvo razgolićenih zečica, klavijaturista Toni Benks je objasnio na taj način što je gledao spotove Dejvida Li Rota i Van Hejlena, legendarne američke grupe čiji je bio pevač, gde su oskudno odevene dame bile poprilično zastuplјene. Nјegova ideja je prihvaćena, a tekstualno je vizualizovano, jer Kolins pominje lјubavnice u tekstu.

Kao i svaki album, We Can’t Dance je imao svoju turneju (a muzičari nekog kritikuju da je komercijalizovan). Kolins, Raderford i Benks nisu bili radi da ovu pesmu izvode uživo na početku turneje, s obzirom na to da je tema škaklјiva. A tu su bili i nastupi u Americi, te je rizik time bio veći. No, kako je ovo hit pesma sa ovog albuma, rizikovali su. Rizik se isplatio. Kolins, koji je imao i glumačke izlete u karijeri, kraćim satiričnim monologom je pravio uvod u pesmu. U pogledu top-listi, pesma je prošla respektabilno, 10. mesto u Kanadi, 13. mesto u SR Nemačkoj, a 12. na Bilbordovoj Top 40 Mejnstrim listi.

Nije baš izazvalo buru kao Lenonovo: We’re bigger than Jesus, ali ipak, Isus zna Kolinsa.

piše: Pavle R. Srdić

 

Leave a Reply

Your email address will not be published.