piše: MoonQueen
Pripremate se za praznike i govorite sebi – neka ide život, od prvog januara idem na dijetu/ prestajem da pušim/ prestajem da pijem, a pre toga ću dati oduška svim prohtevima, ionako sam to zaslužila! Sigurno jeste, baš kao što je to zaslužila i skromna holandska domaćica iz 17. veka koja je jedne večeri preterala sa pićem, pa je naredno jutro prespavala za kuhinjskim stolom. No, kad mačka spava, miševi kolo vode – slikar Jan Sten je to dobro znao. U duhu humoristične umetnosti sa dubljom, moralizatorskom poukom, 1662. godine naslikao je scenu Efekti neumerenosti, koja nam je danas možda malo gorča više nego slađa, ali je svakako uzbudljiva za odgonetanje.
Kao dobar poznavalac ljudske psihologije i vešti hroničar društva, Jan Sten se proslavio svojim žanr scenama, tačnije prikazima svakodnevnog života običnih ljudi. Kako je, pored plemenitog poziva slikara, Sten vodio i krčmu (od nečega moraju da se plaćaju računi), bilo mu je dobro poznato kako alkohol utiče na ljude i kakve sve mogu biti posledice opijanja. Umesto da naručuje pesme i povede Cigane kroz noć, naslikana žena je nakon pijanke prosto zaspala, što jeste tipičan, manje dramatičan sled događaja. Barem na prvi pogled. Jer, šta se dešava kada domaćica, stub kuće, zaspi i ostavi ukućane bez nadzora? Ukratko: sve ode dođavola.
Rasulo koje vlada u domu, razbacana hrana i predmeti na podu, prvi su znak da nešto nije kako bi trebalo da bude. Holandija kao zemlja koja se ponosila svojim protestantskim duhom veoma je visoko vrednovala red, urednost i čistoću, stoga je u zlatnom dobu holandske umetnosti (kojem ova slika pripada) scena čišćenja bila veoma česta. Metenje poda simbolično je prikazivalo čišćenje duše i isterivanje greha napolje. Neuredan dom i prljav pod značili su i moralno posrnuće članova porodice.
Krenemo li sa čitanjem slike sa leva na desno, prvi junak kojeg vidimo biće mali dečak koji vadi novac iz majčine tašne. Njegova braća i sestre rasipaju kućno bogatstvo na još gore načine – papagaja poje vinom, svinju hrane ružama (podsetimo se i da svinja sama po sebi nosi simboliku nečiste životinje kojoj mesto nikako nije u kući), mačka se sladi njihovim ručkom. No ono najgore odvija se u bašti, u desnom uglu slike. Tu vidimo gazdu kuće, dakle poštovanog oca i voljenog muža, koji zavodi njihovu sluškinju. Mali podsetnik: u ovom periodu sluškinje u bogatim holandskim kućama često su obavljale dvojne funkcije – danju bi isterivale greh metlom napolje, dok bi noću služile kao zabava gazdi ili starijim sinovima. Sten je zabeležio ovaj društveni kompromis na nekoliko svojih slika.
Nama je danas potrebno izvesno vreme i predznanje kako bismo iščitali znake i simbole koji otkrivaju poentu slike, ali je onovremenim posmatračima sve bivalo na prvi pogled jasno. I kao što smo pomenuli, u periodu u kojem je stvarao, iako je obilato kritikovao društvo, Jan Sten je bio omiljen zbog humora koji je uveo u slikarstvo. Na pragu nove 2025. godine verujem i nadam se da nam ovakve slike više nisu smešne, ali mogu biti poučne na neki drugi način. U svakom slučaju – srećna vam Nova godina i – živeli!
decembar, 2024.
