piše: Ivan Veljković
Izvor: Aleja izdavaštvo
Ilustracija: Stefano Turkoni
U prošlom broju…
„A neosporivo i jeste vešt kazivač, neko čije priče može i staro i mlado da sluša bez prestanka.”
Postoji ona pomalo izlizana, ali svakako tačna floskula – nikad ne upoznajte svoje heroje – ljude koji su vas inspirisali, koji su odgovorni za vaš uspon. Kažem izlizana zato što se neretko pogrešno tumači. Kada je termin upoznati u pitanju, nije reč samo o tome da se osoba po prvi put vidi uživo, da se pozdravi i da se sa istom povede razgovor. Ne, pričamo o stvarnom upoznavanju osobe, o dubokoj spoznaji nje kao individue, njenih vrlina i mana, njenih stavova i mišljenja. Primera radi, postoje ljudi koji obožavaju glumca Ezru Milera, premda nisu upućeni u njegove stavove i delovanja van kulisa.
Ali ne mora to ni da se odnosi samo na poznate ličnosti iz ove ili one branše. Čak i ako vam je junak neko blizak, recimo, član porodice, prijatelj ili komšija, i ne možete znati šta se njemu ili njoj krije u ormaru. Možda je glasao za osobu koju vi prezirete tokom izbora. Možda je bio neadekvatan roditelj sopstvenoj deci. Možda ima kriminalni dosije koji krije. Možda vas potajno blati gde i kako stigne. Sve su to samo neke od milijardu varijabli koje treba uzeti u obzir.
Ove ideje bi trebalo da se motaju čitaocu po glavi dok čita strip Pripovedač italijanskog autorskog dvojca Radiče/Turkoni. Tereza Radiče, scenaristkinja sa plodnim rezimeom, najveći je deo svojih stripova upravo radila u saradnji sa Stefanom Turkonijem, kojeg je upoznala još 2004. godine i sa kojim je u braku i dan-danas. Njihove priče pokrivaju široki spektar tema, poput priče o izbeglicama na Bliskom istoku, o mornaru koji se priseća svoje ljubavi kad naleti na jednog malog slepog putnika, te priče o vojnicima iz tri različita tabora tokom Drugog svetskog rata. Pripovedač je zapravo jedno od njihovih najnovijih dela – objavljeno 2023. godine – i bavi se upravo temom kreiranja heroja u sopstvenoj glavi, te konačnog pucanja tog mehura i bolnog uboda prave istine.
Pedro je mali Brazilac koji živi u još manjem selu gde se gotovo ništa nikad ne dešava. Njegov idol je stariji brat Vicent, koji svako malo negde nestane, ali čim se pojavi, dođe sa novom knjigom i sa novom pričom. U njegovim razvezanim govorancijama svašta se izdešavalo – od odlaska u veliki grad do nebrojenih opasnih avantura iz kojih je jedva živu glavu izvukao. Međutim, iako Pedro veruje u sve ove priče, sama okolina ne deli njegovo mišljenje. Manuel, Rubens i Vasko, lokalni krimosi, nisu tako blagonakloni prema Vicentu, iako ga jako dugo poznaju. Štaviše, deluje kao da vrlo dobro znaju gde Vicent ide i čime se bavi. A isto zna i Žoze, najstariji brat (najmlađe sestre, Ana i Ava, poput Pedra, nesvene su istine). Priča se zahuktava tek onda kada Vicent ukrade Žozeov čamac i odmagli negde a da se nikome ne javi. Pedro, ponet pozivom avanture, pobegne iz škole i krene da prati svog brata…
…i korak po korak, saznaje istinu koja će ga ujedno i razočarati i promeniti.
Umesto vijanja po džungli, rvanja sa aligatorima i ljubakanja egzotičnih žena, Pedro, indirektno, saznaje da je Vicent u biti samo glorifikovani diler koji polako gubi mušterije, a koji – kontra svega što dileri zapravo uče svoje nastavljače – u jednom trenutku kreće i da gustira sopstvenu robu. Pedro saznaje i da su lokalni krimosi (pre)česti saradnici, da su sve knjige koje je dobijao sa „putovanja” zapravo iz istog sanduka, da Cent nikada dalje nije išao od mesta gde se sastaje sa kupcima… Sve je to mnogo za jednog osnovca. Mnogo je i za odraslu osobu, ako ćemo pravo.
Naravno, mnogo je tu rukavaca priče koji se nadovezuju. Recimo, priča o jednom pevaču koji je naprasno prekinuo da peva. Pa onda priča o jednoj padobranki iz Holandije koja nekako završava usred amazonske prašume. Sve ovo će se isprepletati sa Pedrovom avanturom koja počinje kao i sve ostale – trapavo i nepromišljeno, prepuno ideala. A završava se kao i većina istih – slatkokiselo, sa promenjenim glavnim akterom, premda ne u srži.
Da, ovo je međunarodna avantura, i to na nekoliko nivoa. Pred sobom čitalac vidi Amazon, onakav kakvog ga svakodnevno gledaju žitelji Brazila i nebrojeno mnogo plemena šćućurenih u neprobojnim krošnjama prašume. Ali vidi Amazon iz vizure dvoje italijanskih autora, sa daškom kako evropskih, tako i domorodačkih detalja. I opet treba naglasiti, Radiče i Turkoni su vični avanturama gde se različite nacije i narodnosti prepliću. A kad smo već kod njih, kakvim to kvalitetom ovaj bračni par veze priče? Pa, Radiče ovde koristi Pedra kao (ne)pouzdanog naratora, gde se njegove reči prenose direktno iz ličnog dnevnika, isprepletane dijalozima sa Centom, Manuelom, Žozeom i mnogim drugim akterima. Njegovi dijalozi nisu nužno naivni, kakvi bi se očekivali od jednog deteta, ali dovoljno ima nezrelosti da bude uverljiv kao lik. Pritom, svakom liku je Radiče prišla sa puno brige, gde se čak i oni najgori osećaju kao ljudi od krvi i mesa.
Turkoni je iskoristio interesantne tehnike za vizuelno predstavljanje toka priče. Naime, sve što je u jarkim bojama – akvarelom, treba istaći – radnja je koja se trenutno dešava, koju čitalac aktivno prati. Sepija tonovi uglavnom pokrivaju direktna sećanja likova, pre svega Pedrova. A kada dotični mali gospodin u glavi zamišlja elemente Vicentovih avantura, crtež namerno postaje dvodimenzionalan, gotovo pikasovski, sveden – u maniru starih crtanih filmova. Ovom ingenioznom rešenju Turkoni je pribegao kako bi sa što više mašte preneo tok misli jednog mladog pripovedača – ne Vicenta, već Pedra, naslednika prethodnog sa pričom koja je zapravo uverljivija.
Pripovedanje je bitno ne samo Pedru, već i njegovim kreatorima. Radiče gotovo svako poglavlje imenuje po naslovu nekog književnog dela. Najčešće su to klasici, odnosno, nešto što bi bilo dostupno mladim brazilskim čitaocima u bilo koje doba tokom 20. veka. Nešto što je, bez sumnje, inspirisalo i milione strip autora poput dvojca iza Pripovedača.
Priča se završava…ne, neću da vam odam. Predlažem da nabavite svoj primerak Pripovedača, izdatog u lepom tvrdokoričenom štivu od strane Aleja izdavaštva upravo ove godine. Sve, ali doslovce sve, od živopisnih boja do sijaseta preokreta, držaće vas u pozitivnoj neizvesnosti. Počastite sebe jednom lepom, modernom pričom dok osećate vetar sa (neke vama obližnje) reke tokom nadolazećih zimskih dana.
decembar, 2025.
