piše: Miona Đenisijević
Malo pozorište „Duško Radović”, u okviru svoje scene za mlade, već nekoliko godina na repertoaru ima ovaj pomalo skriveni dragulj. Posmatrajući savremenu pozorišnu scenu u Srbiji, stiče se utisak da je dečje pozorište, uprkos svom značaju, često zapostavljeno. S vremena na vreme pojavi se naslov koji privuče pažnju šire publike, ali Dečak sa koferom je poseban slučaj. Paradoksalno, upravo u dečjem pozorištu danas možemo videti najaktuelnije i najrelevantnije teme koje savremeno pozorište uopšte može da otvori. Dok se mnoge institucije diče svojom društvenom angažovanošću i političnošću, ova predstava uspeva da te dimenzije prikaže nenametljivo, iskreno i promišljeno. Njena snaga leži u sposobnosti da kroz jednostavnu formu progovori o složenim pitanjima: o izbeglištvu, ratu, odvajanju deteta od porodice i potrazi za obećanom zemljom.
Dečak sa koferom prati dečaka po imenu Naz koji, nakon što rat razori njegovu zemlju, kreće na dug i neizvestan put ka mestu gde mu je brat pobegao u potrazi za boljim životom. Na tom putu suočava se s usamljenošću, strahom i surovošću sveta odraslih, ali i s trenucima nade i solidarnosti. Njegov jedini prtljag je kofer pun očevih priča, uspomena i snova, ono što ga podseća na dom koji je izgubio i na detinjstvo koje pokušava da sačuva. Pored ovih ključnih i, ponavljam, izuzetno aktuelnih motiva, predstava produbljuje svoje tematsko polje, baveći se pitanjima radničkih prava i obespravljenosti u savremenom kapitalističkom društvu, gde rad postaje još jedan oblik borbe za opstanak.
Posebno važan sloj čine prikazi ženskih izbegličkih iskustava, kroz koje se progovara o ranjivosti, ali i o snazi i dostojanstvu žena koje preživljavaju rat, gubitak i seksualno nasilje. Iako je scena ovog pozorišta naviknuta na bajkovite krajeve i optimistične poruke, ovde se autori svesno udaljavaju od te tradicije. Cela predstava funkcioniše kao savremena paralela mitu o Sinbadu moreplovcu, u kom današnji kontekst donosi i drugačiji kraj: dok Sinbad u arapskom mitu svoje putovanje završava povratkom i smirenjem, Naz u ovoj verziji shvata da povratka nema, obećana zemlja nije utočište, već još jedna etapa istog beskrajnog puta. Svuda je isto, a od stvarnosti, ma koliko pokušavali da uteknemo, nema bekstva.
Scenografija i mizanscen predstave igraju ključnu ulogu u oblikovanju njenog emotivnog i narativnog sveta. Prostor je svesno osiromašen, sa mnoštvom kartonskih elemenata koji na prvi pogled deluju jednostavno i gotovo stereotipno, aludirajući na ono što se često povezuje s migrantima i njihovim privremenim životnim okruženjima. Uprkos toj jednostavnosti, autori uspevaju da kroz igru i rekvizite ispričaju mnogo priča odjednom, upravo onako kako to mali Naz čini svojim pripovedanjem dok putuje, maštajući o svetu, sve dok ga ne udari surovost stvarnosti i ne nestane mu želja za pričanjem. Cela scena nije samo okvir za dešavanja, već produžetak dečje imaginacije, prostor u kojem su snovi i priče jedini način da se opstane.
Jedan od najposebnijih postupaka u predstavi jeste svesno razbijanje četvrtog zida u momentima izuzetno snažne emotivne napetosti. U scenama koje prikazuju odvajanje deteta od majke, strah pri spuštanju u dno broda, kao i zaborav lica roditelja, autori i izvođači priznaju nemogućnost potpunog prikazivanja najteže stvarnosti unutar pozorišnih okvira. Ovaj postupak ne samo da na tačan način osvetljava samu temu (traumu, gubitak i nesigurnost), već i otkriva granice pozorišta kao medija, dajući publici osećaj autentičnosti iskustva koji bi inače bio teško prenosiv.
Za naše okruženje u kojem su predrasude često ukorenjene i neosetno se prenose generacijama, Dečak sa koferom postaje okidač za razvijanje empatije i razumevanja. Publika, naročito dečja, uči da prepoznaje ljudskost u onima koji su drugačiji po nacionalnosti ili veroispovesti, da sagleda složenost tuđih iskustava i da preispituje sopstvene stavove prema drugima. Na taj način predstava prerasta u pedagoški čin i socijalnu vežbu solidarnosti, koja oblikuje senzibilitet i moralnu imaginaciju mladih gledalaca, ali i nas odraslih kojima je to preko potrebno.
novembar, 2025.
