foto: ign.com

piše: Igor Diletant Belopavlović

Scene iz braka je moderna adaptacija istoimene serije Ingmara Bergmana iz 1973. koja prati Džonatana (Oskar Isak) i Miru (Džesika Čestejn) kroz njihov brak, neverstva, razvod i nove veze u pet jednočasovnih epizoda. Serija je delo Hagaja Levija koji se potpisuje kao reditelj i  ko-scenarista sa Ejmi Hercog.

Levi je domaćoj publici možda najpoznatiji po srpskoj verziji njegove Terapije sa Mikijem Manojlovićem u glavnoj ulozi (Inače, tek gledanjem Terapije na više jezika da se shvatiti kakve glumce mi imamo, a ne cenimo, ali to je tema za neki drugi put). U njoj smo uspeli da vidimo koliko uzbuđenje Levi može da izvuče od dvoje ljudi u sobi koji pričaju, što je u Scenama iz braka doveo do vrhunca. Pored toga, svođenjem radnje na, maltene, jedno mesto i na realni protok vremena, uspeva da učini ovu novu verziju čak i intimnijim delom od originala.

Svakako najveće odstupanje jeste okretanje polnih i rodnih uloga, bukvalno i figurativno. U američkoj seriji Mira je ta koja više zarađuje, koja ima aferu, traži razvod, koja ređe viđa njihovo dete, koja bi da se kasnije pomire. S druge strane, Džonatan se više brine o njihovoj ćerki, on je taj koji prvi put upoznaje sebe, koji kasnije pravi iste greške kao i Mira, i kome je na samom kraju, suočenom sa mogućnošću promašenog života, potrebno da ga ona teši njihovom „nesavršenom ljubavlju”.

Glumci su u potpunosti iskoristili ovako redak spoj odličnog teksta i režije, kakav se samo poželeti može. Lično bih posebno izdvojio izvrsnu glumu Džesike Čestejn, koja verno prikazuje potpunu sebičnost jedne osobe u potrazi za srećom. Ali ono što stvarno ističe njen performans, jeste to što upravo zbog te sebičnosti navijate protiv nje u drugoj epizodi, dok u četvrtoj ne možete da ne budete na njenoj strani. Ovde bih napomenuo da, iako reditelj tvrdi da mu to nije namera, nameće se utisak da je ovaj put veći deo „krivice” (mada sigurno ne u potpunosti) za razvod na njoj.

Ali za razvod je, kao i brak, potrebno dvoje. Oskar Isak odlično balansira između Džonatanove pasivnosti i njegovih suzbijenih emocija, koje, naravno, ne zna da ispolji, a možda nije svestan da ih ima (bar je ovde tipično muško).

Isn’t it a pity,

isn’t it a shame?

Yes, how we break each other’s hearts

and cause each other pain.

How we take each other’s love

without thinking anymore?

Forgetting to give back,

forgetting to remember

just forgetting and no thank you.

Isn’t it a pity?

 – Nina Simone

Serija obiluje detaljima (u tekstu, kompoziciji kadrova, malim pokretima glumaca) koji se mogu tumačiti na sto različitih načina – ali svako od tih tumačenja daje još samo jedan sloj ovom delu. Na primer, svaka epizoda počinje snimcima seta par minuta pre nego što čujemo –„akcija”. Ne neki čudan način, prikazavinjem sveta iza kamere bivamo lakše uvučeni u seriju – kao da slušamo štimovanje simfonijskog orkestra pred početak koncerta. A pročitao sam i mišljenje kako se prikazivanjem postavke pre snimanja nagoveštavaju uloge koje muž i žena često igraju jedno za drugo.

Postoje mnoga dela koja se bave pitanjem – šta je tačno brak (danas)?  No, Scene su sigurno u vrhu takvih ostvarenja, iz prostog razloga što, za relativno kratko vreme, uspevaju da prikažu mnoge, mnoge aspekte koji čine jedan brak, a o kojima se često ne razmišlja, niti ti aspekti padaju na pamet, pre stupanja u isti. Nije puka formalnost u opštini, a opet, nije ni samo ljubav.

novembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.