piše: Marija Božović
Zahvaljujući napretku tehnologije, oličenom u konstruisanju i usavršavanju elektronskog medija, muzika je u 20. veku dobila nove zvučne dimenzije. U tom smislu, jedan od najznačajnijih predstavnika evropske avangarde, Pjer Bulez (Pierre Boulez, 1925–2016), francuski kompozitor, dirigent, muzički pisac i osnivač važnih institucija, svojim delovanjem doprineo je širenju i redefinisanju granica muzike. Budući da se tokom svoje bogate karijere interesovao za mogućnosti interakcije nauke, tehnologije i muzike, osnivanje Instituta za istraživanje i koordinaciju akustike/muzike (Institut de Recherche et Coordination Acoustique/Musique – u daljem tekstu IRKAM), predstavljalo je izuzetno uspešnu realizaciju njegovih zamisli i omogućilo brža i naprednija elektro-akustička istraživanja u oblasti muzike. Bulezovo delovanje bilo je vezano i za Ensemble InterContemporain (Internacionalni savremeni ansambl), koji je osnovao 1976. godine u okviru IRKAM-a i to u cilju izvođenja i afirmisanja muzike 20. veka. Pored toga, delatnost ansambla je blisko povezana sa radom kompozitora, muzičara i naučnika i u tom smislu se razvijaju novi projekti, pri čemu ansambl deluje i na polju generisanja sintetičkog zvuka.
Elektronska muzika predstavlja „carstvo” kompozicione aktivnosti koje je Bulez intenzivno istraživao. Muzikološkinja Mirjana Veselinović-Hofman ističe da su elektroakustički aparati studijski prvi put upotrebljeni još 1948. godine u Parizu, i to na polju konkretne muzike (musique concrète). Pjer Šefer (Pierre Schaeffer, 1910–1995) je po principu montaže konkretnih zvukova koje je snimio na magnetofonsku traku, a potom preradio uz pomoć elektroakustičkih aparata, realizovao svoje kompozicije u pariskom studiju za konkretnu muziku. Međutim, u okviru prvog elektronskog studija, osnovanog 1951. godine pri kelnskom radiju, grupa kompozitora okupljenih oko Herberta Ajmerta (Herbert Eimert, 1897–1972) počela je da koristi različite aparate kojima se služio i Pjer Šefer. Upravo u tom periodu, Bulez je između 1951. i 1952. napisao dva dela za traku: Studiju jednog zvuka (Étude sur un son) i Studiju sedam zvukova (Étude sur sept sons). Međutim, tokom kasnijeg perioda Bulezovog delovanja, razvila se želja za uključivanjem u žive elektronske transformacije zvukova konvencionalnih instrumenata. Upravo zbog toga je i pokrenuo istraživanja u IRKAM-u o živoj elektronici i kompjuterskim sistemima koji će funkcionisati u realnom vremenu.
U januaru 1977. godine, IRKAM je zvanično otvoren kao deo centra Žorž Pompidu (Centre Georges Pompidou, CGP) u Parizu. Smatra se da je IRKAM jedna od međunarodno najznačajnijih i najpriznatijih institucija, kako u muzičkom, tako i u tehničkom pogledu. Danas je stacioniran prekoputa Nacionalnog centra za savremenu umetnost – Pompidou Centre – gde zauzima i četiri nivoa ispod zemlje. Kompozitori, inženjeri, izvođači, svi teže jednom zajedničkom cilju – uspostavljanju snažne veze između muzičara i naučnika. U martu 1974. godine Bulez je održao konferenciju za štampu na kojoj je najavio otvaranje IRKAM-a, institucije u okviru koje je multidisciplinarnost bila jedno od osnovnih načela i koja je isprva imala četiri odeljenja, posle čega je dodato i peto:
- Odeljenje za elektroakustiku na čelu sa Lučanom Beriom
- Odeljenje za instrumente i glas na čelu sa Vinkom Globokarom
- Odeljenje za kompjutersku teoriju na čelu sa Žan-Klodom Riseom
- Odeljenje za administraciju na čelu sa Žeraldom Benetom
- Odeljenje za pedagogiju na čelu sa Mišelom Dekustom
Takođe, IRKAM forum osnovan je 1993. godine i omogućava pristup IRKAM softveru, kao i različite srodne usluge u okviru godišnje pretplate. Multimedijalna biblioteka zvanično je otvorena 1996. godine i nudi veliki broj dokumenata koji se odnose na savremenu muziku: knjige, partiture, digitalizovane tekstove, fotografije, snimke koncerata, video-zapise i drugo.
Oblasti istraživanja u IRKAM-u su akustika, psihoakustika, obrada digitalnih signala, različite vrste kompjuterskih nauka, ali i raznovrsni aspekti muzičke produkcije, pri čemu su zaposleni u okviru svojih projekata imali za cilj prevazilaženje granica ranije elektronske muzike. Studije o percepciji tonova sa više različitih gledišta predstavljaju značajan deo rada u IRKAM-u. Stiv Mekadams (Steve McAdams) je sproveo istraživanje koje je imalo za cilj razumevanje mentalnih procesa prilikom slušanja računarski obrađene muzike, pri čemu se predmet istraživanja kretao od perceptivnih (blisko povezanih sa fiziologijom) do kognitivnih procesa.
Članovi IRKAM-a su pokušavali da integrišu zvuk tradicionalnih instrumenata sa zvučnim rezultatima koje su nudili uređaji i kompjuteri. U prošlosti je deo posla obuhvatao obradu zvuka, ali ne na sceni, tj. tokom izvođenja, već vrlo sporo, na kompjuteru. Različita istraživanja su se sprovodila kako bi se kompozitorima omogućio isti osećaj kao prilikom susreta sa tradicionalnim instrumentima. Međutim, da bi cela procedura bila moguća, potrebno je da uređaji budu prenosivi, kako bi se našli u koncertnim salama. Jedan takav uređaj bio je 4X – četvrta generacija u seriji digitalnih procesora u realnom vremenu. Ovaj uređaj imao je mogućnost da izvrši i do dvesta miliona operacija u sekundi, a imao je osam procesorskih ploča, od kojih svaka može biti nezavisno programirana bilo kojom kombinacijom metoda za obradu digitalnih signala. Međutim, bila je potrebna i fleksibilnost prilikom prebacivanja i mešanja zvukova među zvučnicima. Ova funkcija poverena je uređaju Matriks 32, koji je takođe projektovan u IRKAM-u, a oba uređaja su korišćena u Bulezovom ostvarenju Répons za 6 solista, kamerni orkestar i živu elektroniku. Termin répons (odgovor) se u francuskom jeziku odnosi na srednjovekovni izraz za horsku muziku u okviru koje hor odgovara na pevanje soliste. Oslanjajući se na taj pojam, Bulez je odredio da šest solista (na osam instrumenata – ksilofon, zvončići, harfa, vibrafon, cimbal, sintisajzer i dva klavira) i zvučnici, smešteni na periferiji koncertne dvorane, naizmenično nastupaju sa instrumentalnim ansamblom, koji se nalazi u centru okružen publikom. Na taj način se, korišćenjem pomenutih uređaja i različitih tehnika kompjuterske obrade, ostvaruju i multiplicirani zvukovi jednog tona ili akorda.
IRKAM je do danas ostao jedna od najvažnijih muzičkih institucija, kako u Evropi, tako i u celom svetu. Interdisciplinarnost, povezivanje različitih oblasti znanja i bogatstvo istraživanja rezultirali su novim zvučnim univerzumom bez kojeg ne bismo mogli da zamislimo današnju muzičku scenu. Od samih početaka rada institucije, i naučnici i muzičari težili su novim pronalascima koji bi omogućili razvoj u oblasti elektro-akustičke muzike. Na kraju, osnivanje IRKAM-a je omogućilo institucionalizaciju posleratne muzičke avangarde, u smislu formiranja tehnoloških sredstava koja odgovaraju zahtevima proširenja zvučnog fundusa. Ogromno požrtvovanje i trud Pjera Buleza, rad naučnika, tehnologa i drugih kompozitora, učinili su IRKAM jednom od najnaprednijih institucija ove vrste.
februar, 2021.
