piše: Nevena Stajković
Zbirka priča Imperfekcionisti vodi nas u Rim, u redakciju dnevnih novina koje izlaze na engleskom jeziku. List 1954. godine osniva Sajrus Ot, a za urednike postavlja Beti i Lea, dok se on sam bavi finansijama. Kako se nižu poglavlja, saznajemo da Sajrus umire u svojoj vili u Rimu, daleko od porodice u SAD. Njegov sin Bojd nastavlja da se brine o novinama, diveći se ocu kako je ni od čega stvorio imperiju. Ipak, svestan je da list počinje da propada i da mora da povuče pametne poteze ne bi li ga održao. Jedan od tih pametnih poteza bilo je postavljanje Miltona Berbera za glavnog urednika, te novine doživaljavaju procvat jer on unosi živost u postojeće rubrike, dodavši i humorističku. Međutim, godine prolaze, Milton se povlači sa mesta glavnog urednika, a Bojd umire, te list preuzima njegov sin Oliver.
Čitajući prethodni pasus, može vam se učiniti: a) da ova knjiga nema mnogo šta da ponudi, do priče o nastajanju, radu i propasti jednog dnevnog lista; b) da sam vam prepričala čitavu radnju. Ali, varate se. Kazivanja o redakciji novina čije ime ne saznajemo ni sa jedne od trista strana knjige samo je okosnica priča o autorima i autorkama, lektorima, urednicima, čitaocima i čitateljkama, dopisnicima, izdavačima i drugim važnim činiocima bez kojih postojanje novina ne bi imalo smisla. Svaka od jedanaest priča nazvana je bombastičnim naslovom iz novina i donosi isečak iz života neke od ličnosti koje su usko vezane za novine, te svedočimo raznim situacijama koje uključuju spletke, stres pred izlazak broja, ali i predan rad.
Tako u prvom poglavlju upoznajemo Lojda Berka, dopisnika iz Pariza, kojeg zatičemo upravo u pokušaju da to i ostane. Na vezi je sa Kregom Menzisom, urednikom vesti i trudi se da mu ponudi barem jednu priču koju će novine želeti da objave jer – Lojd je švorc. Svestan da nema članak kojim bi privukao Menzisovu pažnju, hvata se za poslednju slamku i podvaljuje neistinitu i neproverenu priču pod naslovom Nikad slabija podrška Bušu. Na njegovu žalost ili sreću, novine ipak ne objavljuju taj članak, a on, shvativši da ga je vreme pregazilo, da je izgubio pouzdane izvore i kredibilitet, odlazi u prinudnu penziju i posvećuje se, tada već odraslom, sinu, jedinom njegovom detetu koje još želi da ima ikakav kontakt sa njim. Ipak, postavlja se pitanje: da nije Lojd odlučio da učvrsti tu porodičnu vezu zato što zna da neće imati novca za kiriju za naredni mesec?
„Ali sada je svemu tome došao kraj. Gotovo je, najzad. I sve je tako besmisleno, kad gleda čovek unazad – toliko uzalud uloženog truda. Libido; to je bio tiranin njegovih ovozemaljskih dana, koji ga je, pre toliko godina, iz udobne Amerike nagnao put grešne Evrope, u potragu za pustolovinom i osvajanjem, da bi se tu četiri puta ženio, i još stoput na isti kamen spoticao; sve ga je to bacalo u rastrojstvo, unižavalo i umalo upropastilo. Ali, eto, ipak je sada, hvala bogu, završio s tim; požuda je jenjavala prethodnih godina, i nestala, isto tako misteriozno kao što se svojevremeno pojavila. Prvi put od svoje dvanaeste godine, Lojd na svet gleda bez motiva. I sasvim je izgubljen.”
Imperfekcionisti, Tom Rahman
U galeriji likova izdvaja se Vinston Čeng, honorarni dopisnik iz Kaira, u pokušaju. Iskreno govoreći, Vinston je blefirao, odustavši od postdiplomskih studija biologije, on se trudi da nauči novinarski zanat, opstane u Egiptu i postane ključan izvor informacija iz toga dela sveta. Međutim, pridružuje mu se stariji kolega, Rič Snajder, koji igra grubu igru – živi na Vinstonov račun, otima mu stvari ispred nosa i, što je najgrđe, otima mu prilike. Mladi dopisnik se ponadao da će mu saveti starijeg i umnogome iskusnijeg kolege dobro doći, ali Snajder ga nepotrebno baca u vatru predlažući mu da intervjuiše žene u burkama na ulicama Kaira, ili tražeći mu da provede sate u biblioteci da bi za njega pronašao neke nevažne izvore koje na kraju nije ni iskoristio. I dok Vinston upada u neprilike istražujući Seksualni život islamskih ekstremista, Snajder dospeva u žižu dešavanja – među teroriste – i stvara priču koja mu pomaže da on postane dopisnik iz Kaira. Ipak, možda Snajder Vinstonu i jeste pomogao – da shvati da novinarski posao nije za njega.
Glavna urednica Ketlin Solson zna da u ovom poslu nema mesta pristojnosti, te predstavlja inteligentnu, visprenu i odlučnu figuru. Međutim, ona na ličnom planu doživljava krizu, saznavši da je muž vara, te u tom kontekstu vidimo ženu koja ne ume da se snađe u novonastaloj situaciji. Priču o Ketlin interesantno je posmatrati iz ugla nekoga ko piše za onlajn časopis jer ona na jednoj panel diskusiji kaže:
„Ništa nas neće zaustaviti, u to vas uveravam. Očigledno je da živimo u vremenu kada tehnologija napreduje neslućenom brzinom. Ne bih mogla da vam kažem da li ćemo kroz pedeset godina izlaziti u istom ovom formatu. Verovatno bih, štaviše, mogla da kažem da nećemo izlaziti kao što izlazimo sada, da ćemo i tada morati da uvodimo razne novine upravo kao što to činimo i sada. Ali u jedno vas uveravam: opstaće potreba za novostima, a kvalitetno izveštavanje uvek će biti na ceni.”
Imperfekcionisti, Tom Rahman
Kao neko ko se bavi pisanjem za časopis, mogu vam reći da je čitanje knjige Imperfekcionisti bilo dragoceno iskustvo jer mi je pružilo mogućnost da uređivanje i izdavanje novima sagledam iz svih mogućih uglova i perspektiva ljudi relevantnih za opstanak jednog lista. Međutim, to ne znači da ova zbirka priča neće biti zanimljiva onima koji se ne bave kreiranjem časopisa. Ima u njoj mnogo šta o stvaranju novina, ali ona pre svega govori o ljudima. Zato sam sigurna da će vas priča o Orneli de Mentereki, čitateljki koja novine čita kao knjigu, od prvog do poslednjeg reda, te je u zaostatku šest godina, oboriti s nogu. Isto tako, nećete moći da ne saosećate sa urednicom deska Rubi Zagom koja strepi od otkaza ili urednikom vesti, Kregom Menzisom, koji biva javno ostramoćen pred čitavom redakcijom.
maj, 2024.
