piše: Igor Diletant Belopavlović
U periodu koji, nažalost, još uvek nije iza nas, prirodno je da se sve češće razmišlja o (ne?)mogućnosti života nakon smrti – ako postoji, kakav je, i da li možemo uraditi nešto ovde da bi nam tamo bilo bolje?
Ipak predstava Sabirni centar Dušana Kovačevića, umesto koncepta da dobijamo kakvu nagradu ili kaznu za ovozemaljski život, nudi mogućnost da je tamo skoro isto kao i ovde. Za one koji nisu upoznati sa dramom ili istoimenim filmom (od kojeg se donekle i razlikuje, kako po trećem činu, tako i po samom tonu), predstava Sabirni centar prati žive i mrtve komšije, prijatelje, kolege i porodicu profesora i arheologa Miše Pavlovića (Jovan Ristovski) i probleme koje im donosi njegova smrt, oživljavanje i ponovna smrt.
Iako se može spekulisati da li su pokojnici u predstavi stvarno mrtvi, na drugoj planeti, ili su samo likovi u snu profesora u komi, to je njima samima manje važno od, recimo, kutije šibica i rakije, ko je kome šta ukrao, šta će raditi večeras i slično. I tamo (gde god to bilo) postoji ljubav, kao i porodične svađe oko nasledstva, političke nesuglasice su svakodnevica, peva se i plače, ponekad čine dobra dela, ali češće imaju grešne misli. I isto se tuguje za milima i dragima sa druge strane.
Ideja da sve ostaje, maltene, isto i da se od problema ne može pobeći ni u grob uistinu se može činiti kao pakao, ali u predstavi Andraša Urbana akcenat je stavljen na smešnu stranu Kovačevićevog teksta. Njegova adaptacija iz 2007. je spojila glumice i glumce iz sva tri subotička pozorišta – Narodnog pozorišta drama na srpskom, pozorišta Kostolanji Deže, kao i iz Dečjeg pozorišta. Pored Jovana Ristovskog, glume još i: Veroslava Janković, Branko Lukač, Vesna Kljajić-Ristović, Zoran Bučevac, Kristina Jakovljević, Imre Elek Mikeš, Branislav Trifković, Jelena Mihajlović, Vladimir Grbić, Ljubiša Ristović, Srđan Sekulić, Nikola Ivačkov i Marko Makivić.
Od ovolike postavke, izdvojio bih tri role koje, čini mi se, najviše doprinose vedrom i komičnom izvođenju ovog, u originalu, ipak malo tamnijeg teksta.
Leposava, Lepa, pekarka – živa udovica, koja je prvi put skinula crninu zbog ženidbe svog sina. U izvođenju Vesne Kljajić Ristović, ona se stvarno čini puna duha i želje da se bori za bolji život, uprkos pritiscima koji je okružuju i danju i u snovima. Tu je zatim Petar (Imre Elek Mikeš) profesorov asistent i jedini koji se pored njega pojavljuje s obe strane groba, ali ostaje šarmantno nesnađen u oba sveta. I Janko (Ljubiša Ristović) pokojnik, sin oca koji je mlađi od njega, služi profesoru i publici poput kakvog Vergilija, samo ne onog iz sveta Božanstvene komedije, već iz Alana Forda.
I, mada na trenutke nepotrbno setna, predstava Sabirni centar je skoro poletna komedija, koja nam na jedan pitak način pokazuje da nema svrhe ni poente uznemiravati se previše – kako ni zbog smrti, tako ni zbog života,
Predstavu možete pogledati na sledećem linku:
septembar, 2021.
