piše: Tamara Živković
Već u samom naslovu prve zbirke priča spisateljice Tamare Đenadić možemo uočiti nešto što će se kroz svaku od priča provlačiti kao svojevrsni manir – poigravanje čitalačkim očekivanjima, ali i navođenje čitalaca na otkrivanje onoga što u samom tekstu i nije eksplicitno prisutno. Umesto svima nama dobro poznate fraze radoznalost je ubila mačku, Tamara je za naslov svoje zbirke izabrala I ravnodušnost je ubila mačku, dakle, ne samo da je radoznalost kobna po mačku već joj ni ravnodušnost neće doneti ništa dobro.
Jedna od priča iz zbirke koja možda najbolje ilustruje temu ravnodušnosti istaknutu u naslovu jeste Sporni član ugovora koja na jedan genijalan način otkriva postojanje poremećenog sistema vrednosti u današnjem društvu, i daje nam uvid u to u kom smeru ćemo kao civilizacija otići ukoliko ne preispitamo putanju na kojoj se nalazimo. U priči postoji nekakva firma, Identity Size Up koja se bavi trgovinom ljudskim osobinama – čovek može da izabere koje svoje osobine želi da umanji, ne bi li povećao one za koje smatra da su mu u današnjem društvu potrebnije. Ono što ta firma većinom otkupljuje, i čega se ljudi dobrovoljno odriču ne bi li dobili nešto što smatraju korisnijim, jesu Dobroćudnost, Požrtvovanost, Empatija, Srdačnost… i to menjaju za Nonšalantnost, Privlačnost, Duhovitost i Šarmantnost. Možete pretpostaviti kakav svet time nastaje, i kome je u interesu da baš takav svet i bude.
„ – Uništene? Ne razumem. Zašto biste ih samo uništili? Zašto otkupljujete nešto što ne možete da prodate i zašto ima toliku cenu? Kako vam se takav posao uopšte isplati? Kako vam je to dozvoljeno? Osim ako…
– Osim ako šta? Osim ako to nije ideja? Osim ako to nije nešto što radimo u saradnji sa… – pa je pogledao nagore.”
– I radoznalost je ubila mačku, Tamara Đenadić
Zbirka se sastoji od deset priča, koje su svojom temom različite, ali su po senzibilitetu i po slici sveta koju grade dosta bliske. Tamarine priče bismo mogli svrstati u čarobni ili magični realizam. U njima su prisutni elementi fantastike, ali su oni smešteni u savremeni svet i funkcija im nije da izazovu začudnost sami po sebi, ili da zahtevaju neko objašnjenje, već im je funkcija da ukažu na neke od mana naše savremenosti. Da nam, u Tamarinom slučaju, pokažu da, ma koliko se okolnosti menjale, čovek uvek ostaje čovek, sa svim svojim slabostima. Kroz njene priče naići ćemo na utopijski svet u kome superheroji, koji se bore protiv zločina, ostaju bez posla i džedže na birou, svet u kome se otvaraju portali koji povezuju našu sa nekom drugom dimenzijom, svet u kom duhovi umrlih obitavaju među nama, svet u kome nas oko Velikog Brata neprestano posmatra kroz razne Pratioce i Nadzornike koji beleže svaki naš korak i odlučuju da li je nešto što radimo prihvatljivo ili ne. I ma koliko ti svetovi prividno delovali udaljeno od našeg, obrasce i šablone po kojima oni funkcionišu vrlo lako možemo pronaći u stvarnosti oko nas.
Jedna od dominantnih tema priča iz zbirke I ravnodušnost je ubila mačku jesu korporacije, karijere i poslovi kao jedan od načina ograničavanja i sputavanja čoveka. Dodeljivanje uloga i obaveza sa kojima se čovek s vremenom identifikuje i koje prihvati kao krucijalan deo svoje ličnosti, zaboravljajući da život postoji i van te, u kapitalističkom društvu egzistencijom nametnute uloge. Otuda će bankarski službenik postati podvojena ličnost zbog greške koju je načinio na poslu, ili će devojka razviti psihosomatska oboljenja jer je zaboravila da život postoji i van granica moranja.
U poslednjoj priči Kako sam na kraju završio kao pisac susrećemo se sa Građaninom, koji ima svog Pratioca koji je po ceo dan sa njim, nadgleda ga, beleži sve što on radi, i podnosi izveštaj Upravi. I sam Građanin je nekada bio Pratilac, ali je s vremenom napredovao i dobio status Građanina. Dodeljen mu je i posao – da bude pisac, i to pisac različitih procedura, pravilnika i uputstava. Onoga trenutka kada se u njemu probudi želja da piše priče, da pomalo iskoči iz šablona koji mu je sistem nametnuo, Uprava mu za vrat dodeljuje i Nadzornika koji treba da kontroliše kakve priče on to piše.
„– Pišeš na poslu, dobar si u tome, imaš dobar status. Šta sad ti piskaraš, koji đavo, u slobodno vreme? Hoćeš da budeš umetnik, hoćeš da se „izdigneš iznad situacije”, hoćeš da „apstrahuješ realnost”, na podmukao način kažeš kako je „sistem truo”. Misliš mnogo si pametan, pa ja ne primećujem šta ti radiš, gospodine Pisac?”
– I ravnodušnost je ubila mačku, Tamara Đenadić
Svojom zbirkom I ravnodušnost je ubila mačku nas gospođa Pisac poziva da i mi budemo dovitljivi kao Nadzornik iz gore pomenute priče, i da raskrinkamo njen „podmukao” način na koji želi da nam ukaže na anomalije, koje prete da postanu, ako to već i nisu, uobičajene pojave u našem savremenom društvu.
novembar, 2022.
