piše: Nevena Stajković
Olga Smederevac rođena je 1891. godine u Pančevu, u uglednoj trgovačkoj kući Aleksića. Završila je Srpsku višu devojačku školu, u kojoj je u to vreme predavala Isidora Sekulić. Bila je erudita i kosmopolita, te je putovala Evropom, svirala klavir i tečno govorila francuski, ruski, nemački i mađarski. Njeno delovanje u današnjem svetu bilo bi opisano kao borba za
ravnopravnost polova.
Olga Aleksić bila je prava lepotica, te je imala moge udvarače i prosce, među kojima se našao i Isidor Bajić, poznati kompozitor koji joj je posvetio neke od svojih kompozicija. Pre nego što se 1914. godine udala za doktora Stevana Smederevca, bila je u braku sa Arminom Krevratom, te sa baronom Batorijem, ali uloga patrijarhalne supruge nije joj najbolje legla. Stevan Smederevac bio je laureat ordena Svetog Save za lečenje ranjenih srpskih vojnika u Beogradu tokom Balkanskih ratova. U Pančevu je bio pedijatar, a vrlo često je lečio siromašne građane, ne uzimajući naknadu za svoj rad. Ipak, pored lekarske profesije, Stevan je imao širok dijapazon interesovanja, od kojih se ponajviše isticala umetnost, što je Olgu oduševilo.
Tako bračni par Smederevac osniva Salon Olge Smederevac u njenoj rodnoj kući, na uglu Korzoa i današnje ulice Vojvode Radomira Putnika. Doskora je, baš kao i u Olgino vreme, to prelepo zdanje okupljalo savremene umetnike, upravo kao Galerija savremene umetnosti. Elem, vratimo se na početak 20. veka – na zidovima Salona nalazile su se slike viđenijih srpskih slikara – Marka Murata , Uroša Predića , Petra Dobrovića i drugih. Osim likovnih
umetnika, Salon su posećivali kompozitori, od kojih izdvajamo Petra Konjovića , Isidora Bajića i Jovana Bandura; vajari, poput Petra Palavičinija i Rista Stijovića, ali i intelektualci drugih profila tog vremena. Kada je reč o ljudima od pera, tu su se našli Milan Ćurčin , Rade Drainac, Miloš Crnjanski, Isidora Sekulić , Veljko Petrović i mnogi drugi. Pretpostavljate kako su ova druženja izgledala – čitala se poezija, izvodile muzičke numere, razgovaralo se o raznim temama iz kulture. Osećate li i vi dozu ljubomore dok čitate u kakvom je društvu porodica Smederevac provodila vreme?
Junakinja naše priče bavila se i humanitarnim radom, angažovana kao potpredsednica Francuskog kluba, Dobrotvorne zadruge Srpkinja pančevačkih i Rusko-jugoslovenske zajednice, a aktivno je pomagala i Sokolsko društvo. Odlikovana je Ordenom Crvenog krsta Rusije za nesebičnu pomoć koju je pružala ruskim izbeglicama, a za zasluge u Francuskom klubu dobila je Orden Legije časti. Tokom Drugog svetskog rata slala je humanitarnu pomoć našim zarobljenicima u logorima širom Nemačke!
U godinama posle rata, sa nekolikim saradnicima, Olga je radila na čuvanju i popunjavanju muzejske zbirke. Postaje pokroviteljka i pomaže mlade, ali i afirmisane umetnike. Oko šezdeset godina sakupljala je dela jugoslovenskog slikarstva i vajarstva, koja danas predstavljaju Legat Olge i Stevana Smederevca, osnovan 1975. godine. Nameštaj i deo zbirke zaveštala je Narodnom muzeju Pančeva, a deo rođacima, uz obavezu da predmete ne smeju da poklone nekom drugom gradu ili zemlji. Umrla je 1973. godine, u kući u kojoj je rođena i u kojoj je provela najlepše godine života.
mart, 2026.
