Ako vam nekada budu tražili, poštovani čitaoče, da date primer arogancije, vi im recite da su Stari Grci od sedam svetskih čuda starog sveta, pet smestili u današnju Grčku ili u zemlje sa većinski grčkim stanovništvom ili su pak oni bili graditelji istih. Da li ovakva odluka ima i osnova, videćemo u narednih pet brojeva.
Prekoputa ostrva Samos, rodnog mesta velikog Pitagore, a severno od Kušadasija, u klimi večnog proleća i leta, nalazi se gradić Selčuk. Ukoliko biste pošli glavnom cestom koja od grada vodi ka nedaleko udaljenom moru, tik izvan granica ove nevelike varošice, naišli biste na šumarak, a iza njega proplanak. Nekoliko otužnih kamenih blokova, par kvadratnih metara odavno uništenog popločanog poda i jedan stub vidno sastavljen od razbacanih delova nađenih na arheološkom sajtu su ono što obeležava mesto na kome se nekada nalazilo prvo od pet grčkih svetskih čuda. Ovaj lokalitet otkirven je 1869. godine od strane ekspedicije koju je finansirao Britanski muzej, a koju je predvodio Jovan Kornjača Drvo. Zaista, poštovani čitaoče, gospodin se zvao Džon Turtl Vud. Iskopavanja su trajala do 1874. a onda u manjem opsegu od 1904. do 1906. godine. Ono što Britanci pronađu, Britanci i zadrže, tako da je sve iole vredno sa ovog nalazišta odavno odneto u London i tamo se čuva.
Ono što znamo o izgledu, gradnji i svrsi hrama dolazi nam od više izvora: Pausanije, Pindar, Tacit, Plinije Stariji, Plutarh… Kako ne bih čitaoca umarao sa različitim citatima brojnih autora na koje ćemo se pozivati, neka on ova imena zadrži u glavi i ima na umu da sve što bude pročitao od sada pa do kraja članka dolazi iz njihovog pera.
Temenos je grčki naziv za parče zemlje kome je data posebna, svečana svrha. Dodeljivao se kraljevima, poglavicama, ili je pak bio posvećen nekom bogu, obeležen kao svetilište, sveti gaj itd. Temenos u Efesu je bio mnogo stariji od Artemisiona, kako je hram drugačije nazivan. Prethodio je čak i jonsku migraciju na maloazijsku obalu. Narodi Lelegi i Lidijci su bili stanovnici ovog područja pre naseljavanja Jonaca. Po nekima, prvi hram su podigle Amazonke, koje su Artemidu doživljavale kao svoju zaštitnicu. Premda nije tačno poznato ko ga je podigao, podatak o dubokoj starosti hrama jeste tačan, budući da su iskopavanja vršena na lokalitetu utvrdila čak tri uspešne izgradnje, a prva od tih je otpočeta još u Bronzanom dobu. Štaviše, prvi hram okružen kolonadom stubova na maloazijskoj obali upravo jeste Artemidin hram u Efesu. Postoji mogućnost da je to najstariji tip takvog grčkog hrama uopšte. U VII veku p.n.e. poplava je uništila hram i ovde mi dolazimo do kraja našeg članka… Ili bismo došli da lokalitet na kome se nalazio hram nije igrao toliko važnu ulogu u duhovnom životu tadašnjeg stanovništva. Budući da je to područje oduvek bilo sklono poplavama, temelji novog hrama su u narednim vekovima izdignuti za skoro 4,5 metra kako bi se građevina zaštitila, a vaš pisac imao o čemu da vam piše.
Mecena novog hrama je, barem jednim delom, bio legendarni Krez, osnivač Lidijskog carstva i upravnik Efesa. Oko 550. godine p.n.e. krićanski arhitekta Hersifron sa svojim sinom Metagenesom konstruiše novi hram dug 115 metara, a širok 46. Navodno, prvi grčki hram napravljen od mermera. Dvostruka kolonada bila je visoka 13 metara, 36 stubova bilo je ukrašeno reljefima, i formirali su širok ceremonijalni prolaz oko unutrašnje dvorane hrama poznatije kao naos. Unutar nje se nalazila nova statua posvećena Artemidi napravljena od drveta i slonovače. Preko hiljadu predmeta pronađeno je iz ovog perioda hrama, ukazujući na veliko bogatstvo i raskoš. U ovo spada i verovatno najraniji novac napravljen od elektruma – prirodne mešavine zlata i srebra. Hram je postao velika atrakcija. Posećivali su ga trgovci, kraljevi i turisti, a mnogi od njih su odavali poštu Artemidi u vidu nakita i drugih vrsta dobara. Hram je služio i kao utočište prognanih, kao i onih koji su bežali od nekih drugih vidova kazne. Ovo je bilo u tradiciji koja je povezivana sa Amazonkama koje su prema predanju dva puta tražile Artemidinu pomoć kako bi se zaštitile prvo od Dionisa, a potom i od Herakla. 21. jula 356. godine p.n.e. čovek po imenu … žudeo je za slavom po svaku cenu. Ušao je u hram i potpalio krovne grede koje su bile od drveta. Hram je bio uništen. Kako bi kaznili počinica, Efežani su ga, ne samo pogubili, već su doneli zakon po kome je svakome bilo zabranjeno da mu izgovori ime. Ipak, ime je, od strane grčkog istoričara i retora Teopompusa, sačuvano. Njega ćete, međutim, poštovani čitaoče, morati da potražite na drugom mestu; vaš pisac se odlučio da poštuje želju starih Efežana. Kako su verovali Stari Grci i Rimljani, spaljivanje hrama se poklopilo sa rođenjem Aleksandra Velikog. Plutarh je zabeležio da je Artemida, koja je pored lova, divljih životinja, divljine, čednosti i mladih devojaka, bila i zaštitnica porođaja, bila isuviše zauzeta rođenjem Aleksandra da bi mogla da spasi svoj hram.
Upravo je Aleksandar kasnije ponudio da plati rekonstrukciju hrama. Efežani su ljubazno odbili i posle Aleksandrove smrti su ga o svom trošku ponovo izgradili. 323. p.n.e. započeta je izgradnja koja je trajala dugi niz godina. Treći je hram bio veći od drugog, 137 metara u dužinu, 69 metara u širinu i 18 metara u visinu, sa više od 127 stubova. Pored nove Artemidine skulpture, zabeleženo je da je postojala i skulptura boginje Niks, prvobitne boginje noći. Reljefi Amazonki, legendarnih osnivačica Efesa su se takođe nalazili unutar hrama. Hram je bio ukrašen slikama, a kolonade su bile optočene zlatom i srebrom. Poliklet, Fidija, Krasil i Fradmon, neki od najuglednijh vajara u istoriji Stare Grčke, učestvovali su u ukrašavanju unutrašnjosti hrama. Hram je preživeo narednih 600 godina, pojavljuje se više puta u ranim hrišćanskim zabeleškama o Efesu. Prema Novom zavetu, pojava prvog hrišćanskog misionara u gradu, izazvala je strah kod lokalnog stanovništva u pogledu duhovne čistote hrama. Dela Jovanova, spis iz II veka, beleži apokrifnu priču o uništenju hrama: apostol Jovan se javno molio u hramu, isterujući njegove demone kada se „odjednom Artemidin altar razbio na dva dela a polovina hrama se srušila”. Efežani su se istog trenutka preveli u hrišćanstvo, neki su plakali, neki počeli da se mole a mnogi su počeli da beže. Spram ove priče, stoji rimski ukaz iz 162. godine kojim se ističe važnosti Artemisiona i u kojem se trajanje godišnjeg Artemidinog festivala u Efesu povećava sa par dana u martu i aprilu, na čitav mesec. 268. godine Respa, Veduk i Turuar, trojica gotskih vođa, zaplovili su sa svojim ljudima duž Helesponta ka Aziji u tzv. gotski turistički obilazak. On se, poštovani čitaoče, od klasičnog turističkog obilaska razlikuje po većoj količini pljačke, silovanja i ubistava koju ovakvi turisti vrše na mestima koje odgovaraju njihovom avanturističkom duhu. Među mnogim mestima koja su im se „dopala” bio je i hram u Efesu. Posle tog događaja, hram je možda obnavljan, mada su zapisi o tome toliko nejasni da je najveća mogućnost ta da su Goti svojim spaljivanjem zadali završni udarac ovom svetom, nesrećnom mestu. Ono što jeste sigurno to je da su mnogi blokovi iz hrama iskorišćeni u izgradnji drugih građevina. Neki od stubova u Svetoj Sofiji u Istanbulu su prvobitno bili u sklopu Artemidinog hrama u Efesu. Možda je to i najinteresantniji podatak koji se tiče ove građevine. Slučajnost svakako nije da se deo najlepšeg hrama starog sveta, nalazi u najlepšem hramu novog.
Poštovani čitaoče, ovo je bila priča o hramu Artemide Efeske bez koga je ovaj svet nesporno siromašniji. U sledećem broju čitaćete o statui Zevsa Olimpijskog. Ja se Vama zahvaljujem na pažnji.
piše: Andrej Pipović
novembar, 2016.
