piše: Nevena Stajković
Mlada spisateljica Tijana Katić iz Kragujevca novo je ime u srpskoj savremenoj književnosti. Diplomirala je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu na smeru za statistiku, te kada se umori od brojeva, voli da se okrene rečima, pohađa radionice kreativnog pisanja i piše kratke priče. Tako se njena priča Optička iluzija našla među petnaest najboljih priča na konkursu Službenog glasnika 2020. godine, a tom prilikom je i štampana u Glasnikovom zborniku. Ovoga puta predstavićemo vam njenu zbirku priča naslovljenu Hod po ivici kruga, koja je objavljena u okviru konkursa Đura Đaković Narodne biblioteke „Jovan Popović” u Kikindi. Ova zbirka priča donosi Tijani nagradu Miroslav Josić Višnjić koju dodeljuje Srpska čitaonica „Laza Kostić” iz Sombora.
Sam naslov zbirke nagoveštava da će se priče baviti ozbiljnim životnim temama. To uključuje alkoholizam, depresiju, različite vrste trauma, odlazak dragih ljudi, i mnoge druge teme sa kojima se i mi sami, kao i ljudi iz naše okoline, svakodnevno nosimo. Krugom bi se mogao smatrati sam život, a Tijanini junaci i junakinje upravo hodaju po ivici tog kruga, trudeći se da prežive, i to ne samo na egzistencijalnom nivou, već i na emotivnom i psihičkom.
Tako u priči koja otvara zbirku, a koja nosi naziv Bore u uglovima očiju, upoznajemo Unu, studentkinju slikarstva, koja stiže vozom u Suboticu da poseti oca Dušana sa kojim nema izgrađen odnos utoliko što se razveo od njene majke odavno i zasnovao novu porodicu. Una je željna da provede vreme sa tatom, da se upoznaju, da barem malo nadoknade vreme koje nisu proveli zajedno, i to ne njenom krivicom. Ona se nada prilici da stvore zajedničku budućnost ako već nemaju prošlost. Međutim, Dušanova supruga Nevena i ćerka Vera ostaju sa njima sve vreme. Vera je mala i, uprkos tome što je Una gošća, nesvesno krade šou. Una je zrela devojka koja razume očevu poziciju, uspeva da se nosi sa jakim emocijama koje se javljaju susretom sa ocem, ali i babom i dedom, i prećutno im svima oprašta.
„Znala sam i šta znači to što ju je razmazio, a znala je i ona. Pokušavao je da sa Verom nadoknadi sve ono što sa mnom nije imao. To je podrazumevalo da nema odbijanja i strogog pristupa. Svaki autoritet se pred Verinim licem poništavao. I Nevena i on su bili svesni toga, ali on to nije mogao ili nije želeo da kontroliše. Sa Verom neće biti greške kao sa Unom – zamišljala sam ga kako svakog dana podseća sebe na to.”
Hod po ivici kruga, Tijana Katić
Priča Autokomanda ispičana je iz ugla taksiste koji voli da posmatra svakojaka dešavanja na ulicama Beograda i uživa u vožnji sa najrazličitijim ljudima. Na početku taksista nije ni svestan da će taj dan predstavljati prekretnicu u njegovom životu. Dovezavši jednu devojku do Plave kapije Studentskog grada i prošavši pored bloka gde je upoznao svoju devojku Anju, počeo je da razmišlja o njihovoj vezi. Setio se kako su se ranije voleli i kako su u poslednje vreme prestali da se razumeju, kako ih je borba za golu egzistenciju udaljila i kako je izgubio njenu podršku. Nije mogla da razume kako može da bude zadovoljan taksiranjem, brinuo ju je njegov nedostatak ambicije. Zato junak na kraju priče seda u autobus i vraća se u provinciju iz koje je došao, shvativši da mu nije potreban velegrad da bi mu bilo dobro.
„Zažalio sam kada sam shvatio da je glavni obrok na meniju spočitavanje nekih ranijih odluka. Gledao sam u tanjir ispred sebe i ćutao. Valjda je mislila da zaslužujem i nešto više od beskonačnih vožnji Beogradom po tuđim narudžbinama. Smetali su joj moji niski kriterijumi za osećaj zadovoljstva u životu i sve je to izgovarala sa čudnim prizvukom nadmenosti, koja želi da pokori onog do sebe umesto da čuje i tuđe mišljenje.”
Hod po ivici kruga, Tijana Katić
Jedna od najinteresantnijih priča ove zbirke nosi naziv Fraktali i slobodni smo da pretpostavimo da u njoj ima autopoetičkih motiva utoliko što se glavna junakinja, Drina, u adolescentskom periodu opire postojanju izmaštane prijateljice Senke koja je sa njom od detinjstva. Drina tera Senku od sebe rekavši: ti si ja! A Senka joj uzvraća da bez nje nikada neće biti celina.
„Je li Senka racionalna potreba ili proizvod alter ega koji se kroz njen lik ispoljio u stvarnosti? Kada su ponovo počela da naviru pitanja o Senkinom nastanku, svaka nova njihova najezda završavala se pitanjem da li je Senka ikada postojala. Ako je odgovor potvrdan, zar kontrolom svoje volje ne može da je navede da se stvori pred njom kada to poželi?”
Hod po ivici kruga, Tijana Katić
Kada je odrasla, Drina je shvatila da se, odrekavši se Senke, zapravo odrekla dela sebe, svoje kreativne, detinje strane, te joj preostaju samo brojevi i fraktali, a manjka inspiracije za pisanje priča koju joj je Senka pružala. Na ovaj način autorka nas opominje da se ne stidimo unutrašnjeg deteta u sebi i da ga pustimo da nam pomaže kroz život, pružajući inspiraciju, zaštitu i malo neviniji pogled na svet.
oktobar, 2024.
