piše: Aleksandra Vujić
U skladu sa temom ovog broja, ovog meseca družimo se sa Hipolitom, kraljicom Amazonki. Hipolita je kćerka boga rata Aresa i nimfe Otrere, a njeno ime znači „Ona koja pušta konje na slobodu”. Predivan pojas ukrašen zlatnim pločicama, koji joj je poklonio Ares kao dokaz očinstva, kasnije će prouzrokovati velike nedaće ovoj kraljici.
Možda najpoznatiji mit povezan sa junakinjom današnjeg teksta je onaj o Heraklu i njegovih dvanaest zadataka. Deveti zadatak bio je da nabavi Hipolitin pojas i da ga donese Admeti. Hipolita je, kada je saznala da Herakle želi njen pojas, odlučila da mu ga pokloni kao znak poštovanja. Međutim, da je to prošlo tako glatko, ovaj deo grčke mitologije ne bi bio jedan od najpoznatijih. U ovaj događaj umešala se boginja Hera koja nije gajila baš simpatije prema Heraklu, te je Amazonkama dojavila da junak dolazi sa namerom da zarobi Hipolitu. To je preokrenulo sled događaja i Amazonke su spremne dočekale Herakla i njegovu družinu i napale su ih. Borba je bila teška, Amazonke su žilave, ali ipak su pretrpele poraz. Pojasom je Hipolita otkupila vođu svoje vojske, Melanipi, pa je on prešao u ruke Heraklu na malo drugačiji način nego što je isprva bio plan. Po nekim verzijama ovog mita, Hipolita se u Herakla i zaljubila, dok druga verzija nije baš toliko bajkovita i kaže da je Herakle silovao kraljicu Amazonki.
Amazonke su pleme žena ratnika i konjanika, neretko karakterisano kao pleme divljih žena u mitologiji. Pleme je bilo sastavljeno isključivo od žena, muškarcima nije bio dozvoljen prilaz plemenu. Međutim, jednom godišnje Amazonke su posećivale susedno pleme sastavljeno samo od muškaraca, radi produžetka vrste. Devojčice koje bi se rađale nakon susreta zadržavale su i obučavale ih različitim veštinama, a mušku decu bi ubijale, slale očevima ili ostavljale u šumi. Borbe između Atinjana i Amazonki su dosta intrigirale umetnike, pa je veliki broj umetničkih dela obuhvatao Amazonomahiju.
Drugu vođu Amazonki, Antiopu, Herakle je dao Tezeju da se njome oženi. Tezej ju je odveo u Atinu i, iako je njihov brak otpočeo nasilno, Antiopa se u njega i zaljubila. Hipolita je, ne znavši da je ovaj par ipak našao svoju sreću, krenula put Atine da spase svoju prijateljicu. Atinjani su odbranili svoj grad, a u sukobu je stradala i sama Antiopa (koja se, u ovom sukobu, borila na strani Atine). Nakon ovakvog tragičnog događaja i vojnog neuspeha, Hipolita se odrekla kraljevske titule i otišla u Megaru da proživi ostatak života.
Kako to obično biva u mitologiji, verzije mitova se razlikuju, te je Hipolita povezivana i sa Tezejem. Naime, prema toj verziji, on je došao do Amazonki i odveo im kraljicu (dobrovoljno ili nasilno – verzije se i ovde razlikuju), pa je potom ona završila u Atini udata za Tezeja. Kraj velike ljubavi je isti – Amazonke su napale Atinu i izgubile.
jun, 2022.
