The Buggles, foto: Wikimedia

piše: Pavle R. Srdić

Nije puno pesama koje su najavile neko novo muzičko doba. Mada, da budem iskren, ova pesma jeste bila neki novi polet i bila je veoma popularna. No, više zbog druge stvari nego li muzike. To je bila činjenica da je njen spot bio prvi muzički spot emitovan na jednom novom kanalu u svetu televizije. Recimo da je ova pesma opisala svojevrstan dvoboj dva medija – radija i videa. Danas svi znamo koji je pobedio, ali „vojska” radija je još uvek brojna i jaka. I ne posustaje.

Mnogi od vas su iz prvog pasusa možda zaključili koja će pesma biti tema ove kolumne. Pesma Video Killed The Radio Star delo je trojice britanskih muzičara – Džefa Daunsa, Trevora Horna i Brusa Vulija. Malo je poznato široj javnosti da je upravo Vuli prvi snimio ovu pesmu, koju je uvrstio na svoj album English Garden, ali ubrzo je snimljena i sint-pop verzija grupe The Buggles,muzičkog projekta upravo ostala dva autora, Daunsa i Horna, čija je verzija poznatija – zahvaljujući MTV-ju. No, preludijum u nastanak ove pesme i nije tako lep.

Prema Hornovom sećanju, lično se nalazio u profesionalnoj krizi. Baveći se, pored umetničke, i producentskom karijerom u domenu muzičke industrije, u trenutku pre stvaranja ovog hita, Horn navodi da mu je već svega bilo dosta. Nije uspevao da nađe pravog pevača, pravu pesmu koju bi mogao da probije, jer je obično saradnju ostvarivao sa velikim brojem bendova koji su bili ubeđeni u svoj talenat, a sličili su kao jaje jajetu – svirali su pank ili new wave muziku. Odlučio je da uzme stvar u svoje ruke, da napiše sebi pesmu i stvori imidž za koji bi mislio da bi mu omogućio proboj u svetu muzike. Na ovom mestu moram napomenuti da su Dauns i Horn imali uspešne grupne muzičke karijere. Upravo su se njih dvojica, kratko nakon objavljivanja ove pesme, priključili velikanima progresivnog roka, britanskoj grupi Yes. Imali su težak zadatak – Dauns je zamenio legendarnog klavijaturistu benda, Rika Vejkmena, a Horn drugu legendu benda, Džona Andersona, glavnog vokalistu.

Inspiraciju za tematiku pesme našao je upravo Horn, na više mesta. Prva mu je bila kratka priča Dž. G. Balarda, britanskog književnika, pod nazivom The Sound-Sweep,u kojoj glavni junak, mali nemi dečak svojim usisivačem usisava sav artikulisani zvuk na planeti, dok svet ne ostane potpuno nem za prirodne zvukove. Tada bi zavladali zvukovi novih tehnologija. Tako usisavajući, nailazi na operskog pevača koji živi u kanalizaciji, pošto nema od čega da živi, jer u novom svetu njegovu muziku više niko ne sluša, niti sme da sluša. Drugi uzor su nemački elektro-pioniri, grupa Kraftwerk. Horn kaže da su za njega oni najava sveta budućnosti – sveta mašinske muzike. No, pored straha od nekog novog okrutnijeg sveta, u kojem će mašine zameniti i muzičare, glavni motiv ove pesme je i nostalgija. Prve stihove pesme je osmislio Horn i posvetio ih dečačkim noćima, koje je provodio slušajući čuveni Radio Luksemburg, sa setom prizivajući te dane i radio, kog je televizija tih godina suvereno proždirala.

Pesma je, kao što sam naveo, objavljena 1979. godine, a veoma brzo je za nju snimljen i poznati video-spot. Ne zbog neke specijalne scenografije ili nekog drugog obeležja, već zbog činjenice da će njegovim emitovanjem 1. avgusta 1981. godine početi emitovanje programa MTV-ja, najpoznatije i najdugovečnije muzičke televizije na svetu. Simbolično, spot za pesmu koja sa nostalgijom govori o vremenu radija kome je polako dogorevala sveća, verovatno je zadao smrtonosni udarac kulturi radija u njenoj borbi za prevlast protiv stihijski nadolazećeg video-formata. MTV nije žalio ovaj spot kada je u pitanju simbolika. Ovaj spot je bio prvi, ali i milioniti video koji je emitovan na MTV-ju u SAD, bio je prvi video koji je bio emitovan na MTV Classic-u, a bio je poslednji video MTV Filipina, nakon čega je signal ugašen. Jedan interesantan podatak vezan za učesnike u spotu jeste činjenica da je u njemu glumio tada mladi, a sada renomirani muzičar iz domena filmske muzike, Hans Cimer. Cimer je, jednom prilikom, naveo da ovaj spot nije prvi put prikazan na MTV-ju, već dve godine ranije na BBC-jevoj emisiji Top of the Pops, nakon čega je žestoko kritikovan zbog nasilnog momenta – uništenja TV aparata, te da je zbog toga bio slabo prikazivan do momenta promocije na MTV-ju. Zanimljiv je još i podatak da je spot snimljen za samo jedan dan.

Bruce Woolley, foto: Wikimedia

Što se tiče diskografskih uspeha, pesma je doživela veliki uspeh na svetskom nivou. Bila je prva na top-listama u Australiji, Velikoj Britaniji, Italiji i Francuskoj. U potonjoj zemlji je prodata u preko milion primeraka – platinumski tiraž – dok je u Velikoj Britaniji zabeležila zlatni tiraž od preko pola miliona prodatih primeraka. U Italiji je bila singl godine za 1980. godinu. U Australiji držala je rekord punih 27 godina kao singl sa najvećim brojem prodatih primeraka. Međutim, iako je u SAD video-spot bio veoma popularan zahvaljujući MTV-ju, pesma je inicijalno imala veoma loš plasman u poređenju sa ostatkom sveta na top-listama, gde se plasirala na 40. mesto. Jednostavno, do pojave MTV-ja, pesma nije bila puštana na radio-stanicama, te nije bilo ni velike prodaje singlova. Trevor Horn svedoči da ga, do pojave MTV-ja, niko nije prepoznavao na javnim mestima, a te 1981. kada je već uveliko bio posvećen angažmanu u grupi Yes, fanovi su mu prilazili i prepoznavali ga, što mu je u početku bilo čudno, naknadno shvativši da je to, u stvari, „zasluga” MTV-ja. Zanimljiva je i anegdota da su prodavci ploča bili začuđeni iznenadnom pomamom za pločama Baglsa, s obzirom na to da su odjednom dnevno bile prodavane desetine ploča, a da je desetak ploča stajalo preko godinu dana u izlogu. Razlog – MTV.

Grupa The Buggles je prestala sa radom 1981. godine, nakon svog drugog studijskog albuma, a više puta su se jednokratno okupljali do danas. Trag koji su ostavili je, svakako, neizbrisiv i značajan za istoriju popularne muzike, jer pokretanjem MTV-ja, tako što je pušten spot za njihovu pesmu, kao prvi, ušlo se u eru „gledanja” muzike. Nije više bila bitna samo dobra kompozicija, muziciranje ili glas, već je i vizuelni nastup postao način da se dođe do publike i značajnijih tiraža. U spotove će početi da budu ulagana značajna sredstva, angažovani najbolji reditelji, pa čak i glumci, sve u cilju što bolje prezentacije novog muzičkog ostvarenja.

No, kako je poznato da tehnika, uprkos strahovitom razvoju do danas, nastavlja još strahovitije svoj razvoj, upodobio bih ovaj kraj onoj krilatici da „svaka revolucija jede svoju decu”. Radio je ubio ognjišta, televizija je ubila radio, internet je ubio televiziju. Šta je sledeće? O tome će pevati neki novi Baglsi!

novembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.