piše: Tijana Jovanović
Ostrvo Kuba bilo je naseljeno od 4000. godine pre nove ere. Tokom svoje istorije ostrvo je prošlo kroz piratske napade, kolonizaciju, ropstvo i mnoštvo revolucija i ratova. Havana kao glavni grad osnovan je u 16. veku od strane španskih inkvizitora. Grad je služio kao odlična pozicija za osvajanje Amerike. Današnja Havana ima populaciju od 2 300 000 ljudi i četvrti je grad po veličini u Karibima.
Havana se sastoji iz tri dela: stare Havane (es. La Habana Vieja), Vedado poslovnog centra grada i novog ruralnog dela grada. Stari deo Havane pod zaštitom je Uneska od 1982. godine. Šetajući gradom nije teško primetiti da je nekada Havana bila metropola sa prelepim bulevarima, fantastičnom arhitekturom kolonijalnih zgrada i famoznim američkim automobilima raznih boja. Danas, priča je malo drugačija, od oronulih zgrada nebezbednih za život do nerazvijene i neodržavane infrastrukture, nedostatka osnovnih namirnica, život Kubanaca nije nimalo lak, a turizam je grana na koju se najviše oslanjaju.
Kapitol (es. El Capitolio) sa desne strane fotografije, zgrada u centralnom delu Havane, građena između 1926. i 1929. godine. Često je upoređuju sa Kapitolom u Vašingtonu, ali nije replika jer je za 1 metar viša, 1 metar šira i 1 metar duža. Za izgradnju i završetak Kapitola bilo je potrebno preko 5000 radnika, 3 godine, 3 meseca i 20 dana i okvirno tadašnjih 17 000 000 dolara. Do 1950. godine bila je najviša zgrada u Havani. Ranije je služila kao zgrada vlade, a danas je u njoj sedište Ministarstva nauke. U samom centru fotografije nalazi se zgrada bioskopa (es. Cine Payret), izgrađena 1951. godine. Sa leve strane fotografije nalazi se Muzej primenjene umetnosti, nekadašnji austrijski kulturni centar, zdanje izgrađeno 1927. godine.
Prvobitno kulturni centar Austrije, a danas Muzej primenjene umetnosti (es. Museo Nacional de Bellas Artes de La Habana), ovaj objekat dom je najveće kolekcije umetnina u Karibima. Od antike do italijanske renesanse, španskog baroka, britanske i francuske umetnosti 18. i 19. veka, sa velikim akcentom na kolonijalne umetnike Latinske i Severne Amerike 18. i 19. veka.
Prilikom ulaska u Muzej primenjene umetnosti dočekuje nas monumentalno stepenište koje nas vodi na sprat muzeja gde se nalazi stalna postavka. Iznad stepeništa na plafonu prostire se fenomenalan mozaik koji predstavlja tri broda kojima je Kristifor Kolumbo plovio ka Americi. Tokom renoviranja muzeja, mozaik je potpuno uklonjen u delovima, renoviran i potom ponovo postavljen.
Floridita (es. El Floridita) prvobitno riblji restoran i bar, a danas poznat kao omiljeno mesto pisca Hemingveja. Bar nije izgubio svoj retro izgled i još uvek služi Hemingvejevo omiljeno piće –daikiri.
Spomenik Hoze Martiju (es. Monumento a José Martí) izgrađen je između 1953. i 1958. godine, visine je 109 metara i najveći je spomenik posvećen piscu na svetu. Hoze Marti, pored toga što je bio pesnik, bio je i kubanski nacionalista, filozof, novinar, profesor i politički aktivista koji se zalagao za oslobođenje svog naroda od Španaca.
Trg revolucije (es. Plaza de la Revolución) nalazi se nasuprot spomeniku Hoze Martiju, 60. je po veličini trg na svetu i ima veliku istorijsku važnost. Okružen je državnim zgradama i ministarstvima i krase ga dve skulpture velikih kubanskih revolucionara i narodnih heroja: Ernesta Če Gevare (es. Ernesto „Che” Guevara) i Kamila Sienfuegosa (es. Camilo Cienfuegos Gorriarán). Ispod Če Gevarinog lika stoji natpis: „Hasta la Victoria Siempre” – Zauvek do pobede.
novembar, 2022.
