foto: Nico Frey

piše: Pavle R. Srdić

Da ova kolumna ne bi bila totalno prepuštena na volju, potrudila se uređivačka politika voljenog nam časopisa. Naime, ovo je taj mesec u godini kada se (već tradicionalno) moram uklopiti u tematiku broja. Ali i ovaj put sam uspeo nešto da nađem za moje drage čitaoce, a da bude inspirisano Danteovom Božanstvenom komedijom, tim klasičnim delom koje je bilo uzor za dela mnogih velikana u raznim umetnostima. Vaskoliko srpstvo ovo delo možda najbolje pamti po pominjanju kralja Milutina, kog je Aligijeri smestio u osmi krug pakla, zbog toga što je navodno falsifikovao svoj novac, smanjujući količinu srebra u svojim srebrenjacima. S obzirom na to da sam pročitao nešto knjiga u životu, pa slučajno i nešto na ovu temu, smatram da je razlog za to bio praktičan, a istina ipak nešto drugačija. No, na drugom mestu – više o tome.

Predmet ovomesečne Riznice jeste jedna novija pesma, relativno mladih autora, okrenuta mlađoj publici, iz jednog modernog žanra. Naime, radi se o pesmi simboličnog naziva – Heaven – čiji je izvođač švedski haus muzičar Tim Bergling, svetski poznat kao Aviči. Jasno je da, kada slušamo haus izvođače, koji su, pre svega, klupski i komercijalno orijentisani, akcenat nam je na dobrom, zaraznom ritmu i napevima koji se mnogo puta ponavljaju u pesmi. Veoma pogodno za đuskanje. No, značajno je napomenuti da je pesma koautorska. Na njoj su radili Bergling i još jedan svetski poznati i priznati muzičar – Kris Martin, pevač i frontmen britanske alternativne rok grupe Coldplay. Do saradnje ova dva velikana – svaki u svom žanru – došlo je prilikom rada na albumu Coldplaya pod nazivom Ghost Stories iz 2014. godine, na kojem je Aviči učestvovao i kao muzičar – koautor u pesmi A Sky Full of Stars –ali i kao producent celokupnog projekta.

Prema rečima Pera Sundina, direktora Universal Musica za Skandinaviju, inače bliskog saradnika Berglinga, inspiraciju za ovaj hit mladi Šveđanin je našao prilikom posete italijanskom gradiću Sijeni, tačnije jednom zamku južno od istog grada. Aviči se već neko vreme bavio izučavanjem Danteove Božanstvene komedije, a kako navedeno delo počinje Paklom, on  se poistovetio sa istim, s obzirom na to da mu se u datom trenutku života desila loša stvar u karijeri – raskid saradnje sa dotadašnjim menadžerom – a takođe je, po svojim tvrdnjama, bio u kreativnoj i psihičkoj krizi iz koje mu je bio neophodan izlaz. Da je lokacija idealno kompatibilna sa inspiracijom za ovu pesmu, autor se uverio lično posetom Sijeni, konzerviranom starom gradu od crvene opeke – a da romantika bude veća – u starom gradskom jezgru, među arhaičnim građevinama, nalazi se i stadion tadašnjeg prvoligaša, FK Sijene. Kad kažem romantika, ovde sam izneo mušku varijantu.

Dodatnu simboliku svemu navedenom daje i činjenica da je Berglingovo umetničko ime – Avicii – simbol za jedan od najnižih krugova pakla u budističkoj i hinduističkoj tradiciji. Ovde bih se malo zadržao da bih ukazao na sličnosti Danteovih opisa pakla i onih iz budizma i hinduizma. Naime, u hinduizmu izraz avici ili avicimat (bukvalno: bezvodni ili bestalasni) označava lažova u paklu, lice koje je prekršilo zakletvu ili je varalo u poslu. Njegova večna kazna je takva da biva besprekidno bacan sa litica preko stotinu kilometara visoke planine, a dok pada, udaraju ga litice koje sačinjavaju talasi od stena i kamenja, sve dok ne padne sa planine i tako u krug. Što se tiče budističkog učenja, izraz avici predstavlja najniži krug narake – pakla. U njemu završavaju oni koji su namerno lišili života oca ili majku, arhata – lice koje je dostiglo savršenstvo i prosvetljenje, samim tim shvatilo suštinu života i postojanja. Pored ovih ljudi, tu završavaju i oni koji su „prolili krv Budinu” – misli se na one koji hule na njegov lik i delo i uništavaju njegove simvole i simbole, kao i one koji unose raskole u budistička bratstva, naročito među monasima, monahinjama i svetovnjacima koji tu žele da dožive prosvetljenje. Večna kazna budističkog avičija je ta da grešnik biva pečen u pećnici sa otvorenim plamenom, u jako dugom vremenskom periodu od skoro 3,4*10 18 godina ili – kome je lakše – 3,4 kvintiliona godina. Sve dok dobro ne ispeče lošu karmu iz i sa sebe, jer budizam nakon „odslužene” kazne predviđa izlazak iz pakla. E, sad, svi oni koji su čitali Dantea, videće sličnost ovih opisa sa opisima „kaznene politike” pakla iz njegovog dela – da li se neko bavio „pozajmicom” ili je to samo slučajnost – ostavimo to teolozima i književnim kritičarima na sud.

Vratimo se na umetnika. Aviči je, koncipirajući album na kojem će se naći tematska pesma ove rubrike, izrazio želju da ona bude poslednja na albumu, tako prateći i fabulu Danteove trilogije. Pesmu je prethodno snimio i sa drugim izvođačima, no odlučio se za verziju sa Martinom. Sa njim je 2014. godine, prilikom saradnje na pomenutom albumu Martinove grupe, snimio jednu verziju pesme, koja je, po rečima Avičijevih saradnika, trebalo malo da „odleži” i bude usavršena do izdavanja. Aviči je pesmu kompletirao 2016. godine i čekalo se njeno izdavanje.

Nažalost, celom danteovskom konceptu novog Avičijevog projekta isprečila se – njegova smrt. Naime, za mladog Šveđanina se duže vreme govorilo da kuburi sa alkoholizmom, ali i sa mentalnim problemima, zbog kojih je i prestao da ide na turneje dve godine pre smrti. Dana 20. aprila 2018. godine, slomljenom bocom od vina je prekratio svoj mladi život u omanskoj prestonici Muskatu, u svojoj hotelskoj sobi. Vest je momentalno obišla celi svet i izazvala šok u muzičkoj industriji.

Kao što sam napomenuo, pesma Heaven se nije našla na željenom konceptualnom albumu, već na trećem Avičijevom – posthumnom – albumu pod nazivom Tim iz 2019. godine, na koji su uvrštene njegove neobjavljene pesme. Za ovu pesmu je snimljen i spot, kao omaž Avičiju, čiji je režiser Levan Cikurišvili, koji je i ranije sarađivao sa haus muzičarem. Kadrovi su snimljeni na jednom od ostrva kraj Madagaskara, na kojem su Bergling i Cikurišvili proveli jedno leto, a korišćene su fotografije i snimci kako sa tog letovanja, tako i sa Cikurišvilijeve posete tom ostrvu 2019. godine, kao omaž mladom Šveđaninu i divnim trenucima koje su tamo zajedno proveli.

Pesma je zabeležila uspehe na top-listama u Americi, gde je došla do broja #4 na Bilbordovoj US Hot Dance/Electronic songs listi, bila je broj 3 u Nemačkoj i Australiji, broj 2 u matičnoj zemlji umetnika, Švedskoj, dok je u Meksiku čak bila i na vrhu top-listi. Dosegla je srebrni tiraž u Velikoj Britaniji, a čak platinumski u Italiji.

Ako negde ima nečega, kako bi mnogi od nas rekli, nadam se da negde u raju, Avičijeva napaćena duša nalazi svoj mir. No, ne verujem da se to može reći za Dantea i pratilju mu Beatriče, jer taj mali, što dođe u raj, po zemaljskom, 2018. godine, neumorno prati ovaj dvojac sa nekim, njima stranim sokoćalima, moleći da ih usnimi za novi hit.

septembar, 2021.

Leave a Reply

Your email address will not be published.